Održana javna rasprava o strategiji upravljanja mineralnim resursima – građani i stručnjaci nezadovoljni

Javna rasprava o Nacrtu Strategije upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima u Srbiji za period od 2025. do 2040, sa projekcijom do 2050. godine održana je danas u Privrednoj komori Srbije. Strategijom se definiše dugoročni pristup eksploataciji sirovina u skladu sa ekološkim i društvenim standardima. Grupa građana, ekoloških aktivista i stručnjaka je održala protest jer nisu pušteni na skup, a takođe su izrazili nezadovoljstvo predloženim dokumentom.

Ministarstvo rudarstva i energetike pokrenulo je prošle godine izradu Strategije upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima za period od 2025. do 2040, sa projekcijom do 2050. uz prateći izveštaj o strateškoj proceni uticaja realizacije strategije na životnu sredinu. Na osnovu tog dokumenta, vlada donosi odluke o geološkim istraživanjima i eksploataciji mineralnih i drugih geoloških resursa.

Resorno ministarstvo je saopštilo da je poseban akcenat strategije na kritičnim i strateškim sirovinama, koji su i od značaja za novu industrijsku politiku evropskog kontinenta.

„Srbija prati evropske smernice, uključujući Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA), čime gradimo sistem koji podržava investicionu predvidivost, odgovornu eksploataciju i održivi razvoj“, piše u saopštenju.

Strategija je rađena po modelu strategija evropskih zemalja

Ivan Janković, pomoćnik ministarke rudarstva i energetike zadužen za geologiju i rudarstvo, kaže da je strategija rađena po modelu iz evropskih zemalja. „Želimo da rudarska industrija bude razvijena kao što je, na primer, u skandinavskim zemljama. Koristili smo i primer Poljske, koja je najsličnija nama po pitanju proizvodnje uglja i bakra“, kaže Janković.

Inače, Srbija trenutno nema važeću strategiju upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima. Strategija upravljanja mineralnim resursima je poslednji put pripremljena 2011. godine, ali nikada nije usvojena u Narodnoj skupštini.

Pored industrijskih ruda kao što su bakar i ugalj, strategija posebno naglašava značaj nemetaličnih sirovina – građevinskog kamena, šljunka, peska, gline i sličnih resursa, kao i drugih geoloških resursa, poput podzemnih voda, istaknuto je u saopštenju.

Nacrt strategije je izradio Rudarsko-geološki fakultet

Za izradu nacrta strategije i izveštaja o strateškoj proceni njenog uticaja na životnu sredinu, ministarstvo je angažovalo Rudarsko-geološki fakultet. Strateška procena uticaja na životnu sredinu radi se u cilju obezbeđivanja zaštite i unapređivanja životne sredine integrisanjem osnovnih načela zaštite životne sredine. Izveštaj je instrument kojim se opisuju, vrednuju i procenjuju mogući uticaji planiranih rešenja.

Javne konsultacije o nacrtu strategije, kao i nacrtu izveštaja, održane su od 13. juna do 2. jula. Javna rasprava je prvobitno bila zakazana za 1. jul. Međutim, kako stoji u saopštenju ministarstva, odložena je „zarad potpune transparentnosti“, kako bi sve zainteresovane strane imale dovoljno vremena da dostave svoje komentare, predloge i sugestije.

Ekološki aktivisti protestovali ispred PKS-a

Učešće na javnoj raspravi u prostorijama Privredne komore Srbije bilo je potrebno prijaviti do 30. juna. Ekološki aktivisti i stručnjaci kažu da im nije dozvoljeno prisustvo na javnoj raspravi, iako su se blagovremeno prijavili.

Među njima je Dragana Đorđević, naučna savetnica sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM) Univerziteta u Beogradu, i hidro-geolog Zoran Stevanović, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu u penziji i član Odbora za životnu sredinu Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Datum javne rasprave je na sajtu ministarstva, po njihovim rečima, objavljen dan pre njenog održavanja, te iako su se prijavili čim su videli, dobili su odgovor da nema mesta.

Ipak, zainteresovani građani, stručnjaci i ekološki aktivisti za koje nije bilo mesta okupili su se ispred zgrade pre početka skupa. Aleksandar Jovanović Ćuta iz Ekološkog ustanka je pokušao je na silu da uđe, međutim obezbeđenje ga je sprečilo.

Imaćemo rudnik na svakom ćošku

Stevanović je za N1 objasnio da se strategijom predviđaju tri varijante ulaganja, od kojih je najintenzivnija ona od 6,8 milijardi dolara stranih investicija u rudarstvo. Ovo bi, po njegovim rečima, dovelo do enormne ekspanzije i rudnika „na svakom ćošku“, tvrdi ovaj profesor.