Ne kupujte proizvode od mekane PVC plastike – sadrže toksične ftalate opasne po zdravlje

Ftalati su porodica hemijskih jedinjenja koja se obično koriste kao takozvani plastifikatori. Takvi materijali omekšavaju polimere, čineći ih manje lomljivim i manje sklonim pucanju. Uglavnom se nalaze u proizvodima od PVC-a (polivinil-hlorida) – potrošačkim, medicinskim, građevinskim i drugim. Služe kao matrice i rastvarači u proizvodima za ličnu negu, u lekovima i dijetetskim suplementima. Ftalata ima u ambalaži za hranu i piće kao i u dečijim igračkama.

Štetno utiču na plodnost i na plod i smatraju se endokrinim ometačima, što znači da ometaju normalan rad endokrinog sistema. Dugotrajna izloženost ftalatima dokazano utiče na smanjenje plodnosti muškaraca.

„Dugotrajno izlaganje supstancama koje, poput ftalata, utiču na rad hormona, predstavlja mogući uzrok poremećaja menstrualnog ciklusa, kvaliteta jajnih ćelija i smanjenja broja i pokretljivosti spermatozoida kod muškaraca“, rekao je Đuro Macut, endokrinolog i predsednik Srpskog društva za reproduktivnu endokrinologiju, na predstavljanju izveštaja Mekana plastika, gruba istina 2, koje je objavio ALHEM.

Ftalati u organizam ulaze preko hrane, putem prašine i dodira

Ftalati u organizam ulaze preko hrane, putem prašine i dodirom odnosno korišćenjem potrošačkih proizvoda koji sadrže ove supstance. Uglavnom je reč o predmetima za domaćinstvo, podnim i zidnim oblogama, PVC tapetama, sportskoj opremi i rekvizitima, odeći i obući, školskom priboru, igračkama i opremi za bebe.

„Ovde govorimo o izloženosti niskog intenziteta a dugog trajanja i to je nešto što stvara problem javnog zdravlja. U ovom slučaju, taj problem je dugoročan negativan uticaj na reproduktivno zdravlje, to jest plodnost“, rekla je Branislava Matić Savićević, ekspert za javno zdravlje iz Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut.

Srbija je prošle godine ograničila prisustvo četiri toksična ftalata na 0,1 odsto

Srbija je prošle godine ograničila prisustvo četiri toksična ftalata (DEHP, DBP, BBP, DIBP) na 0,1 odsto i tako uskladila domaću regulativu sa propisima Evropske unije. Ipak,njihovo prisustvo u elektronskoj i električnoj opremi nije ograničeno kako je to urađeno u zemljama EU. U ovo spadaju kablovi, kompjuterska oprema, slušalice i slični proizvodi koje građani svakodnevno koriste i tako se izlažu toksičnom uticaju ftalata.

U organizaciji ističu da, iako je propis o zabrani prekomernog prisustva ftalata na snazi već godinu i po dana, nijednom nije izvršena kontrola proizvoda na tržištu. ALHEM-ovoj nedavnoj stručnoj debati su prisustvovali republički inspektori koji sprovode nadzor po slovu Zakona o hemikalijama. Ispostavilo se da nije jasno koja inspekcija je nadležna za kontrolu primene zabrana i ograničenja opasnih hemikalija u proizvodima za svakodnevnu upotrebu i njihovo povlačenje sa tržišta.

Jan Šamanek iz Evropske mreže za zaštitu životne sredine ističe da je regulativa EU po pitanju prisustva ftalata u proizvodima izuzetno stroga, ali i da je onlajn prodaja povećala rizike, jer je mogućnost kontrole manja. Odgovornost je na snabdevačima, a to znači svima koji su u lancu plasiranja proizvoda: od proizvođača preko uvoznika i distributera do maloprodaje.

U 19 od 30 proizvoda kupljenih u Beogradu pronađen veći procenat ftalata od dozvoljenog

ALHEM je sproveo laboratorijsku analizu 30 proizvoda široke potrošnje napravljenih od PVC plastike, kupljenih u prodavnicama u Beogradu. Analiza je pokazala da se u 63 odsto, odnosno u 19 od 30 analiziranih proizvoda, nalazi veći procenat ftalata od dozvoljenog.

Prekomerna količina je pronađena u školskim rančevima, torbicama za devojčice, neseserima, veštačkoj koži, samolepljivoj PVC foliji, patosnicima za automobil, zidnim oblogama, bokserskim rukavicama, bravi za bicikl i drugim artiklima.

Koncentracije su se kretale od 0,15 odsto do 50 odsto, koliko je detektovano u jednoj dečjoj kabanici. To je 500 puta više od dozvoljene količine.

Ranđelović: Nismo ništa uradili ako zabrana ostane samo na papiru, a niko ne kontroliše tržište, kao sada,

ALHEM je u Srbiji, uz podršku 15 organizacija civilnog društva, u oktobru predao dve inicijative nadležnim ministarstvima. Prva, Inicijativa za efikasniju primenu propisa o zabrani-ograničenju ftalata u potrošačkim proizvodima, predata je sanitarnoj inspekciji Ministarstva zdravlja. Inicijativa za izmenu i dopunu propisa kojim se ograničava prisustvo toksičnih ftalata u električnoj i elektronskoj opremi, predata je Ministarstvu za zaštitu životne sredine.

Predstvnici ALHEM-a pozvali su građane da ne kupuju proizvode od mekane PVC plastike koji imaju oznaku za recikažu sa brojem 3, kao i da se opredeljuju za proizvode koji imaju eko-oznake kao što je EU Ecolabel.

„Tražimo od Ministarstva za zaštitu životne sredine da ograniči prisustvo ftalata u elektronskoj i električnoj opremi, jer u toj grupi proizvoda i dalje nije zabranjeno prisustvo ovih toksičnih supstanci. Ali, tražimo i da nadležna inspekcija redovno kontroliše tržište i povlači potrošačke proizvode sa većim prisustvom ftalata od dozvoljenog, a da proizvođači počnu da koriste bezbednije alternative umesto toksičnih ftalata. Ako zabrana ostane samo na papiru, a niko ne kontroliše tržište, kao sada, nismo ništa uradili“, rekla je Jasminka Ranđelović, biohemičarka i programska menadžerka u organizaciji ALHEM.