Foto: CMS
Munir Hasan i Tomas Hamerl, partneri u CMS-ovom svetski poznatom timu za energetiku,govorili su za Balkan Green Energy News o glavnim trendovima za 2026. u sektoru energije iz obnovljivih izvora.
Velik je potencijal za one koji među prvima nastupe u segmentima baterijskih skladišta i pratećih usluga, po rečima Munira Hasana, globalnog rukovodioca u CMS-u (u Londonu) u sektoru energetike i klimatskih promena, i Tomasa Hamerla, regionalnog rukovodioca za energetiku i klimatske promene u CMS-ovom ogranku u Beču.
Interkonekcije i interoperabilnost sa tržištem električne enegije Evropske unije će učiniti region vrednijim za etablirane proizvođače i povećati njegovu atraktivnost za nove investitore, kazali su za Balkan Green Energy News.
Pored mrežarina i dostupnosti mreže, potencijalni investitori u obnovljive izvore i skladištenje energije prate smer energetske politike ciljanih zemalja kao i mogućnost replikacije i uvećanja obima svojih projekata, objasnili su Hasan i Hamerl.
Investitorima trebaju pravni savetnici koji poznaju međunarodne ugovore i snalaze se na lokalnim tržištima
Investitorima zainteresovanima za zelenu energetiku i skladištenje ne treba samo efikasna podrška u domenu mrežarina i dostupnosti mreže, što je vremenski osetljiv segment. Njima su potrebni pravni savetnici koji poznaju međunarodne ugovore i snalaze se na lokalnim tržištima energenata. Investitori se više nego ikad pre zanimaju za aktuelni smer energetske politike ciljanih zemalja i mogućnost replikacije i omasovljavanja projekata, naveli su Hasan i Hamerl.
CMS-ov otisak u regionu i globalna mreža omogućavaju mu da razmenjuju ekspertizu među više jurisdikcija, a njegovi lokalni timovi doprinose regulatornim inicijativama. Sa preko 70 kancelarija u svetu, od čega 17 kancelarija u Centralnoj i Istočnoj Evropi, CMS pruža pravnu podršku developerima i investitorima u oblasti obnovljivih izvora energije. Ta globalna advokatska firma prati promene u energetskoj politici koje kreću na razvijenim tržištima i prelaze u CIE, kako bi primenila najbolju praksu i predupredila i prevazišla izazove i zagušenja.
Hasan i Hamerl su u intervjuu za Balkan Green Energy News rekli da kompanije treba da zajašu investicioni talas u regionu i iskoriste šanse, dodajući da se pravni okviri u Jugoistočnoj Evropi i širem regionu CIE brzo razvijaju i otvaraju nove segmente tržišta.
Na CMS-ovom tradicionalnom godišnjem skupu CEE Energy Conference 2025, održanom u Londonu u oktobru 2025, većina investitora je ozbiljno razmišljala o pridodavanju baterijskih sistema za skladištenje energije (BESS) elektranama i o ugovorima o otkupu električne energije (PPA) sa industrijskim potrošačima.
Projekti data centara pobuđuju rast potražnje za zelenom električnom energijom
Hasan je ukazao na digitalnu infrastrukturu kao glavnog pokretača potražnje, i to čak više u JIE nego u ostatku CIE, uz gašenje termoelektrana na ugalj i gas.
Projekti data centara kreću da se razvijaju u Sloveniji, Hrvatskoj i Austriji, na primer, naglasio je Hamerl.
„Kompanije koje razvijaju projekte data centara su obično internacionalne i imaju veliko iskustvo i sa sobom donose znanje u tehničkom i komercijalnom vidu. Nisu to neophodno globalni provajderi klaud servisa poput kompanija Amazon, Google i Microsoft. Manji operateri data centara i telekomunikacione kompanije jačaju svoje prisustvo u CIE. Svima njima bi mogle da zatrebaju ekspertiza i mreže lokalnih developera lokalne infrastrukture“, dodao je.
CMS pokriva najvažnije projekte širom Jugoistočne Evrope
Navedene promene naglašavaju potrebu za većom istrajnošću u sferi energetike i nacionalnih izvora. To je jedan od pokretačkih faktora programa nuklearne energetike u Poljskoj, da bi se ona zaštitila od geopolitičkih šokova, podvukao je Hasan.
Nuklearnih projekata ima i u Rumuniji, uključujući jedan uznapredovali, koji je za mali modularni reaktor (SMR), i u Bugarskoj, a CMS je prisutan u svima njima. Ova firma je takođe doprinela sklapanju ugovora u okviru ogromnog poduhvata u Rumuniji, za vetroelektranu Vifor. Slede Slovenija i Srbija.
Finansiranje zaduživanjem bi moglo da doprinese projektima nuklearnih elektrana i interkonektora
Hasan je izjavio da je u CIE primetan apetit za finansiranje zaduživanjem, uz pretpostavku da bi taj model mogao da doprinese projektima nuklearnih elektrana, uključujući one za SMR-ove.
„Još jedan zanimljiv trend kojem svedočimo jeste razvoj elektroenergetskih mreža, pa i interkonektora. Mnogo je privatnog kapitala koji bi hteo da gradi elektromreže u Jugoistočnoj Evropi i Centralnoj i Istočnoj Evropi. Ali tamošnji zakonski okviri su tako postavljeni da postojeći operatori sistema razvijaju te projekte. Tu je poteškoća, kao i ovde u Velikoj Britaniji i drugim delovima sveta, što oni nisu u mogućnosti da brzo naprave ovu infrastrukturu, jer nemaju resursa i finansijsku moć“, izjavio je.
Zapadnoj Evropi odgovara zamisao da privatne kompanije mogu da poseduju takve sisteme i da njima upravljaju, podvukao je Hasan i dodao da bi unapređenje i ostalih prenosnih kapaciteta moglo da se finansira na isti način. Ali bi bilo očekivano da operatori sistema prenosa (TSO-ovi) električne energije preuzmu vlasništvo nad ovom vrstom infrastrukture, uključujući interkonektore.
Fondovi EU bi poslužili bolje u vidu garancija za kredite
Od drugih faktora koji pogoduju investiranju u CIE, Hasan je ukazao na grantove iz Evropske unije preko njenog Modernizacionog fonda i Mehanizma za oporavak i otpornost (RRF).
„Ova vrsta fondova je veoma, veoma važna. Mislim da države treba da pronađu pametne načine da efektno iskoriste taj novac tako da doprinese stvaranju uslova u kojima možete da doprete do privatnih međunarodnih investicija u region, umesto da bude bespovratno dotiran. Ukoliko ga date tako da služi preuzimanju rizika za zaduživanje, ukoliko postoji neki faktor rizika, to je bolji način, taj efekat umnožavanja“, naglasio je.
Ekspertiza za snalaženje u pravnim okvirima u tržištima u razvoju u CIE
U Velikoj Britaniji i drugim delovima Zapadne Evrope, ostvaruje se rast tržišta novih usluga za podršku sistemu. Jugoistočna Evropa i Centralna i Istočna Evropa bi uskoro mogle da pođu istim putem. Na primer, Austrija će ubrzo uspostaviti tržište kapaciteta. Srbija u januaru 2026. uvodi tržište pratećih usluga, što za samostalne BESS-ove omogućava potencijalan dotok prihoda.
„To još nije zrelo tržište, ali one pridošlice na tržištu koje raspolažu potrebnim iskustvom i znanjem će da nađu mnogo mogućnosti u regionu. Ukoliko želite da budete prvi ili među prvima koji su nastupili, morate smesta tamo“, kazao je Hamerl.
Dodao je da je to prilika za baterijska skladišta. Ona mogu da pruže podršku mreži kroz tržište fleksibilnosti ili ispravljanje frekvencije i nove vidove usluga, umesto samo kroz arbitražu.
Mnogo je skuplje širiti elektroenergetsku mrežu nego upotrebljavati kapacitet za skladištenje dostupan na tržištu
Regulatorni okviri su ili postavljeni ili će vrlo brzo biti uvedeni, napomenuo je Hamerl.
„Baterije igraju važnu ulogu u pružanju podrške mreži i uštedi novca, jer je širenje elektroenergetske mreže uvek mnogo skuplje nego kapacitet za skladištenje koji je na tržištu. I dalje smatram da su alternative baterijama još daleko“, rekao je.
Činjenica je da za izgradnju reverzibilne hidroelektrane potrebno nekoliko godina i da infrastruktura za proizvodnju i distribuciju vodonika i amonijaka još nije dovoljno razvijena.
Oštri uspon putanje za solarne elektrane BESS
Lokacije za solarne elektrane u Jugoistočnoj Evropi su mnogo bolje nego u većem delu Evrope, podvukao je Hamerl i dodao da su obalna područja posebno pogodna za vetroelektrane.
Na primer, stručnjaci očekuju da će ukupni kapacitet solara i vetra u pogonu u Crnoj Gori pre kraja godine dostići 400 megavata. Što se tiče Hrvatske, očekuje se da će se kapacitet iz OIE, koji je 2025. iznosio 4,7 gigavata, do 2040. podići na skoro 12 gigavata.
U Bugarskoj, fotonaponski kapacitet se od 2019 upetostručio na pet gigavata, ističu u CMS-u i ističu skok kapaciteta baterija – i onih koje se postavljaju zajedno sa zelenim elektranama i samostalnih postrojenja. Po prognozama će se ovaj segment, koji je trenutno na šest stotina megavata, do sredine 2026. popeti do pet gigavata.
Kancelarija CMS Sofia je bila savetodavac za više od 50 odsto instaliranih kapaciteta na obnovljive izvore energije u Bugarskoj. Jedan od klijenata, Renalfa IPP, ima investicioni program vredan 1,2 milijarde evra, u okviru kojeg je za Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku i Severnu Makedoniju zacrtala 1,6 gigavata proizvodnje električne energije i 3,3 gigavat-sata kapaciteta baterija za skladištenje.
CMS daje svoj doprinos optimizaciji propisa u korist država i investitora
Naravno da se sve zemlje Centralne i Istočne Evrope razlikuju, ali postoje i sličnosti i one privlače investitore u region, po Hasanovom mišljenju.
„Oni hoće da vide da je rešen rizik s prihodovne strane, da su rešeni tehnički rizici, da je politički rizik u neku ruku rešen, i tako dalje. Pa je naš posao kao advokata da pomognemo ljudima da razumeju okvire, ali i naši lokalni timovi pomažu u osmišljavanju nekih od tih okvira. Što se toga tiče, unapred možemo da pokušamo da ih napravimo tako da ne samo da zemlje, vlade dobiju šta žele, nego i međunarodni investitori, ono što će im biti potrebno“, izjavio je.
Najvažniji faktori za investitore su jasan smer u zakonodavstvu i skalabilnost
Po Hasanovom mišljenju, najvažniji faktori su jasan smer u zakonodavstvu i donošenju propisa – dakle, jaka podrška iz sfere državne politike, i skalabilnost, u smislu da neka kompanija može da sprovede još mnogobrojne projekte po uzoru na prvi.
Hamerl je pak napomenuo da je vreme čekanja na priključenje na mrežu i dalje jedan od najvažnijih elemenata, zajedno sa mrežarinama. Investitori traže stabilne mrežarine ili barem izvesnost u pogledu tempa i načina rasta, istakao je.
„Uvek nas pitaju o stabilnosti mreže i naknadama za korišćenje mreže. Međutim, na nekim tržištima su raznovrsni savezni, pokrajinski i lokalni zakoni, sa različitim obaveznim dozvolama. Investitori se zapitaju u kojoj je pokrajini moguće na vreme ishoditi dozvole. Zoniranje i prostorno planiranje su takođe presudni. Većini naših klijenata je lepo da dobiju subvencije, ali ova druga pitanja su važnija“, kazao je Hamerl.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.