Razgovori o energetskoj tranziciji sa dr Jovanom Vujasinovićem: pametna energetska rešenja su budućnost energetskih sistema

Decentralizacija i digitalizacija energetskog sistema tema su pete epizode podkasta Balkan Green Energy Newsa pod nazivom Razgovori o energetskoj tranziciji. Domaćin Danko Kalkan, senior menadžer za ESG savetodavne usluge u kompaniji EY, razgovarao je sa dr Jovanom Vujasinovićem –  svestranim naučnikom, preduzetnikom i menadžerom sa preko 20 godina međunarodnog iskustva u elektronskoj i IT industriji. Specijalista je u oblasti pametnog upravljanja energijom, pametnih gradova, pametnih mernih sistema i daljinskog upravljanja industrijskim uređajima. Smart Talks with Jovan, naziv je podkasta koji je Vujasinović pokrenuo i koji pokriva sve teme iz oblasti njegove ekspertize.

Dr Jovan Vujasinović je svoju karijeru započeo na Elektrotehničkom fakultetu, gde je predavao od 2001. do 2007 na Katedri za elektroniku, a bio je i istraživač pri Institutu Mihajlo Pupin u Beogradu. Kako kaže, pored edukativnog dela i rada sa studentima, radio je na naučnim eksperimentima primenljivim u praksi.

Kao najveći projekat na kom je tada radio, izdvaja sistem za daljinsko upravljanje brojilima, takozvana pametna brojila. Iz tog projekta je proizašlo je osnivanje njegove kompanije VF Holding, danas jednog od vodećih proizvođača. Prisutna je na svim kontinentima.

Tema kojom se danas bavi je daljinsko upravljanje energijom. „Sa pojavom instalacija solarnih panela, baterija, električnih automobila, pojavljuje se potreba za uređajem u domaćinstvu koji bi upravljao tokovima energije, kada predati energiju u mrežu, kada preuzeti, a da to sve bude optimalno i za distribuciju, i sa stanovišta održavanja balansa, ali i za vlasnika“, objasnio je.

Pojava obnovljivih izvora energije omogućila je decentralizaciju sektora energetike

Jedna od važnih karika energetske tranzicije je decentralizacija sektora energetike. Po Vujasinovićevom mišljenju, decentralizacija je ključna sa stanovišta proizvodnje. „Potrošnja je uvek i bila decentralizovana, ali su ranije elektroenergetski sistemi funkcionisali tako što je bilo par velikih elektrana i oni su bile centralizovane na par mesta i snabdevale ceo konzum. Ideja danas je da se uradi decentralizacija proizvodnje i da ona bude prisutna na više mesta, čak i da se proizvodi tamo gde se troši“, ističe.

Decentralizaciju je omogućila pojava obnovljivih izvora električne energije, posebno solarnih panela, koji danas mogu se stave na svaki krov i svaki objekat može da postane generator električne energije.

Kao dobar primer, Vujasinović navodi Crnu Goru, koja je osnovala posebnu kompaniju kako bi građanima olakšala instalaciju solarnih panela i omogućila im da postanu energetski nezavisni.

Crna Gora je osnovala kompaniju kako bi građanima olakšala instalaciju solarnih panela

„Građani samo treba da okrenu telefon – potom dolazi ekipa, potpisuje se ugovor, dobijaju subvenciju od 20 odsto i povoljan kredit. Postavljanjem solarnih panela i invertora, račun građana za električnu energiju se svodi na minimum – na takse i naknade. U suštini, sami proizvode onoliko energije koliko im je potrebno i kroz taj proces otplaćuju kredit. Kada ga otplate, postaju potpuno energetski nezavisni“, pojasnio je.

Zanimljiv je i pristup Elektroprivrede Crne Gore. Umesto da, kao do sada, energiju prodaju po socijalnim cenama na domaćem tržištu, građani je sada proizvode za sopstvene potrebe, a Elektroprivreda može svoju energiju da plasira na tržištu po komercijalnim cenama. Crna Gora ima dosta hidroelektrana koje balansiraju i amortizuju velik broj solarnih elektrana.

Kao drugi primer, Jovan Vujasinović navodi Nemačku, koja ima dosta solarnih elektrana i ujedno zatvara svoje termoelektrane. Za balansiranje koristi i energiju iz hidroelektrana iz Norveške.

Potrebno je ubrzati postavljanje pametnih brojila

Vujasinović je u podkastu predstavio način na koji je nastalo pametno brojilo, kako funkcioniše i zašto je važno za decentralizaciju sektora energetike. U prvom koraku je na obično brojilo dodat komunikacioni modem koji je omogućio da se iz jednog centra očitavaju brojila. To znači da nije morao čitač da ide od jednog do drugog brojila, nego su precizna očitavanja mogla da se urade svakog prvog u mesecu u određeno vreme.

Kasnije je u brojilo dodata sklopka, što je pružilo mogućnost uključivanja i isključivanja potrošača, odnosno daljinsko upravljanje. „To je vrlo korisna funkcija. Ne samo da se isključi potrošač koji nije platio račun, nego je vrlo korisna sa stanovišta balansiranja, jer ima funkcija limita snage. I ukoliko se desi da Elektrodistribucija ima neki problem u mreži, poput manjka energije, ona može da pošalje jednu poruku celom konzumu i da limitira na 10 kilovata, ili pet kilovata, zavisno koliko ima snage. U tom slučaju, svi i dalje imaju bar svetlo, a sistem je i dalje stabilan. Kad prođe kriza, opet pošalje poruku, podigne limit i sve dalje normalno funkcioniše“, objasnio je.

Pametna brojila omogućavaju precizno praćenje potrošnje, ali i brojne druge korisne funkcije, za balansiranje

Pametna brojila daju precizno i tačno stanje i omogućavaju postojanje petnaestominutnog profila, što znači da je na svakih 15 minuta zapamćeno stanje. Na osnovu ovog profila, potrošač tačno može da vidi kada je koliko potrošio. Profili, takođe, pomažu u balansiranju i planiranju.

Prva pametna brojila su instalirana u Vojvodini, u prvoj deceniji ovog veka. Tek kasnije je započela instalacija kod komercijalnih i industrijskih kupaca, i ona je skoro završena.

Instalacija pametnih brojila kod rezidencijalnih kupaca, odnosno u domaćinstvima, započela je prošle godine i do sada je postavljeno 500.000. „Dosta je tu vremena otišlo na neka lutanja, na poligone. Bilo je problema i sa tenderima za ovih 500.000 brojila. Na kraju se Elektroprivreda opredelila za tehnologiju koju će da koristi, i distribucija je uspela da za godinu dana postavi 500.000 brojila. Po toj analogiji, taj posao bi mogao biti završen, pošto tu ima da se postavi još oko tri miliona brojla, za nekih pet do šest godina“, kazao je Vujasinović.

Građanima treba omogućiti da finansiraju pametna brojila

Predlaže da tenderi idu istovremeno i da se zainteresovanim građanima omogući da investiraju u pametno brojilo i tako se ubrza proces.

Vujasinović kaže da u Evropi postoji zakonska obaveza da elektrodistribucije obezbede veb portal putem kog građani mogu da pristupe svim relevantnim podacima – da preko računara vide svoje stanje, potrošnju i druge informacije.

Druga stvar je što brojilo ima port, tako da potrošač može da poveže dodatnu opremu koja će omogućiti upravljanje potrošnjom ili očitavanje podataka u realnom vremenu. Direktno i na licu mesta.

Kod nas to, nažalost, još uvek ne funkcioniše kako bi trebalo. „Mislim da ovih 500.000 brojila koja su nedavno instalirana nemaju taj funkcionalan veb portal, što bi svakako trebalo da zaživi što pre. Postoji neka aplikacija preko koje se mogu prijaviti podaci i stanja, ali bi mnogo korisnije bilo da postoji kompletan veb portal na kome bi građani mogli da vide celokupnu istoriju potrošnje i sve druge informacije koje pametno brojilo može da ponudi“, naglasio je.

Koraci u decentralizaciji energetskog sistema

Vujasinović ističe nekoliko koraka za decentralizaciju energetskog sistema u Srbiji. Na prvom mestu je digitalizacija, za šta je važno postavljanje pametnih brojila, kako bi se pratile i kontrolisale sve tačke proizvodnje. Zatim je potrebno obezbediti stabilan izvor energije, jer su obnovljivi izvori energije varijabilni, pa da pokriva potrošnju kada nema dovoljno sunca ili vetra.

Takođe, potrebno je na što više objekata postaviti solarne panele. To je posebno pogodno za škole, bolnice i druge državne zgrade koje mogu da obezbede finansiranje kroz javno-privatna partnerstva.

„Mogu čak, da navedem i jedan primer. Mi smo sad u procesu, radimo zadnjih pola godine na tome da jednu osnovnu školu, Stanko Marić u Ugrinovcima, pretvorimo u energetski nezavisnu i ekološki održivu. Škola se greje na kotao. Ideja je da stavimo i toplotnu pumpu, i da ona postane potpuno ekološki održiva, da ne zagađuje, a da bude energetski nezavisna,“ kazao je Vujasinović.

Na ovom projektu se primenjuje model javno-privatnog partnerstva, a ima i važnu edukativnu ulogu. Vujasinović se nada da će primer škole ohrabriti stanovnike naselja da instaliraju solarne panele i toplotne pumpe, čime bi se rešio problem zagađenja vazduha.

Danas je sve dostupnije postavljanje solarnih panela na kuće

Govoreći o ulozi građana i zajednica u energetskoj tranziciji, Jovan Vujasinović ističe da upravo tu vidi veliku šansu koju bi svi trebalo da iskoriste.

Kako kaže, danas je sve dostupnije postavljanje solarnih panela na kuće, prelazak sa uglja na toplotne pumpe i uvođenje tehnologija koje domaćinstvima omogućavaju da postanu energetski nezavisna i ekološki održiva: „Danas to stvarno više nije neka ogromna investicija. Za prosečno domaćinstvo sve to može da se realizuje za manje od 10.000 evra.“

Povraćaj investicije, dodaje, kreće se oko pet do šest godina, nakon čega troškovi za grejanje praktično nestaju, a računi za struju svode se na osnovne takse i mrežarinu. Pored finansijskih koristi, energetska sigurnost je važan segment. Naročito u ruralnim sredinama, gde prekidi u snabdevanju mogu biti češći.

Međutim, prema njegovim rečima, ključna prepreka je niska svest građana o tome da ovakva rešenja već danas postoje i da su im dostupna. Zato vidi veliku ulogu medija u informisanju i motivisanju građana, a od države očekuje da stvori ambijent u kom je proces jednostavan – kao što je to urađeno u Crnoj Gori: „Tamo samo okrenete telefon, a kompanija – koju je osnovala Elektroprivreda – završi sve, od papira do instalacije.“

Novi zakon o energetici

Kalkan i Vujasinović su se u razgovori dotakli i novina koje u proces digitalizacije i decentralizacije donosi novi Zakon o energetici. Vujasinović kao važnu novinu navodi agregatore na tržištu električne energije.

S obzirom da danas svako može da postavi solarne panele, on samim tim postaje akter na tržištu električne energije. Međutim, sam pristup tržištu eklektične energije je složen i skup. Tu na scenu stupaju agregatori kako bi omogućili malim ili srednjim proizvođačima pristup na tržište električne energije. „Za sada građani mogu da postavi solarnu elektranu koja pokriva njihovu potrošnju. Možda, u budućnosti, ako agregatori zažive i ako građani proizvedu više, onda mogu i da zarade, odnosno trguju tim viškom uz pomoć agregatora“, istakao je.

Višak energije koji proizvedu solarni paneli u domaćinstvu može da se koristi za punjenje električnog automobila

Zakon jeste uveo pojam agregatora, međutim podzakonska akta koja bi dalje regulisala ovu oblast još uvek nisu doneta.

Kalkan je pitao Vujasinovića kako se elektromobilnost uklapa u priču o decentralizaciji proizvodnje. Po Vujasinovićevim rečima, električni automobili su odlično rešenje. Dok ne zažive agregatori, i dok se ne stvore uslovi da pojedinci višak plasiraju na tržište, višak energije može da se koristi za punjenje električnog automobila.

„Ako punim svoj električni automobil energijom koju dobijam iz solarnih panela, ja praktično nemam trošak, sem održavanja panela, što je minimalno. I to ljude može da podstakne da pređu na električne automobile“, kazao je.

Finansiranje – potrebno je obezbediti više sredstava kroz subvencije

Pored pomenutog nedostatka svesti o značaju, ali i jednostavnosti i isplativosti uključivanja u energetsku tranziciju, finansiranje se kod građana javlja kao prepreka. Vujasinović kaže da postoje ljudi koji su zainteresovani, ali nemaju novac za početnu investiciju, zbog čega su subvencije i krediti izuzetno značajni.

Ministarstvo rudarstva i energetike svake godine raspiše poziv za dodelu subvencija na koje se prijavljuju opštine. Zatim opštine konkurišu i raspišu poziv za građane koji mogu da dobiju subvencije za instalaciju solarnih panela, energetsku efikasnost i toplotne pumpe. Vujasinović kaže da nema dovoljno subvencija i da ih mnogi koji su zainteresovani ne dobiju.

Svega 0,1 odsto domaćinstava u Srbiji ima solarne panele

„Treba da se izdvoji veći budžet, veća sredstva za te subvencije. Jer u Srbiji, prema poslednjim podacima, svega 0,1 odsto domaćinstava ima solarne panele, iako domaćinstva troše oko 50 odsto ukupne energije“, pojasnio je.

Vujasinović ističe da je dobra stvar to što sve veći broj banaka daje namenske kredite, na koje se mogu ostvariti subvencije od 20 odsto, tako da kredit uzet na pet godina bude praktično bez kamate, jer je subvencija pokrije.

Vujasinović je naglasio da je važno da se građani uključe u zelenu tranziciju i da se zelena agenda sprovede na demokratski način, u smisle da učestvuju svi građani, da i oni ostvare, na ravnomeran i pravedan način neke benefite.

Dugoročno gledano, kako bude sve više energije iz obnovljivih, biće potrebni i skladišni kapaciteti i, čak, ugrađivanje skladišnih kapaciteta u domaćinstvima, što će im pružiti  još veći stepen energetske nezavisnosti.

Skladištenje energije će imati važnu ulogu u budućnosti

„Vidim da će ključnu ulogu imati baterije“, kaže Vujasinović i navodi primer iz Nemačke, gde je nedavno boravio.

Imao je priliku da vidi kako jedna opština od oko 35.000 stanovnika koristi kombinaciju solarnih panela, vetrogeneratora, baterija i postrojenja za proizvodnju zelenog vodonika: „Zeleni vodonik koriste za više stvari. Pretvaraju ga u električnu energiju preko generatora. Mogu da ga prodaju za vozila i kamione ili da ga ubace u gasnu mrežu, do 10 odsto bez problema. A proizvode tri puta više energije nego što im je potrebno i onda viškove prodaju“.

To iskustvo, kaže, promenilo je njegov pogled na zeleni vodonik, od nečega što je zvučalo kao naučna fantastika, do realnosti koja se već primenjuje. Iako trenutno postoje izazovi, naročito kada je reč o efikasnosti konverzije vodonika u druge oblike energije, on veruje u snagu nauke i tehnološkog napretka.

Vujasinović se osvrnuo i na vozila na zeleni vodonik. Iako se danas postavljaju pitanja da li će se pojaviti vozila na zeleni vodonik ili će ostati samo električna, Vujasinović veruje da će biti i jednih i drugih.

Da bi se bavio naukom, moraš da živiš svoj eksperiment

„Da bismo razvijali nove tehnologije i bavili se naukom, važno je da živimo u sopstvenom eksperimentu – jer jedino tako možemo da procenimo koliko je neka funkcionalnost zaista korisna, da li radi kako treba, i šta još može da se unapredi“, kaže Vujasinović.

U skladu s tim principom, poslednjih godina je svoj životni prostor postavio kao teren za testiranje pametnih energetskih rešenja: „Kupio sam stan na poslednjem spratu kako bih mogao da instaliram solarne panele i bateriju. Obezbedio sam garažna mesta za punjače za električne automobile, i u stanu instalirao smart houm sistem. Sada razvijamo centralni uređaj koji će sve te komponente povezati – solarne panele, bateriju, pametnu kuću i punjače – i omogućiti automatizovano upravljanje energijom.“

Korak dalje u ovom eksperimentu bilo je osnivanje firme za trgovinu električnom energijom, zajedno sa partnerima – jer, kako kaže, da bi sistem u potpunosti funkcionisao, mora da postoji fleksibilno tržište energije: „Trenutno kod nas nemamo mogućnost da upravljamo energijom u realnom vremenu u odnosu na tržišne cene – imate fiksne tarife i fiksne snabdevače. Ali ono što već funkcioniše na Zapadu, uskoro će doći i kod nas.“

U tim sistemima korisnici mogu da izaberu snabdevača koji prati cenu struje na berzi. Pametni uređaji, uz pomoć veštačke inteligencije, analiziraju kretanje cena, korisnikove navike i stanje baterije, i na osnovu toga odlučuju kada da troše, a kada da predaju energiju u mrežu.

„Recimo, uređaj vidi da cena struje raste i zna da vi naredna 24 časa nećete koristiti auto – on tada može da isprazni bateriju automobila i proda energiju. Kasnije, kad cena padne, sistem automatski puni bateriju po nižoj ceni“, naveo je. Vujasinović zaključuje da budućnost koja vać postoji u zapadnim zemljama, dolazi i kod nas.

Podkast se realizuje uz podršku Nemačke razvojne saradnje GIZ.