Zvaničnici iz elektroenergetskog sektora posetili napredne solarne elektrane u Albaniji u okviru GIZ-ovog projekta za dekarbonizaciju

Predstavnici i predstavnice ministarstava energetike, operatorâ elektrodistributivnih sistema i regulatornih tela posetili su Albaniju i sa međunarodnim ekspertima obišli fotonaponska postrojenja i učestvovali na prezentacijama. Te aktivnosti su organizovane u okviru projekta Zelena agenda: Dekarbonizacija elektroenergetskog sektora na Zapadnom Balkanu. Finansira ga nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a sprovodi Nemačka razvojna saradnja GIZ.

Projekat omogućava donosiocima odluka i akterima na tehničkom nivou da sarađuju i uče jedni od drugih. Učesnici su bili u solarnoj elektrani Karavasta, najvećoj u regionu, i jednom inovativnom agrosolarnom postrojenju.

Proizvodnja električne energije na Zapadnom Balkanu oslonjena je najviše na termoelektrane na ugalj. Najveći broj njih je star nekoliko decenija i postaju sve nepouzdanije. Stoga je hitan i neophodan zajednički pristup bezbednosti snabdevanja energentima, uz reforme elektroenergetskog sektora i dekarbonizaciju.

Zemlje Zapadnog Balkana su se obavezale da će najkasnije 2050. svesti svoje neto emisije gasova s efektom staklene bašte na nulu. Što se tiče elektrana na ugalj, koje pritom štete zdravlju i životnoj sredini, većina njih će zbog nekonkurentnosti verovatno biti skinuta s mreže u narednih desetak godina.

Predstavnice i predstavnici ministarstava energetike, operatorâ sistema za distribuciju električne energije i regulatornih tela posetili su Albaniju i sa međunarodnim ekspertima obišli fotonaponska postrojenja i učestvovali na prezentacijama. Te aktivnosti su organizovane u okviru projekta Zelena agenda: Dekarbonizacija elektroenergetskog sektora na Zapadnom Balkanu. Finansira ga nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a sprovodi Nemačka razvojna saradnja GIZ, uz pomoć Saveta za regionalnu saradnju (RCC).

Svrha projekta je da pomogne donosiocima odluka, regulatorima i operatorima elektroenergetskog sistema u iznalaženju rešenja da zamene pomenuto čvrsto gorivo energijom iz obnovljivih izvora i da nova postrojenja priključe na mrežu. U okviru dvodnevnog programa, ova platforma za razmenu znanja i jačanje saradnje unutar regiona omogućila je uvid u uvođenje fotonaponskih sistema u Albaniji.

Solarna elektrana Karavasta u Albaniji je jedan od prvih elemenata budućeg elektroenergetskog sistema u regionu

Ovo je bilo prvo okupljanje nakon godišnje konferencije Regionalna razmena znanja o elektroenergetskom sektoru (Regional Power Exchange). Organizovana je poseta dvama postrojenjima koja su primer postignuća i napretka u Albaniji u domenu fotonaponske tehnologije.

Solarna elektrana Karavasta je, sa svojih 140 megavata maksimalne snage iliti pika, najveća na Zapadnom Balkanu. Njena izgradnja je rezultat prve uspešne aukcije za struju iz obnovljivih izvora u zemlji. Održana je 2020. godine.

Fotonaponsko postrojenje Karavasta, pušteno u rad u januaru, rezultat je prve uspešne aukcije za struju iz obnovljivih izvora u Albaniji

Kompanija Voltalia, sa sedištem u Francuskoj, pre godinu dana je pustila elektranu u probni rad, a u redovni krajem januara. Lokacija je na zapadu Albanije, u okrugu Fjer. On je privukao projekte solarnih elektrana sa daleko najvećim ukupnim kapacitetom u celoj zemlji.

Inženjeri su predstavili tehničke detalje i istoriju izgradnje posetiocima, grupi od četrdesetak ljudi koji rade u elektroenergetskom sektoru.

Po proceni, Karavasta proizvodi 265 gigavat-sati struje godišnje. Sastoji se od 235.000 bifacijalnih-dvostranih solarnih panela na 3.800 trakera, uređaja koji prilagođavaju njihov položaj putanji sunca. Priključak na mrežu, od 120 megavata, izveden je preko transformatorske stanice od 30/220 kilovolti.

Nov dom za endemsku žabu podigao je standarde zaštite životne sredine na Zapadnom Balkanu za projekte u oblasti obnovljivih izvora

Karavasta se nalazi pored istoimene lagune u nacionalnom parku Divjaka-Karavasta.

Budući da je na slanom tlu, nešto ispod nivoa površine mora, ova solarna elektrana nije imala efekta na poljoprivrednu proizvodnju. Ipak, Voltalia je tokom radova pronašla stanište skadarske vodene žabe. Nazivaju je i albanskom vodenom žabom. Da bi je obeštetila za svoj upad, kompanija je uredila baru površine jednog hektara za tu endemsku vrstu.

Uveden je i niz drugih specijalnih mera, za zaštitu zmija i drugog autohtonog živog sveta.

Investicija u solarnu elektranu Karavasta iznosi 88,2 miliona evra. Naši domaćini su među izazovima sa kojima su se susreli istakli parcele nepoznatih vlasnika, a posebno one na trasi dalekovoda. Voltalia je ovo pitanje rešila otvaranjem namenskog računa za isplate na kojem ih čeka nadoknada.

Kompanija je pobedila i na narednoj aukciji, 2021. godine, za projekat solarne elektrane Spitalle. Na svom mestu za izgradnju, kod Drača, moći će da instalira pogon sa stotinu megavata pika, to jest vršne snage. Reč je o maksimalnoj proizvodnji jednosmerne struje. Priključna snaga na mrežu naizmenične struje je obično dvadesetak odsto niža. Voltalia namerava da na ovoj lokaciji postavi fiksne panele tako da budu u redovima naslonjenim jedan na drugi i naizmenično okrenutim ka istoku i zapadu. Takva formacija se na engleskom naziva east-west hut-shaped layout.

Pionir agrosolara doprineo unapređenju pravnog okvira Albanije za zelenu energiju

GIZ-ova ekipa je takođe nedaleko odatle, u selu Pljug u oblasti Lušnja, obišla agrosolarnu elektranu kompanije AEE od 2,5 megavata. Između nizova panela rastu patuljaste masline.

Ovo je čak 2019, kada je pušten u rad, bio najveći fotonaponski pogon u zemlji, kazao je Besnik Likolari, osnivač i direktor firme. On ju je sam projektovao, a kompanija je na licu mesta napravila skoro sve instalacije.

Taj pionir u domenu solara učestvuje u izradi propisa i zakona o solaru i električnoj energiji još od svog prethodnog projekta. I ovaj mali pogon je jedno vreme bio najveći u Albaniji, objasnio je.

Agrosolarni pogon u Pljugu je 2019, kada je pušten u rad, bio najveća solarna elektrana u ovoj zemlji

„To je bio dugačak put. Ovde smo napravili sve osim šina kroz koje su provučeni kablovi. One su proizvedene u jednoj lokalnoj fabrici od otpadnih automobilskih felni. Deo elektrane je i ovde na hali, koju smo izgradili sa kosim krovom tako da najbolje odgovara za postavljanje fotonaponskih panela“, naglasio je Likolari.

Šine odnosno velike kanalice ili sabirnice su postavljene iznad zemlje, na konstrukciji na kojoj stoje solarni moduli. Likolari je objasnio da je to izveo tako da bi se izbeglo prodiranje vode pri poplavama – teren u Pljugu je takođe ispod nivoa mora.

Postrojenje ima tri invertera od po 680 kilovata. Kada je sunce nisko, pri horizontu, trakeri skreću nizove panele u optimalan horizontalan položaj u kojem ne bacaju senku jedni na druge. Ova funkcija je se naziva backtracking.

Plutajuće solarne elektrane će doprineti ambiciji Albanije da postane neto izvoznik struje

Albanija je na Zapadnom Balkanu specifična po tome što nema nijednu elektranu na ugalj, već skoro svu struju proizvode hidroelektrane. S druge strane, bezbednost snabdevanja električnom energijom u ovoj zemlji tako više trpi u doba suše.

Vlada u Tirani radi na diverzifikaciji, pri kojoj se i dalje drži obnovljivih izvora energije. Ima ambiciju da Albaniju učini neto izvoznicom električne energije pre kraja tekuće decenije. U ovoj zemlji je instalirana i prva plutajuća solarna elektrana u regionu. Nalazi se na akumulaciji kod hidroelektrane Banja kompanije Statkraft.

Državna elektroprivreda KESH se sprema da postavi još jednu, i to sa zavidnih 13 megavata kapaciteta za tu tehnologiju.

Zvaničnici na Tiranskom energetskom forumu predstavili napredak u dekarbonizaciji na Zapadnom Balkanu

Dan nakon navedenog obilaska, učesnice i učesnici su se okupili na Tiranskom energetskom forumu (TEF 2024). Predstavnici nadležnih ministarstava, regulatornih institucija i operatora distributivnog sistema (DSO-ova) predstavili su stanje u elektroenergetskim sistemima svojih država i na tržištima vezanih za njih, a posebno primenu fotonaponskih sistema i podsticaje.

Savetnik za energetiku u GIZ-u Rodon Miraj, koji je zadužen za ovaj projekat, izjavio je da se sastanci i radionice održavaju da bi partneri učesnici sarađivali i učili jedni od drugih.

„Mi se ne borimo protiv uglja i nafte, jer to ne možete da radite, nego se borimo da pružimo regulatorna i tehnička rešenja partnerima: ministarstvima, DSO-ovima, TSO-ovima i regulatorima, tako da lakše mogu da uklope obnovljive izvore u mrežu i, nadajmo se, odbace ugljenično intenzivne načine proizvodnje električne energije“, kazao je publici.

Miraj je podsetio da projekat podrazumeva i saradnju sa građanskim društvom. Jedan od partnera je energypedia, vebsajt na kojem se objavljuju informacije o svim naporima i postignućima, da bi svi partneri videli na čemu ostali rade, naveo je.

Severna Makedonija zasenila ostatak Zapadnog Balkana svojim solarnim kapacitetima

Bledar Alijaj iz Ministarstva infrastrukture i energetike, gde predvodi odsek za razvoj zakona, propisa i strategije, otkrio je da kapacitet prozjumera u Albaniji iznosi više od 160 megavata.

Jedina zemlja Zapadnog Balkana sa boljim rezultatom na tom polju jeste Severna Makedonija. Faton Ambari, član Regulatorne komisije za energetiku i usluge u upravljanju vodama i komunalnim otpadom (RKE), izjavio je da u ovoj kategoriji ima 1.258 pravnih lica, sa ukupno 210 megavata. Po nedavnom preseku je bilo i 620 domaćinstava sa statusom prozjumera, a oni zbirno drže 3,5 megavata.

Kapacitet fotonaponskih sistema u Severnoj Makedoniji kreće se ka osam stotina megavata

Severna Makedonija je istovremeno najbrža u regionu u ekspanziji solarne energije. Ova zemlja se približava tački od 800 megavata, po podacima iz Ambarijeve prezentacije. To je u ovom trenutku, ugrubo, polovina sveg fotonaponskog kapaciteta na Zapadnom Balkanu! Skoro svi novi pogoni za proizvodnju električne energije su solarni.

Stručnjak za energetiku Žilijen Žomo je na konferenciji TEF 2024 govorio o efektu takozvane kanibalizacije u domenu solarnih elektrana na cene električne energije.

U projektu Zelena agenda: Dekarbonizacija elektroenergetskog sektora na Zapadnom Balkanu, koji traje još godinu dana, promovišu se tehnološka rešenja za energetsku tranziciju pri kojoj se očuvavaju životna sredina i klima. Korisnici imaju pomoć u razvoju pravnog okvira i poboljšavanja propisa, a uključena je i komponenta za stručnu edukaciju i obuku za zelene poslove.