Božinovska: Novi prioriteti u energetskom sektoru Severne Makedonije, aukcije do kraja godine

Nova Vlada Severne Makedonije izabrana je pre sedam meseci. Ujedno tada je osnovano i Ministarstvo energetike, rudarstva i mineralnih sirovina. Ministarka Sanja Božinovska kaže da su uporedo sa formiranjem Ministarstva pripremali nove zakone, razvijali strategiju za izgradnju elektrana u vlasništvu države, tražili rešenje za projekat Čebren. U intervjuu za Balkan Green Energy News, Božinovska je predstavila glavne prioritete u sektoru energetike i objasnila kako planira da ih dostigne.

Ali, pre svega toga Ministarstvo energetike, rudarstva i mineralnih sirovina moralo je da se pozabavi kritičnim pitanjem – obezbeđivanjem dovoljno energije za zimu. Sanja Božinovska kaže da je nova Vlada Severne Makedonije nasledila tešku situaciju u energetskom sektoru, pa je morala da uloži velike napore da obezbedi pouzdano snabdevanje energijom tokom zime.

Posle toga se sa svojim timom posvetila definisanju prioriteta u energetici. Kaže da je održiva, bazna i domaća energiju dugoročni prioritet. Ključni korak ka ovom cilju je analiza svih projekata koje razvija državna elektroprivreda Elektrani na Severna Makedonija (ESM).

„Imamo projekat reverziblne hidroelektrane (RHE) Čebren, a ujedno smo i zemlja sa mnogo sunčanih dana. Dakle, naš cilj je da napravimo kombinaciju solara i vetra i hidroenergije. Osim toga, što se tiče bazne energije, planiramo da instaliramo dve kogenerativne elektrane na gas“, objašnjava Božinovska.

Želimo da pripremimo dva ili tri modela za realizaciju projekta Čebren

To je dugoročna vizija i Ministarstvo predviđa da se može ostvariti za osam do deset godina. Na primer, izgradnja velike hidroelektrane obično traje najmanje osam godina.

Najvažniji projekat je RHE Čebren, za koji je sprovedeno čak 14 neuspešnih tendera. Prema rečima Božinovske, ESM poseduje brojne nacrte i studije izvodljivosti za projekat koji se razvija od šezdesetih godina prošlog veka. Ona napominje da postoji čitava prostorija puna dokumenata u vezi sa ovom elektranom. Da bi se krenulo dalje, odlučila je da formira radnu grupa čiji su članovi ugledni stručnjaci i profesori.

„Cilj je analiza i revizija postojećih studija, kao što je, na primer, dobijanje novih hidroloških podataka. Rezultat bi trebalo da budu dva ili tri modela za implementaciju projekta. Niko ne želi još jedan neuspešan tender“, naglasila je ona.

Država želi da ima većinsko vlasništvo u novim projektima za obnovljivu energiju

Vizija novog Ministarstva je da Severna Makedonija postane samodovoljna u proizvodnji električne energije. Prema rečima Božinovske, ključno je da se zemlja fokusira na proizvodnju električne energije, jer je trenutno u državnom vlasništvu vrlo malo elektrana na zelenu energiju. Većina novih vetroparkova i solarnih elektrana je u vlasništvu privatnih investitora, što ona namerava da promeni.

Na pitanje kako će država graditi elektrane, ministarka kaže da je to povezano sa finansiranjem. Nova vlada je, prema njenim rečima, takođe, nasledila veoma malo prostora u budžetu i ima mnogo dugova koja mora da vraća.

Zajedničko preduzeće je mogući model za nove objekte

„Treba uraditi procenu potrebnih investicija. Poslednja analiza je troškove zelene tranzicije procenila na tri milijarde evra, što uključuje ne samo nove elektrane već i investicije u mreže. Kada utvrdimo konačnu cifru, definisaćemo plan implementacije i pokrenuti razgovore sa finansijskim institucijama“, kaže Božinovska.

Konačna odluka o modelu izgradnje državnih elektrana tek treba da se donese. Smatra da bi to moglo da bude i zajedničko ulaganje i naglašava da će dosta zavisiti od toga koliko novca država može da obezbedi.

„Jedno je sigurno: ako se uključe i privatni investitori, želimo da imamo većinsko vlasništvo nad elektranama jer bi Severna Makedonija trebalo da poseduje kapacitete za proizvodnju energije“, naglašava ona.

Sa EBRD-om se pripremaju aukcije

Kao i druge zemlje u jugoistočnoj Evropi, Severna Makedonija je preplavljena zahtevima investitora za povezivanje novih solarnih parkova i vetroelektrana na mrežu.

Operator prenosnog sistema MEPSO ima ogromnu listu čekanja. Prema njenim rečima, investitori žele da priključe ukupan kapacitet od 9.000 MW.

„Novi zakon o energetici će se pozabaviti velikim brojem zahteva za priključenje na mrežu. Zakon je skoro gotov. Uglavnom je fokusiran na transpoziciju propisa EU, ali će definisati i skladištenje energije, ulogu berze“, napominje Božinovska.

Nadam se da ćemo do kraja godine pokrenuti aukcije

Što se tiče podsticaja za privatne investitore, ona kaže da zemlja planira da uvede ugovore za razliku (CfD), kao u Albaniji i Srbiji.

Ministarka objašnjava da su već započeli pregovore sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) o okviru aukcije i dodaje da se nada da će aukcije biti pokrenute do kraja godine.

Sve mora biti transparentno, pregovori sa privatnim firmama, takođe

Bivša vlada saradnju sa privatnim investitorima bazirala je na modelu strateškog partnerstva, pa je pripremila četiri predloga zaklona o saradnji sa privatnim kompanijama. Propisi su poslati u parlament na usvajanje, ali Ministarstvo koje predvodi Božinovska je te predloge povuklo.

Smatra da nije dobro rešenje da država da investitoru 50 miliona evra ili potpiše ugovor o otkupu električne energije na 30 godina, što je bilo predviđeno predlozima zakona.

„Želimo strateška partnerstva, ali samo ako su projekti strateški i donose korist našoj zemlji. Ideja je da se izbegne situacija u kojoj jedna kompanija ima posebne uslove za investiranje, a druga ne. Sve mora da bude javno, pregovori takođe“, kaže ona.

Postepeni prestanak korišćenja uglja i CBAM – velika glavobolja za Zapadni Balkan

Dekarbonizacija i postupan prestanak korišćenja uglja zadaju glavobolje svim donosiocima odluka na Zapadnom Balkanu. Na sve to tu je prekogranična taksa na CO2 (CBAM), ali Božinovska ističe da je Vlada svesna problema i činjenice da su elektrane na ugalj najveći izvor bazne energije.

„Podjednako smo svesni i da je životni vek ovih termoelektrana pri kraju. Trudićemo se da ih iskoristimo što više, ali i da u Bitolju izgradimo kogeneracionu elektranu snage 200 MW koja bi zamenila jedan blok termoelektrane u kompleksu REK Bitola“, ističe ona.

Termoelektrane na ugalj će se koristiti dok se ne obezbede kapaciteti za njihovu zamenu

Drugim rečima, Severna Makedonija će koristiti ugalj dok ne obezbedi nove kapacitete za proizvodnju bazne energije? Da, odgovara Božinovska.

„Razgovaramo sa EU, i oni su svesni naše situacije. Ne smemo da zaboravimo da je potrebno zbrinuti 3.000 radnika koji rade u sektoru uglja. Tranzicija mora biti pravedna i organizovana“, naglašava ministarka.

Kada je reč o prekograničnoj taksi na CO2 koja bi trebalo bi da stupi na snagu 1. januara 2026, ona ističe da su na poslednjem sastanku Ministarskog saveta Energetske zajednice sve članice rekle istinu – niko nije spreman.

Ako se ništa ne promeni, CBAM će imati veliki uticaj na ekonomiju

Severna Makedonija je započela spajanje tržišta električne energije sa Grčkom kako bi dobila izuzeće od plaćanja CBAM-a na izvoz električne energije. Međutim, da bi to završila potrebno je najmanje 18 meseci od dana stupanja na snagu novog zakona o energetici, tako da neće stići da to uradi do 1. januara 2026.

Božinovska skreće pažnju i na predlog Evropske narodne partije (EPP) da se primena CBAM-a odloži za dve godine. Smatra da će Brisel razumeti situaciju, jer nije reč o tome da Severna Makedonija ne želi nešto da uradi, već je, dodaje, jednostavno potrebno vreme i ljudski kapaciteti.

„Ako se ništa ne promeni i CBAM stupi na snagu 1. januara 2026, uticaj na ekonomiju će biti veliki. Naš izvoz neće biti konkurentan u EU. Nismo još izračunali kolika će biti šteta, procena Sekretarijata Energetske zajednice je 200 miliona evra“, napominje ona.

Uskoro ugovor za gasni interkonektor sa Grčkom

Severna Makedonija nema razvijenu gasnu mrežu, postoji samo jedan interkonektor sa Bugarskom. Prethodna Vlada je pokrenula gradnju gasovoda sa Grčkom, ali kada je formirano Ministarstvo Evropska investiciona banka (EIB) i EBRD su poslali saopštenje da je tenderska procedura za interkonektor sa Grčkom obustavljena.

“Učinili smo sve da pokrenemo novi tender i uspeli smo. Grci su već započeli gradnju svoga dela gasovoda, a mi moramo da izgradimo 65 kilometara. Dobra vest je da je cena postignuta na novom tenderu za 12 miliona evra niža od one postignute u prethodnom postupku. Uskoro će biti potpisan i ugovor o izgradnji”, naglašava Božinovska.

Zemlja je, takođe, potpisala memorandum o interkonektoru Severna Makedonija – Srbija i u toku je izrada studije izvodljivosti. Gasovod bi, prema njenim rečima, mogao da bude tranzitna ruta za transport gasa iz Grčke u centralnu Evropu.

“Plan je i da se poveća upotreba gasa u domaćinstvima kako bi se smanjilo zagađenje vazduha. To je deo široke i dugoročne aktivnosti Vlade na povećanju kvaliteta vazduha”, napominje Božinovska.