Matejić: Novih 12 GW iz obnovljivih izvora stiže na mrežu u narednih šest godina

Elektromreža Srbije je spremna da u narednih šest godina na prenosni sistem priključeni očekivanih 12 gigavata iz obnovljivih izvora energije, izjavila je Jelena Matejić, generalna direktorka kompanije na Beogradskom energetskom forumu 2026.

Beogradski energetski forum 2026 (BEF 2026), dvodnevni skup koji organizuje vodeći energetski portal u regionu Jugoistočne Evrope, Balkan Green Energy News, okupio je pet stotina učesnika i učesnica.

Jelena Matejić, generalna direktorka Elektromreže Srbije (EMS), na panelu posvećenom razvoju prenosne mreže podsetila je da elektroprenosni sistem Srbije ima osam interkonektivnih granica i čak 20 interkonektivnih dalekovoda, što Srbiji daje važnu poziciju u regionalnom energetskom povezivanju.

„Ovo nam pruža neverovatnu fleksibilnost i neverovatan potencijal za dalji razvoj, za integracije, kako tržišne tako i ostale u smislu energetskih funkcija i povezivanja prenosnih sistema ovog dela Evrope“, rekla je Matejić.

EMS u okviru svojih strateških planova sagledava realizaciju četiri panevropska projekta,

Matejić je navela da je EMS samo u poslednjih deset godina investirao 620 miliona evra realizovanih investicija, pre svega u prenosni sistem, ali i u razvoj digitalnih i inovativnih tehnologija za upravljanje i održavanje prenosnim sistemom.

„U poslednje tri godine investicioni zamah je bio takav da čini više od 45 odsto ukupnog ulaganja u desetogodišnjem ciklusu i neverovatan i istorijski podatak o realizaciji investicija od 135 miliona evra i 95 odsto plana imali smo u prošloj godini“, rekla je ona.

Do 2028. godine planirano je dodatnih 740 miliona evra investicija, dok ukupna ulaganja do 2030. godine treba da dostignu milijardu evra.

Govoreći o zelenoj tranziciji, rekla je da EMS u okviru svojih strateških planova sagledava realizaciju četiri panevropska projekta, od kojih bi najveći deo trebalo da bude završen do 2030. godine.

Panonski koridor se realizuje prema Mađarskoj

Prvi od ovih i najznačajniji je Transbalkanski koridor, rekla je Matejić, navodeći da je EMS u fizičkoj realizaciji treće sekcije, a plan je da se u 2029. godini pusti pod napon i četvrta sekcija.

Drugi projekat je „Beogrid“ koji je u implementacionoj fazi i planirano je da bude gotov do 2029. godine, a u punoj je realizaciji izgradnja trafostanice u Ugrinovcima, rekla je ona i dodale da se radi na jačanju interkonekcije ka Rumuniji.

„To sve zaokružuje integraciju obnovljivih izvora energije iz južnog Banata“, navela je ona.

Treći važan koridor je Panonski koridor koji se realizuje prema Mađarskoj, a vrednost tog projekta u celini je 105 miliona evra.

Do 2030. interkonektivni kapaciteti biće veći 50 odsto

Radi se i na centralnobalkanskom koridoru, odnosno interkonekciji prema Bugarskoj i spajanje sa Bajinom Baštom, a podrazumeva i nove dve trafostanice.

„Još imamo i interkonekcije prema Hrvatskoj i još mnogo projekata, ali je važno istaći da će do 2030. realizacijom najvećeg dela naši interkonektivni kapaciteti biti za 50 odsto uvećani, što znači neverovatnih 6.000 megavata instalisane snage“, rekla je ona navodeći da je to važno zbog sigurnosti i podizanja kapaciteta, te povezivanja sa regionom.

Dodala je da je prošle godine potpuno rekonstruisan nacionalni dispečerski centar, te da je izvršena modernizacija i digitalizacija prenosnog sistema, da se koriste digitalna brojila, daljinsko upravljanje, digitalne trafo-stanice.

„Bez ovakvih ulaganja u modernizaciju i digitalizaciju mreže, ne bismo bili u mogućnosti da budemo spremni za novih gotovo 12 gigavata iz obnovljivih izvora energije, koji dolaze na prenosni sistem u narednih šest godina, navećim delom u naredne četiri godine“, zaključila je Matejić.