Počela izgradnja treće sekcije Transbalkanskog koridora, vredne 100 miliona evra

U Obrenovcu je položen kamen temeljac za treću sekciju Transbalkanskog elektroenergetskog koridora. Investicija iznosi sto miliona evra, a uključuje dalekovod od 109 kilometara do Bajine Bašte, opremanje dva nova dalekovodna polja u transformatorskoj stanici Obrenovac i podizanje transformatorske stanice Bajina Bašta na 400 kilovolti. Četvrta, poslednja sekcija, do Višegrada i Pljevalja, u planu je da bude završena 2028. godine.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović je na obeležavanju početka radova na izgradnji treće sekcije Transbalkanskog koridora poručila da je reč o najvažnijem projektu u prenosnom sistemu ne samo u Srbiji, već i u Jugoistočnoj Evropi.

„Ono što su auto-putevi za saobraćaj, to su dalekovodi za energetiku i danas počinjemo radove na novoj deonici najvažnijeg energetskog auto-puta“, izjavila je u Obrenovcu i dodala da će ovaj segment ojačati sigurnost snabdevanja potrošača u zapadnoj Srbiji.

Radovi na trećoj sekciji Transbalkanskog elektroenergetskog koridora obuhvataju izgradnju dalekovoda dužine 109 kilometara sa 309 stubova, opremanje dva nova dalekovodna polja u transformatorskoj stanici Obrenovac i podizanje transformatorske stanice Bajina Bašta na nivo od 400 kilovolti.

Projekat se finansira kreditom nemačke razvojne banke KfW od 64,5 miliona evra, grantom iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) od približno 21 milion evra, i sopstvenim sredstvima Elektromreže Srbije (EMS). Treća sekcija vredi 100 miliona evra, od čega je 71 milion evra za dalekovod, saopštila je ta državna kompanija.

„Završetkom čitavog projekta dodatno ćemo osnažiti povezanost sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom, i dalje, sa Italijom“, navela je Đedović Handanović.

Podsetila je da u narednih pet godina Srbiju čekaju značajna ulaganja u prenosnu mrežu, uključujući izgradnju Panonskog koridora ka Mađarskoj. Ukupna vrednost prioritetnih projekata u ovoj oblasti iznosi 500 miliona evra, otkrila je ministarka.

„Od izvođača očekujem da ne kasne sa radovima, kako bi projekat bio završen u naredne dve i po godine, kako je i planirano“, naglasila je Đedović Handanović.

Matejić: Poslednja sekcija će biti završena 2028. godine

Generalna direktorka EMS-a Jelena Matejić rekla je da vrednost izgradnje celog Transbalkanskog koridora iznosi više od 200 miliona evra, u šta spada 323 kilometara dalekovoda od 400 kilovolti, podizanje naponskih nivoa dve trafo-stanice i dogradnja dalekovodnih polja u tri trafostanice.

Investicije u Transbalkanski koridor su procenjene na preko 200 miliona evra u zbiru

„Osim ove, treće sekcije, čeka nas i četvrta, za koju su sredstva obezbeđena i biće završena 2028. godine“, izjavila je Matejić.

Stari vodovi u zapadnoj Srbiji na 220 kilovolti biće zamenjeni novima, od 400 kilovolti, što će otvoriti mogućnost za priključenje planirane reverzibilne hidroelektrane Bistrica, kažu u EMS-u. Izvođač radova je Kodar Energomontaža, a planirano je da radovi budu završeni do 2027. godine.

EU donirala 38,3 miliona evra za Transbalkanski elektroenergetski koridor

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre istakao je da su sredstva koja je EU izdvojila za ovu sekciju deo šire podrške.

„Za ceo Transbalkanski koridor, EU je obezbedila donaciju od 38,3 miliona evra, uz povoljne kredite KfW-a. Tokom godina, EU je izdvojila više od milijardu evra za energetski sektor u Srbiji. Ovaj projekat je bitan i za ostatak Evrope, jer će doprineti stvaranju šireg, integrisanog sistema, što će omogućiti da se obezbedi stabilnije snabdevanje korisnika na celom kontinentu, kao i da se izbegnu problemi u budućnosti“, izjavio je, navedeno je u EMS-ovoj objavi.

Prva sekcija Transbalkanskog koridora, od Pančeva do rumunske granice, završena je 2017. godine. Druga, od Kragujevca do Kraljeva, uz radove na trafo-stanicama u tim gradovima, realizovana je 2022. godine. Četvrta sekcija treba da poveže Bajinu Baštu sa Višegradom u Bosni i Hercegovini i Pljevljima u Crnoj Gori.