Srbija usvojila Strategiju razvoja energetike do 2040. sa projekcijama do 2050. godine

Narodna skupština je izglasala Strategiju razvoja energetike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine. Između ostalog, predviđeno je obustavljanje upotrebe uglja i naftnih derivata za proizvodnju toplotne energije.

Pored izmena Zakona o energetici, Narodna skupština je na poslednjoj sednici usvojila Strategiju razvoja energetike Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine. Strateški cilj je sigurno snabdevanje stanovništva i privrede uz progresivno smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i drugih negativnih uticaja po životnu sredinu i zdravlje ljudi, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

Javna rasprava o nacrtu strategije je okončana 15. avgusta.

Dokumentom su predviđena ulaganja u diverzifikaciju snabdevanja naftom i gasom i uvođenje vodonika i zelenog vodonika u energetski sistem.

Srbija namerava da poveća proizvodnju električne energije. Udeo obnovljivih izvora u toj delatnosti bi porastao, a uglja smanjen. Predviđena je izgradnja reverzibilnih hidroelektrana Bistrica i Đerdap 3 i solarnih i vetroelektrana kao i revitalizacija postojećih hidroelektrana.

Među strateškim ciljevima je povećanje proizvodnje struje, uz rast udela obnovljivih izvora i smanjenje učešća uglja, kao i izgradnju dve reverzibilne hidroelektrane

U planu je prestanak korišćenja uglja i naftnih derivata za proizvodnju toplotne energije.

U dokumentu je i revitalizacija i modernizacija mreža za prenos i distribuciju energije i smanjenje gubitaka. Država planira finansijske i druge podsticaje za razvoj kapaciteta iz obnovljivih izvora.

Strategija uključuje podršku za upotrebu električnih vozila i prilagođavanje strujne mreže potrebama elektromobilnosti. Jedna od važnih stavki za energetsku tranziciju će biti pojednostavljivanje procedura za kupce-proizvođače iliti prozjumere.

Za povećanje energetske efikasnosti u svim sektorima potrošnje predviđeni su finansijski podsticaji.

Što se tiče fosilnih goriva, neophodno je proširenje skladišta gasa Banatski Dvor i izgradnja novih, uz uspostavljanje interkonekcija za transport tog energenta sa Rumunijom, Severnom Makedonijom i drugima, saopštilo je ministarstvo. Naglasak u sektoru nafte je na povećanju obaveznih rezervi, uključujući derivate, kao i na izgradnji naftovoda za povezivanje sa Mađarskom.