EU skicirala putanju ka 90 odsto manje neto emisija 2040. godine

Evropska komisija je predložila izmenu Evropskog klimatskog zakona kojom bi se odredio cilj da se neto emisije gasova s efektom staklene bašte najkasnije 2040. smanje za 90 procenata sa nivoa iz 1990. godine. Predstavljene mere bi investitorima pružile izvesnost, podstakle inovacije i konkurentnost i povećale energetsku bezbednost, poručilo je izvršno telo Evropske unije.

EU se primiče cilju za 2030. da godišnje neto emisije umanji za 55 odsto, gledano u odnosu na 1990, zaključila je Evropska komisija u svojoj nedavnoj proceni efekata nacionalnih energetskih i klimatskih planova (NEKP-ova). To je sastavni deo napora da se do sredine veka dostigne klimatska neutralnost. Glavna izvršna institucija EU je danas formalno predstavila sledeći korak – 90 odsto najkasnije 2040. godine.

On je u formi predloga izmene Evropskog klimatskog zakona, koji je stupio na snagu pre četiri godine. Ovaj blok 27 država je u međuvremenu usvojio zakonodavni paket za 2030, nazvan Fit for 55.

Evropski parlament i Savet EU sada imaju zadatak da ispregovaraju i usvoje amandman.

Uklanjanje ugljenika prirodnim putem i industrijski imaće sve jaču ulogu u dostizanju ciljeva, istakla je Evropska komisija. To podrazumeva konstantnu primenu rešenja na domaćem planu, unutar Sistema za trgovanje emisijama (EU ETS), kako bi se kompenzovale preostale emisije iz sektora koje je teško dekarbonizovati. Takvi sistemi treba da se u periodu do 2040. posebno omasove, smatraju komesari i komesarke.

Pragmatičnija, fleksibilnija putanja ka umanjenju emisija za 90 odsto najkasnije 2040.

Evropska komisija tvrdi da njen predlog omogućava praktičniji i fleksibilniji način za dostizanje narednog koraka.

„U skladu sa Kompasom konkurentnosti EU, Dogovorom za čistu industriju i Akcionim planom za priuštivu energiju, klimatski cilj predložen za 2040. u potpunosti uzima u obzir aktuelno ekonomsko, bezbednosno i geopolitičko okruženje, a investitorima i kompanijama pruža predvidljivost i stabilnost koja im je potrebna u tranziciji EU ka čistoj energiji. Zadržavanjem kursa u pogledu dekarbonizacije, EU će pokrenuti investicije u inovacije, kreirati više radnih mesta, rast, povećati našu otpornost na uticaj klimatskih promena, a postaće energetski nezavisnija“, stoji u saopštenju.

Fon der Lajen smatra da je industrijama i investitorima potreban predvidljiv smer na putu ka ostvarenju klimatske ambicije

„Budući da evropski građani sve više osećaju uticaj klimatskih promena, očekuju od Evrope da deluje. Industrija i investitori prate da li ćemo odrediti predvidljiv smer za to putovanje“, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Današnji predlog je zasnovan na proceni uticaja kao i na savetima Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC) i Evropskog naučnog savetodavnog odbora za klimatske promene. Sastavljen je nakon konsultacija sa državama članicama, Evropskim parlamentom, zainteresovanim stranama, civilnim društvom i građanima. Taj proces je krenuo kada je komisija u februaru 2024. objavila svoju preporuku.

EU razmatra integraciju međunarodnih kredita za ispuštanje ugljenika

Komisija je obećala da će razmotriti mogućnost da 2036. uvede, u ograničenom obimu, visokokvalitetne međunarodne sertifikate-dozvole za emisije ugljen-dioksida. Takođe je otvorena za veću fleksibilnost i preklapanje sektora da bi ciljevi bili dostignuti lakše, uz manje troškove i na društveno pravičan način. Na primer, neka država članica će moći da svoje slabe performanse u domenu smanjenja emisija iz upotrebe zemljišta nadomesti premašivanjem zadatih nivoa u oblastima otpada i saobraćaja.

U razmatranju su fiskalni podsticaji za tehnologije pri čijem korišćenju nema štetnih emisija i za projekte za dekarbonizaciju industrijske proizvodnje

Naglasak je i na konkurentnosti evropskih industrija i jednakih uslova među partnerima na internacionalnom planu. Među smernicama je navedena tehnološka neutralnost. To znači da se ne odbacuju naizgled kontroverzna rešenja koja bi doprinela dekarbonizaciji. Prvenstveno su sporni fosilni gas, kao prelazno gorivo, i nuklearna energija.

Komisija je ukazala na svoj Okvir za državnu pomoć kao deo Dogovora za čistu industriju, usvojen prošle nedelje, i nedavno pojednostavljenje Mehanizma za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM). Pored toga je objavila preporuku za poreske podsticaje za investicije u čiste tehnologije i dekarbonizaciju industrijske proizvodnje.

Mere za priuštivu energiju, da se znatno pojača proizvodnja mrežnih komponenti i podrže ugovori o otkupu električne energije, pilot-tender za buduću Banku za dekarbonizaciju industrije, Akcioni plan za hemijsku industriju, koji je u pripremi, dijalog po sektorima sa akterima, to su neki od poteza koji će doprineti sprovođenju Dogovora za čistu industriju, objasnili su komesari. Oni su u obavezi da narednog meseca objave naredni sedmogodišnji budžet, takozvani Višegodišnji finansijski okvir (MFF).

WindEurope zahteva ciljeve za obnovljive izvore za svaku godinu

U reagovanju na navedenu objavu, krovna evropska organizacija za energiju vetra WindEurope ocenila je da države članice EU treba da pretoče ambiciju 90-2040 u konkretne ciljeve za svaku godinu u pogledu izgradnje vetroparkova i drugih elektrana na obnovljive izvore, za period 2031-2040.

„Cilj za 2040. će u suprotnom ostati akademskog tipa“, stoji u saopštenju.