ESM-u potrebno tri milijarde evra da zameni proizvodnju termoelektrana na ugalj

Kompanija Elektrani na Severna Makedonija procenjuje da će joj do 2040. godine za investicije u nove proizvodne kapacitete, koji će zameniti termoelektrane na lignit, biti potrebno tri milijarde evra. Kako je za Balkan Green Energy News najavio Ivan Stojanovski, član Odbora direktora, u pripremi su investicije u gasne elektrane, solar, vetar, hidroenergiju, skladištenje energije, a posebno je istakao bateriju od 300 MWh i hibridni energetski park Bogdanci.

Severnomakedonska elektroprivreda Elektrani na Severna Makedonija, glavni proizvođač električne energije u zemlji, je prošle godine 60 odsto električne energije dobila iz termoelektrana Bitola i Oslomej.

Gruba procena je da će Elektrani na Severna Makedonija morati da investiraju oko tri milijardi evra u naredniih 15 godina kako bi kompanija zamenila proizvodnju energije iz lignita, koja je ujedno i bazna energija, rekao je Ivan Stojanovski, član Odbora direktora i finansijski direktor za Balkan Green Energy News na marginama 14. Međunarodnog foruma o energiji za održivi razvoj u Skoplju.

On je objasnio da je sаma tranzicija na zelenu energiju dosta skupa. ESM bi trebalao, kako dodaje, da zameni baznu proizvodnju koju daju termoelektrane Bitola i Oslomej ukupne instalisane snage 840 MW.

Hidroenergija je domaći resurs, u odnosu na prirodni gas

Kompanija se odlučila da to uradi ulaganjem u različite izvore energije, ističe Stojanovski.

Gasne elektrane, koje, prema njegovim rečima, obezbeđuiju baznu energiju, ali u isto vreme otvaraju pitanje nacionalne bezbednosti odnosno sigurnosti snabdevanja.

Sada se lignit kopa ovde, a prirodni gas mora da se uveze, i moguće je da dođe do problema u isporukama, dodaje on.

Osim gasnih elektrana trebalo bi, naglašava, investirati u hidroenergiju jer je to domaći resurs. Ali, podseća, investicije u hidroelektrane su veće i potrebno je više vremena da se hidroelektrane izgrade, u poređenju sa gasnim elektranama.

Novina je projekat solarne elektrane Bitola 3

ESM ujedno razvija i solarne elektrane i vetroparkove. Stojanovski navodi da se radi na projektu proširenja vetroparka Bogdanci, a sa Evrospkom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) se ravija vetroelektrana Miravci, snage najamanje 100 MW.

On podseća da se radi i instalaciji solarnih elektrana Oslomej 1 (10 MW), Oslomej 2 (10 MW), Bitola 1 (20 MW), Bitola 2 (60 MW). Novina je projekat Bitola 3 za koji bi do kraja godine trebalo da se potpiše ugovor o finansiranju za kapacitet od najmanje 100 MW, kaže Stojanovski.

“Planiramo da sa Francuskom agencijom za razvoj (Agence Française de Développement – AFD) sledeće godine potpišemo ugovor o solarnoj elektrani u Bogdancima od najmanje 30 MW i da tamo kreiramo hibridni energetski park – vetar, solar i baterija”, ističe on.

U razvoju je, kako navodi, i projekat sa EBRD za veliku bateriju do 300 MWh na lokaciji REK Bitola koji će biti sistemsko rešenje za sve solarne elektrane koje se tamo nalaze.

Kombinacija izvora finansiranja

„Samo za solar, vetar, baterije potrebno je 1-1,3 milijardi evra. Za gasne elektrane sigurno će nam biti neophodno 500-700 miliona evra. Za velike HE, kao što su Čebren, Vardarska dolina, i neke manje projekte, još 1-1,3 milijardi evra“, objašnjava Stojanovski.

Na pitanje kako će obezbediti finansiranje on kaže da je potrebno kombinovati različite izvore, malo iz sopstvenih izvora, nešto od međunarodnih finansijskih institucija. Zato je važno da se diverzifikuju izvori tako što će se započeti saradnja sa što više finansijera, poruluje on.

ESM tradicionalno sarađuje sa EBRDom i KfW-om, ali Stojanovski kaže da sada diverzifikuju izvore i počinje saradnju sa Svetskom bankom, sa italijanskom bankom Cassa Depositi e Prestiti i AFD.

“To će nam omogućiti da imamo više izvora, i da dopunimo sa finansiranjem iz domaćih banaka. Težimo i da imamo podršku državnog budžeta u jednom dužem periodu od 10-15 godina, državne garancije, ali i dodatn sredstva. Ovo je jedan finansijski model kojim može da se obezbedi dugotrajno i održivo finansiranje infrastrukturnih projekata”, naveo je Stojanovski.