Foto: Balkan Green Energy News
Zeleno finansiranje igra ključnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena i u uspostavljanju globalne održivosti. Međutim, jedan od najvećih problema je jaz između iznosa sredstava koja se danas plasiraju i stvarnih potreba za finansiranjem održivih projekata. Ovaj izazov je bio tema druge epizode novog serijala podkasta Balkan Green Energy Newsa Razgovori o energetskoj tranziciji. Domaćin Danko Kalkan, senior menadžer za ESG savetodavne usluge u kompaniji EY, i Svetlana Cerović, direktorka odeljenja za specijalizovano finansiranje u UniCredit banci, pokrili su pitanje kako popuniti navedeni jaz kao i koliko je naša zemlja spremna da finansira energetsku tranziciju i druge povezane teme.
Svetlana Cerović je svoju profesionalnu karijeru započela 1995. godine u kompaniji Deloitte, gde je radila na poslovima revizije i savetovanja. U Narodnoj banci Srbije je bila na poziciji specijalnog savetnika u kabinetu guvernera. Od 2001. zaposlena je u UniCredit banci, gde je stekla iskustvo na poslovima upravljanja rizicima, a danas je direktorka odeljenja za specijalizovano finansiranje.
Članica je WISE Srbija mreže žena u održivoj energetici i dobitnica priznanja Liderka održive energetike za 2024. godinu. Cerović je obnovljivim izvorima energije počela da se bavi 2012. godine, kada su se pojavili prvi projekti i potreba za njihovim finansiranjem.
Finansiranje zelene tranzicije
Na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP29 usvojen je cilj da razvijene zemlje godišnje izdvajaju 300 milijardi dolara za podršku nerazvijenim i manje razvijenim zemljama u borbi protiv klimatskih promena. Kalkanovo prvo pitanje za Svetlanu Cerović bilo je da li Srbija ima dovoljno sredstava za suočavanje s klimatskim promenama i drugim ekološkim izazovima.
„Jako je važno da mi, kao zemlja potpisnica Pariskog sporazuma i deo Evropskog zelenog dogovora, radimo na ovim pitanjima“. istakla je i dodala da Srbija treba da prilagodi svoj regulatorni okvir evropskim direktivama.
Govoreći o samitu COP29, napomenula je da među zemljama u razvoju postoji nezadovoljstvo, jer su očekivale veća izdvajanja kako bi se suočile s izazovima klimatskih promena i sanirale dosadašnju štetu.
„Ono što bih u kontekstu finansijera rekla, kada gledate infrastrukturne projekte i projekte koji u najvećoj meri doprinose otklanjanju posledica klimatskih promena ili zelenoj tranziciji, većina tih projekata se ne oslanja isključivo na lokalno dostupna sredstva“, rekla je Cerović, navodeći kao primer trenutno finansiranje većih projekata u oblasti obnovljivih izvora energije, kao i inicijative Elektroprivrede Srbije, koje se finansiraju uz podršku međunarodnih finansijskih institucija, izvozno-kreditnih agencija i iz drugih eksternih izvora.
Raste interesovanje komercijalnih banaka za zeleno finansiranje
Posebno je istakla rast interesovanja komercijalnih banaka za zeleno finansiranje. „Pre desetak godina, na sceni su bile dve do tri banke koje su finansirale projekte, s tim što je jedna od njih pokrivala manje projekte, dok su druge ciljale veće investicije. Danas imamo najmanje šest banaka koje aktivno učestvuju u projektnom finansiranju i zelenim inicijativama“, objasnila je.
Na Kalkanovo pitanje da li je šest banaka mnogo ili malo, Cerović kaže da je nedavno objavljen podatak da je oko 1,2 milijarde evra potrebno za finansiranje rezultata aukcije održane u avgustu 2023. godine. Tada su dodeljene tržišne premije za 400 megavata iz vetroelektrana i oko 25 megavata iz solarnih elektrana.
Dodala je da su ove investicije značajne kako po svom obimu, tako i po finansijskim zahtevima. „Iz ugla šest banaka, to jesu velika sredstva. Iako neke banke verovatno imaju veće apetite, pravilna raspodela ovih sredstava može obezbediti dovoljno resursa na domaćem tržištu“, navela je Cerović.
Takođe, pomenula je značaj novog Zakona o energetici, koji otvara mogućnosti za strateška partnerstva. „Za pojedine projekte predviđeni su veliki iznosi, a učešće međunarodnih finansijera, finansijskih institucija i izvozno-kreditnih agencija je ključno za njihovu realizaciju“, zaključila je.
Bankarski sektor je spreman da podraži zelenu tranziciju
Cerović je istakla da bankarski sektor pokazuje sve više spremnosti da podrži energetsku tranziciju. „Kad smo počeli pre 10 godina, oslanjali smo se na fid-in tarife. To je bio dobar instrument koji je, u periodu kada je bilo malo znanja, osigurao bankabilnost projekata. Regulatorni okvir je tada bio stabilan i transparentan, što je ključno za privlačenje investicija“, rekla je Cerović.
Naglasila je da su stabilnost i kontinuitet regulatornog okvira u tom periodu bili od suštinskog značaja. Po njenim rečima, nije bilo retroaktivnih izmena i to je važno za poverenje investitora. Prvi koraci u tom pravcu bili su dobro osmišljeni i utrli su stazu za buduće projekte, dodala je.
Cerović je ukazala na izazove s kojima su se suočavali projekti koji nisu uspeli da ostvare pravo na fid-in tarife. „Šteta je što su morali da čekaju na novi sistem subvencija. Ipak, kada je vlada uvela tržišne premije, pokazalo se da investitori i dalje imaju poverenja u sistem, a bankarski sektor je bio spreman da pruži podršku projektima kroz ovaj mehanizam“, ocenila je.
Kao prednosti tržišnih premija navela je njihovu raspoloživost na period od 15 godina što, po njenim rečima, donosi dodatnu sigurnost i bankabilnost projektima.
Aukcije su ključne za obezbeđivanje dugoročnog finansiranja projekata
Posebno je istakla značaj aukcija u oblasti obnovljivih izvora energije i činjenicu da se na sledeće aukcije neće dugo čekati, jer su nove već najavljene. Po njenim rečima, bankarski sektor je spreman da podrži ne samo finansiranje, već i postupak tendera kroz izdavanje garancija za učešće na aukciji i status privilegovanog proizvođača električne energije.
Razmatrajući alternative mehanizme, spomenula je korporativne i finansijske ugovore o otkupu električne energije (PPA), ali je ukazala i na njihova trenutna ograničenja. „Ponuda finansijskih PPA-ova je vrlo limitirana. Novi Zakon o energetici otvorio je vrata korporativnim PPA-ovima, ali nijedan još nije realizovan. Zato je opcija sa aukcijama i dalje ključna za obezbeđivanje dugoročnog finansiranja projekata“, poručila je Svetlana Cerović.
Izveštavanje banaka o zelenom finansiranju
Kalkan je kazao da kada se govori o zelenom finansiranju, postoji izazov u transparentnosti banaka, odnosno teško je doći do podataka koliki je udeo zelenog finansiranja u ukupnom finansiranju određene banke. „Zašto su banke još uvek nedovoljno hrabre da izađu sa tom cifrom? Da li je tu problem neke taksonomije, standardizacije ili jednostavno još uvek nedostatak dovoljne ekspektize?“, upitao je.
Cerović ističe da su banke nedavno počele sa evidentiranjem portfolija koji se može okarakterisati kao zeleni. „Ja verujem da dok ne postoji ujednačen regulatorni zahtev, banke neće samostalno izlaziti sa ovakvim podacima, kako bi izbegle prostor za različita tumačenja“, rekla je.
Po njenom mišljenju, prvi važan korak bio bi da regulator, poput Narodne banke Srbije, uvede konkretne propise. Kada bude postojala obaveza za ujednačeno izveštavanje na osnovu kriterijuma usklađenih sa taksonomijom Evropske unije, banke će započeti transparentnije izveštavanje, istakla je.
„Vidimo da neka regulatorna tela u regionu već rade na prihvatanju regulative Evropske centralne banke, dok kod nas regulator još uvek pasivno prati primere iz EU. To nije optimalan pristup, jer oblast zelenog finansiranja zavisi od inovacija i daljeg razvoja. Različiti modaliteti u finansiranju zavise kako od pristupa banaka, tako i od potreba privrede i kompanija“, rekla je Cerović.
ESCO model finansiranja: inovativan model saradnje između finansijera i kompanija
Cerović je ukazala na ESCO model finansiranja kao posebno značajan za saradnju između finansijera, kompanija i drugih učesnika u zelenom finansiranju koji se može primeniti na našem tržištu.
Kako kaže, kompanije koje žele da implementiraju projekte u oblasti energetske efikasnosti, često nemaju dovoljno znanja ili kapaciteta i resursa da takve projekte implementiraju i tu na scenu stupaju ESCO kompanije.
„ESCO kompanije preuzimaju na sebe osmišljavanje, razvoj, građevinske radove, instalaciju i upravljanje projektom. Na primer, solarne elektrane su najčešći slučaj, posebno u industriji gde fabrike imaju velike krovne površine idealne za instalaciju solarnih panela“, objašnjava Cerović.
ESCO kompanije smanjuju rizike i omogućavajući uspešnu realizaciju projekata za poboljšanje energetske efikasnosti
Dodaje da su kompanije često motivisane željom za uštedama i smanjenjem svog ugljeničnog otiska, ali da nemaju dovoljno znanja ili resursa za implementaciju ovakvih projekata. Upravo tu ESCO igra ključnu ulogu, smanjujući rizike i omogućavajući uspešnu realizaciju projekata.
Finansiranje u ovom modelu preuzima ESCO kompanija, koja obično formira projektnu firmu, SPV (special purpose vehicle) za taj projekat. SPV koristi svoj kapital i aplicira za kredit, dok otplatu garantuje ugovor sa korisnikom energije koji ga otplaćuje kroz neku vrstu naknade, navodi Cerović.
Ovaj model donosi višestruke koristi svim učesnicima, naglasila je. Kompanije mogu da se fokusiraju na svoju osnovnu delatnost, dok ESCO kompanije preuzimaju upravljanje projektima, smanjujući operativne rizike. Bankama ovaj model takođe odgovara jer minimizira rizik upravljanja i smanjuje mogućnost problema u otplati kredita, napomenula je Cerović.
„Mi smo na pragu završetka jednog od prvih takvih projekata i nadamo se da će ih biti još. Verujem da je ovo dobar i inovativan modalitet saradnje,“ zaključila je.
Novi zakon o energetici: uvođenje korporativnog PPA
Cerović naglašava da je jedan od najvažnijih aspekata novog Zakona o energetici uvođenje mogućnosti korporativnih PPA sporazuma. „Ovo je posebno značajno u kontekstu najavljenih aukcija za 1.300 megavata. Iako nije izvesno da li će nakon ovih aukcija biti novih, uvođenje PPA-ova pruža alternativu strategiji otkupa električne energije na duži vremenski period“, objasnila je.
Taj mehanizam osigurava kontinuitet finansiranja projekata u oblasti obnovljivih izvora energije, omogućavajući projektima bankabilnost i stabilan novčani tok. S druge strane, kompanije koje kupuju zelenu energiju pozitivno utiču na svoj ugljenični otisak.
Još jedna prednost zakona koju Cerović ističe je institut aktivnog kupca. Koncept prozjumera je uveden pre dve godine, a novi zakon uvodi aktivnog kupca. „Postojala je određena zabrinutost da projekti od preko 150 kilovata ne treba da se nastave u formi kupca-proizvođača. Ja mislim da aktivni kupac daje neka rešenja koja poboljšavaju status ovakvih projekata gde, osim proizvodnje za sopstvenu potrebu, proizvođači imaju mogućnost i da prodaju električnu energiju na tržištu. A sa druge strane i da se udružuju u implementaciji ovakvih projekata“, pojasnila je Cerović.
Po njenim rečima, ovakva rešenja olakšavaju implementaciju projekata i smanjuju rizike, što je značajno za finansijski sektor. Dodala je i da je su za efikasnu primenu zakona ključni adekvatni propisi, institucionalni kapaciteti i usklađivanje s evropskim standardima kako bi se omogućila brza realizacija projekata.
Podrška banaka prozjumerima
Cerović smatra da su banke rano prepoznale mogućnost da podrže kupce-proizvođače, odnosno prozjumere. Ona je istakla je, da kada se pojavio koncept kupca-proizvođača, njena banka obezbedila liniju koja je u okviru svojh pogodnosti imala i grant, što je bilo izuzetno važno za mala i srednja preduzeća.
U Srbiji ima oko 4.000 prozjumera
Danas, nakon tri godine, u Srbiji ima oko 4.000 prozjumera, od kojih su 1.000 kompanije. Njihov ukupan kapacitet za proizvodnju zelene električne energije je 80 megavata. „Mislim da je jako važno što će se dati mogućnost manjim prozjumerima, do 150 kilovata, da i dalje koriste ovaj koncept, i verujem da će finansijske institucije prilagođavanjem pratiti i dalje finansirati ove projekte kroz zelene linije“, izjavila je Cerović.
Ona je takođe naglasila važnost tehničke pomoći pri dimenzionisanju elektrana, kako bi bile optimalno isplative. „Mi smo svojim klijentima pružali tehničku pomoć u analizi dovoljnog ili potrebnog kapaciteta, da ne biste bili u situaciji da ne trošite proizvedenu električnu energiju. Mislim da je to i odgovornost banke, da kada pravi proizvod, da se ne vodi plasiranjem određenog kredita, nego plasiranjem optimalnog kredita, koji će zadovoljiti potrebe na najbolji način za klijenta“, objasnila je.
Govoreći o stambenim zajednicama kao prozjumerima, kojih je u Srbiji za sada samo tri, Cerović je istakla da su ovakvi projekti vrlo specifični i da zahtevaju veliku koordinaciju i tehničku stručnost.
Mnogi građani nisu dovoljno informisani o mogućnostima koje pruža energetska efikasnost
„Da bi ovakvi projekti dobili veći zamah, izuzetno je važna institucionalna podrška. Mislim da su ključne nevladine organizacije i međunarodne finansijske institucije koje mogu pomoći u dizajniranju odgovarajućih finansijskih proizvoda. Nedavno je najavljena inicijativa za povećanje energetske efikasnosti u oko 500 stambenih zgrada u 15 gradova, sa značajnim sredstvima i donacijama, što verovatno predstavlja pravi put za širu primenu“, rekla je Cerović.
Zaključila je da je važno imati kontinuiranu strategiju za širenje energetske efikasnosti, umesto oslanjanja na ad hok inicijative. Dodala je da istraživanja pokazuju da mnogi građani nisu dovoljno informisani o mogućnostima koje pruža energetska efikasnost i da je ključ u poboljšanju informisanja.
„Postoje banke koje nude mogućnosti za implementaciju energetski efikasnih rešenja, kao što su solarni paneli i toplotne pumpe, i kroz grantove podržavaju investicije. Ušteda energije može biti značajna, čak do 70 odsto u potrošnji električne energije, što je veliki motiv za građane. Ipak, informisanje i dostupnost tih informacija i dalje predstavljaju izazov“, istakla je.
Mladi su značajan element energetske tranzicije
Cerović je zaključila da su banke u Srbiji ambiciozne i spremne da finansiraju projekte u oblasti zelene energije, a posebno u podršci energetskoj efikasnosti. „Imamo stabilan bankarski sektor i dovoljno kvalitetnih banaka koje žele da podrže zelenu tranziciju“, rekla je.
Ona smatra da su konkretni zahtevi privrede ključni, dok je važno da banke analiziraju potrebe i nude odgovarajuće finansijske proizvode, uključujući projekte sa dugoročnim finansiranjem. Takođe, značajnu podršku čine i međunarodne finansijske institucije.
Po njenom mišljenju, za srednja i mala preduzeća korisno je imati dostupne grantove i tehničku pomoć.
Za budućnost zelene tranzicije, Cerović kao značajno navodi učešće mladih ljudi. „Pored novca, definitivno će nam u budućnosti trebati puno mladog naraštaja koji će biti vešt da sa svojim znanjima i novim iskustvima doprinese energetskoj tranziciji“, poručila je.
Kao mentor u mentorskom programu WISE Srbija mreže, ukazala je na važnost učenja i razmene znanja između generacija.
Podkast se realizuje uz podršku Nemačke razvojne saradnje GIZ.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.