Tržište električne energije na istorijskoj prekretnici – BESS više nije stvar izbora

Tehnologija za skladištenje energije u baterijama postaje konvencionalna, a i kritičan element elektroenergetskog sistema, poručeno je sa panela održanog u okviru Beogradskog energetskog foruma – BEF 2026. I iz finansijskog i investicionog i tehnološkog ugla, zemlje Jugoistočne Evrope moraju da ambijent učine jasnim i omoguće operatorima da učestvuju na više tržišta. Reč je o uslugama koje se kreću od arbitraže, preko usluga na niskonaponskoj mreži, pa sve do mogućnosti pokretanja proizvodnih postrojenja koja su havarijski isključena i ostala bez napajanja (black start). Govornici su ukazali na značaj tih promena za stabilnost mreže i integraciju obnovljivih izvora energije te izvodljivost investicija, ali i za odabir optimalne opreme.

Za samo jednu deceniju, baterijski sistemi za skladištenje energije (BESS) prešli su put od nepoznanice i tržišne niše do neizostavnog faktora energetske tranzicije. Na Beogradskom energetskom forumu 2026, panel-diskusija nazvana Od varijabilnosti obnovljivih izvora do pouzdanog snabdevanja: integrisanje baterijskih sistema u JIE donela je osvrt na oštar pad cena ove tehnologije, uporedo sa njenim tehnološkim unapređenjem. Učesnici su se složili da veća dostupnost baterija u regionu podrazumeva detaljniju poslovnu analizu – neophodnu za finansiranje i investicije – što znači da zakonska i regulatorna akta moraju da se usklade sa potrebama elektroenergetskog sistema i jasno trasiraju dalji put.

Zbog toga, zaključili su, operatori baterijskih sistema u Jugoistočnoj Evropi, uključujući hibridna postrojenja, smeštena u okviru elektrana, morali bi istovremeno da posluju u domenu energetske arbitraže i u nekoliko segmenata pomoćnih mrežnih usluga.

Proizvodnja električne energije sve češće bude manje vredna nego skladištenje

Panel je pokrio šta jedan baterijski projekat čini izvodljivim i podobnim za finansiranje u ovom regionu, prepreke između projekta i obezbeđivanja neophodnih sredstava, kao i šta se može učiniti da se ti procesi ubrzaju. Prema mišljenju govornika, transparentnost u pogledu dostupnih izvora prihoda daje uvid u parametre za izbor opreme. Kako tržište raste, sve više faktora ulazi u jednačinu za uzimanje kreditnih paketa i osiguranja, pa sve do servisiranja i održavanja. Među njima se ističe učestalost i dubina ciklusa punjenja i pražnjenja.

Razgovor je moderirao partner u firmi Forvis Mazars Filip Bozje. Primetio je da proizvodnja električne energije sve češće bude manje vredna nego skladištenje. Developeri kojima treba finansiranje ne mogu trenutno ni da prezentuju projekat ukoliko se u njegovom nazivu ne nalazi BESS, naglasio je Bozje. „Svi priznaju da baterije postaju kritičan element svakog energetskog sistema“, izjavio je.

BEF 2026 je bio četvrto izdanje godišnje konferencije koju u glavnom gradu Srbije organizuje Balkan Green Energy News.

BESS omogućava ublažavanje volatilnosti

Dejan Paravan, jedan od dva generalna direktora grupacije NGEN, kazao je da sa BESS-om postoje dva pristupa.

„Neko ko ima novac vidi dobru investiciju i želi da nešto prihoduje od volatilnosti tržišta. Drugi način je kada ste suočeni sa sve većom volatilnošću na tržištu, pa želite da investirate u bateriju jer vam ona zapravo pomaže da upravljate volatilnošću sopstvenog portfolija“, objasnio je. Pri potonjem pristupu, kompanija računa ne samo na velike baterijske sisteme, već i na one za kupce iz komercijalnih i industrijskih (C&I) delatnosti koji žele da upravljaju svojim troškovima za energiju.

Paravan je podsetio da snažan prodor obnovljivih izvora energije podstiče volatilnost, očigledan po kretanju cena električne energije na tržištu za dan unapred, ali i da utiče na tržište pomoćnih usluga, budući da zahtevi operatora prenosnih sistema (TSO) rastu. Ima i treća tačka u kojoj BESS pomaže. To su problemi sa zagušenjem tamo gde su mreže, uključujući i one na niskonaponskom nivou, izgrađene pre nekoliko decenija i ne mogu adekvatno da prihvate distribuirane izvore.

NGEN Group je razvio sopstvenu tehnologiju za optimizaciju baterija, pristup tržištu i algoritamsko trgovanje. „Tu je mnogo, mnogo, mnogo odluka na dnevnom nivou. Zbog toga se ovaj proces može obavljati isključivo na automatizovan, veoma strukturiran način. To je jedini način da prelazite sa jednog tržišta na drugo, sa jednih izvora prihoda na druge… Svima je jasno da je za monetizaciju baterije potrebno više različitih tokova prihoda“, podvukao je Paravan.

Kompanija je u fazi masovne ekspanzije poslovanja i investira širom Evrope, dodao je .

U Srbiji još bez naznake strukture prihodovanja

U Srbiji je operatorima BESS postrojenja omogućeno samo peglanje-ublažavanje vršnog opterećenja (peak shaving), kao i da iz vlastite proizvodnje pune svoje baterije u periodu niskih cena, da tu energiju plasiraju kasnije, izjavio je Nikola Oklobdžija, izvršni direktor kompanije Fortis Energy za Istočnu Evropu. Drugi izvori prihoda još nisu definisani. Najveće pitanje za investitore jeste da li će biti uvedena arbitraža – punjenje iz mreže i isporuka u mrežu, istakao je.

Fortis Energy očekuje da će njegov projekat Noćaj biti pušten u rad u prvom kvartalu 2028. godine, rekao je Oklobdžija. On je izrazio nadu da će nadležni organi do tada operacionalizovati tržišta mrežne arbitraže i pomoćnih usluga.

Investitori iz početnog talasa su isplanirali baterije minimalne snage i obima skladištenja koje je zakon propisao da se izbegne odlaganje priključenja na mrežu

Kada je Srbija uvela opciju izgradnje skladišta energije da projekti vetroelektrana i fotonaponskih postrojenja izbegnu odlaganje priključenja na mrežu, većina developera je prijavila samo zakonski definisani minimum, izjavio je Oklobdžija. Reč je o ekvivalentu 20 odsto operativne snage, na dva sata, što iznosi 0,2 megavata odnosno 0,4 megavat-sati po svakom megavatu planiranog kapaciteta elektrane na obnovljive izvore.

„Ovaj konzervativan pristup je direktna posledica regulatornog vakuuma: u odsustvu definisanih tržišta pomoćnih usluga ili prihoda od mrežne arbitraže, investitori nisu imali velik finansijski podsticaj da ulažu u veće kapacitete skladištenja. Potpuno razvijena struktura izvora prihoda dovela bi do suštinski drugačijeg dimenzionisanja. Banke i kreditori procenjuju BESS projekte delom na osnovu prosečnog broja dnevnih ciklusa – mere koja direktno odražava potencijal za generisanje prihoda. Bez diverzifikovanih izvora prihoda, ta perspektiva je u startu slabija“, izjavio je Oklobdžija posebno Balkan Green Energy News.

On je dodao da je Fortis Energy pre koji mesec podneo zahtev za studiju priključenja na mrežu u Srbiji za jedan samostalni baterijski sistem.

Visok regulatorni rizik usled nepoznatih rokova i raznih varijanti za kombinovanje prihoda

Na određeni način, BESS je sada konvencionalna tehnologija, jer svaka banka može da finansira projekat koji ima zaključen ugovor o zakupu (tolling), rekao je Pavle Milekić iz Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). „Ako pogledamo hibridne projekte gde su solarni parkovi i BESS-ovi na istoj lokaciji, to sada postaje gotovo obavezno. To je nešto što bismo rado finansirali i što želimo da vidimo u solarnim elektranama“, objasnio je.

Ovaj kreditor je spreman da uzme u obzir sve dostupne izvore prihoda, ali je to u velikoj meri povezano sa specifičnostima konkretne zemlje, naglasio je i istakao da za BESS ne postoji univerzalan finansijski proizvod.

„Mi ne finansiramo BESS. Mi finansiramo novčane tokove BESS-a i moramo da razumemo kako možete da ga monetizujete, da bismo potom oko toga mogli da oblikujemo i strukturiramo dug. Igrate na više različitih tržišta. To može biti arbitraža na tržištu za dan unapred ili unutardnevnom tržištu, ali tu su i pomoćne usluge, mogućnost pokretanja proizvodnih postrojenja koja su havarijski isključena i ostala bez napajanja… Sve to je regulatorni rizik“, dodao je Milekić. On je zamenik direktora i viši bankar u EBRD-ovom timu za energetiku u Evropi.

Sve u svemu, tržišta na kojima neko postrojenje može da učestvuje su odraz bazične, fizičke infrastrukture u zemlji, dodao je Milekić.

„Čime se sprovodi balansiranje? Da li je to hidroenergija? Da li su to reverzibilne hidroelektrane? Visok procenat obnovljivih izvora energije? Sve te stvari će uticati na formiranje cena na tim tržištima“, rekao je.

Hrvatska će uvesti sve pomoćne usluge, ali kada

EBRD-ova prva investicija u vlasnički kapital u segmentu BESS-a je projekat u Šibeniku u Hrvatskoj. Reč je o 60 megavata i 120 megavat-sati, a NGEN je zadužen za tehnologiju.

Na kraju će se u toj zemlji otvoriti sva tržišta pomoćnih usluga, ali niko ne zna kada, naglasio je Milekić. „Ovo je prvi projekat u Hrvatskoj. Niko drugi nema odobren priključak na mrežu. On će biti prvi na mreži i biće najprofitabilniji. Ali da li će se tržišta pomoćnih usluga otvoriti za šest meseci, dve godine ili šest godina? Niko ne može da preuzme taj rizik na sebe“, rekao je.

Milekić: Te baterije će biti potrebne svuda u našem regionu

To je jedan od razloga što se EBRD odlučio za vlasničku investiciju, po Milekićevim rečima.

„Smer kretanja je jasan. Sva ova tržišta se dekarbonizuju. Imamo sve više energije iz intermitentnih obnovljivih izvora koja ulazi u sistem. U pitanju je mnogo veća volatilnost struje. Te baterije će biti potrebne svuda u našem regionu“, istakao je, misleći na Zapadni Balkan i Hrvatsku.

Dimitrov (REIB): Ugovorite osiguranje na vreme da ne biste morali da projektujete ispočetka

Dimitar Dimitrov, menadžer poslovnog razvoja u kompaniji Renewable Energy Insurance Broker (REIB), kazao je da su zaštita od požara i rizik od prekida poslovanja trenutno ključne teme za osiguravajuća društva. „Takođe, sajberbezbednost je postala goruća tema u poslednjih šest meseci. Vidimo da se nagomilava tenzija oko sajbernapada. Primećujemo mnogo toga iza kulisa što se obično i ne pojavljuje u vestima“, otkrio je.

Pravo vreme da se reši pitanje osiguranja je tokom projektovanja i izrade plana lokacije, pre izbora opreme i uspostavljanja saradnje sa bankom ili fondom, naglasio je Dimitrov. Osiguravajuće kuće imaju jasne zahteve u pogledu udaljenosti između BESS kontejnera. To znači da developer može biti primoran da ponovo projektuje ceo sistem kako bi izbegao skuplje osiguranje i nepovoljniji bankarski kredit, upozorio je.

Nagomilava se tenzija oko sajbernapada

Sertifikacija opreme je takođe od ključnog značaja, s obzirom na nove standarde u industriji. „Imali smo priliku da posmatramo testiranje zaštite od požara velikih razmera koje je sprovedeno u okviru ispitivanja po standardu UL 9540A. U kontrolisanim uslovima, u jednom baterijskom kontejneru je namerno izazvan incident pregrevanja, dok su susedni kontejneri bili udaljeni po svega 20 do 50 centimetara. Temperatura unutar zahvaćenog kontejnera premašila je 200 stepeni Celzijusa, ali su susedni kontejneri ostali na oko 15 do 20 stepeni“, rekao je Dimitrov. Čak ni nakon sedam sati, požar se nije proširio van početnog kontejnera, dodao je.

Zajedno sa dve osiguravajuće kuće, Renewable Energy Insurance Broker je razvio poseban BESS proizvod sa formulama za tri načina upravljanja baterijom: podelu profita, zakup kapaciteta i kombinaciju prva dva modela. REIB je do sada osigurao 10 gigavat-sati u BESS projektima, preko sedam gigavata fotonaponskih elektrana i više od tri gigavata vetroparkova. Pored toga poseduje sopstvena postrojenja.

Za stabilnost koja otvara put finansiranju je neophodno pridodavanje BESS-a solarnim elektranama

Specijalista prodaje u kompaniji Hitachi Energy Sreten Ćalasan složio se da je BESS obavezan za velike solarne elektrane. Obrazložio je da banke traže stabilnost i dugoročnu istrajnost.

Podsticaji sa preciznom namenom i dobro ustrojena struktura tržišta mogu potpuno promeniti pravila igre, smatra on. Ćalasan je skrenuo pažnju na ulogu performansi i degradacije baterija, radnog veka i garancija za bankabilnost i povrat investicije. Degradacija vezana za cikluse punjenja i pražnjenja je kompleksna, a ključna stvar je poznavanje plana eksploatacije sistema, napomenuo je.

„Profil punjenja i pražnjenja, broj ciklusa, radne temperature – sve to utiče na baterije. Ipak, proizvođači baterija obično daju definisane garancije. Na primer, za jedan ciklus dnevno, oni mogu garantovati performanse 10, 15 ili 20 godina… Ne možete stalno ići u duboko punjenje i pražnjenje baterije“, kazao je Ćalasan.

Hitachi Energy ne proizvodi same baterije, već sisteme za konverziju energije (PCS), objasnio je. Kompanija sarađuje sa svim vodećim proizvođačima baterija i ima preko 10 GW u projektima širom sveta, naveo je Ćalasan.

Šta prekomerna upotreba baterije znači za finansiranje

Što se tiče degradacije, Pavle Milekić iz EBRD-a je ukazao na zonu u kojoj dolazi do razmimoilaženja interesa između sponzora projekta i kreditora. Naime, sponzoru može biti u interesu da u prvih par godina maksimizuje broj ciklusa. To ubrzava degradaciju postrojenja, ostavljajući banci takozvani repni rizik (tail risk), od velikih gubitaka.

„Postoje načini da se to reši. Klasičan metod je da jednostavno postavite limit i kažete: ti kao sponzor ne možeš puniti i prazniti ovu bateriju više od x puta dnevno. To je dobro, ali time narušavate ili ograničavate potencijal za zaradu, zar ne? Ili isto možete, kao kreditor, da insistirate na nekom mehanizmu automatskog preusmeravanja viška gotovine u otplatu duga, i reći: gledaj, ako ostvaruješ ekstraprofit intenzivnijim iskorišćavanjem tog postrojenja nego što smo očekivali, onda deo tog novca mora ići na otplatu repnog rizika duga“, rekao je Milekić.

U ovu temu se u toku panela uključio i Oklobdžija iz kompanije Fortis Energy, koji se slaže da će postojati prilike za agresivnije korišćenje baterija radi ostvarivanja većih prihoda. „Ali mislim da je to više neka ekstremna situacija, možda na sat, par sati ili par dana“, procenio je.

Oklobdžija je naknadno, u pisanoj izjavi, ocenio da većina investitora i operatora ne bi napustila konzervativnu strategiju za ciklus da bi na dugi rok balansirali između ubrzane degradacije i kratkoročnog uvećanja prihoda.