Zapadni Balkan ne može da izbegne plaćanje CBAM-a na izvoz struje u EU od 2026.

Nijedna od ugovornih strana Energetske zajednice, uključujući one Zapadnom Balkanu, kako sada stvari stoje, ne može da dobije izuzeće od prekogranične takse na CO2 (eng. CBAM) za izvoz električne energije do početka njene implementacije 1. januara 2026. godine, izjavio je Artur Lorkovski, direktor Sekretarijata Energetske zajednice.

Bez izuzeća, ugovorne strane, uključujući Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju i Srbiju, moraće da snose dodatne troškove svog izvoza električne energije u Evropsku uniju. To je posledica dugo najavljivanog Mehanizma prekograničnog prilagođavanja cene ugljenik (eng. Carbon Border Ajustement Mechanism), koji će Evropska unija uvesti 1. januara 2026. godine.

Da podsetimo, CBAM predstavlja porez koji će EU naplaćivati na električnu energiju, aluminijum, cement, đubrivo, vodonik, gvožđe i čelik uvežene iz zemalja u kojima ne postoji oporezivanje CO2. Zapadni Balkan podrazumeva osim pomenute četiri zemlje i Albaniju i Kosovo*, ali one ne izvoze električnu energiju sa emisijama CO2 u EU.

Postavlja se pitanje koliki će biti ti dodatni troškovi za sve one koji izvoze elektrčnu energiju iz regiona, a pre svega za državne elektroprovrede od 1. januara 2026. Na pitanje da li može da napravi odnos između prihoda izvoznika i iznosa nove takse koju će morati da plaćaju, on odgovara da je to moguće, ali da ta računica zavisi od specifičnih varijabli kao što su intenzitet CO2 izvezene struje, stope CBAM-a i obima izvoza.

Za 2023. troškovi CBAM-a za izvoz Srbije u EU procenjeni su na 1,07 milijardi evra

Nedavno objavljeni izveštaj Praćenje spremnosti za prekograničnu taksu na CO2 Evropske unije (eng. Energy Community Secretariat’s CBAM-Readiness Tracker), Sekretarijata Energetske zajednice, mogao bi da doćara sliku troškova.

Izveštaj sadrži tabelu sa troškovima CBAM-a za uzvoz struje iz članica Energetske zajednice u EU, uključujući i tranzit, za 2023, i uz prosečnu mesečnu cenu emisionih jedinica sa aukcija u okviru Sistema za trgovanje emisijama EU (eng. EU ETS).

Kalkulacija daje procenu veličine dodatnih troškova koji bi trebalo da se dodaju ukupnim troškovima uvoza električne energije, navodi se u Izveštaju. Treba reći da CBAM plaćaju uvoznici.

Za 2023. troškovi CBAM-a za srpski izvoz procenjeni su na 1,07 milijardi evra, dok bi ukupna cifra za Crnu Goru, BiH i Severnu Makedoniju bila 797 miliona evra.

Članice će kasniti, samo je pitanje koliko, pojašanjava Lorkovski tokom brifinga za medije o predstojećem Ministarskom savetu.

Najzahtevniji uslovi za izuzeće, su, prema njegovim rečima, spajanje tržišta električne energije članica i EU zemalja, kao i to što članice moraju da daju oabvezu da će ubvesti oporezivanje CO2. Samo za spajanje tržišta potrebno je 18 meseci za obavljanje posla od kada se urade sve pripreme.

Lorkovski je napomenuo da je, za sada, napredovalo samo spajanje tržišta Crne Gore i Italije i da se očekuje da će biti operativno do sredine 2026.

„Srbija je predložila da se region Zapadnog Balkana podeli na dva podregiona“

On je takođe rekao da druge zemlje Zapadnog Balkana nisu učinile mnogo na povezivanju tržišta, ali i tu se nešto dešava. Naime, Srbija je, kako kaže, predložila da se region Zapadnog Balkana podeli na dva podregiona.

Lorkovski najavljuje da bi danas u Briselu operatori prenosnog sistema Zapadnog Balkana trebalo da potpišu sporazum u vezi sa spajanjem tržišta.

On očekuje da će Ministarski savet pozdraviti sporazum, ukoliko danas bude potvrđen. Sporazum između operatora prenosnog sistema Zapadnog Balkana i susednih zemalja EU, uz pomoć organizacije ENTSO-E, predložiće alternativnu konfiguraciju u skladu sa zakonodavstvom EU, objašnjava on.

Kada bude odobren, kako ističe, omogućio bi da sve zainteresovane strane pristupe korporativnim sporazumima neophodnim za spajanje tržišta ugovornih strana i članica EU.

Sporazum bi mogao da odblokira i ubrza spajanje tržišta na Zapadnom Balkanu, poručuje Lorkovski.