Usvojena Strategija obnove zgrada u Federaciji BiH za period do 2050.

Vlada Federacije BiH prihvatila je Strategiju obnove zgrada u Federaciji BiH za period do 2050. godine. Energetska obnova će smanjiti potrebe za energijom, doneti uštede u privatnim i javnim budžetima, ali i pokrenuti građevinski sektor i uvećati komfor.

Strategiju dugoročne obnove zgrada u Federaciji BiH za period do 2050. godine Vlada Federacije BiH usvojila je na predlog Federalnog ministarstva prostornog uređenja. Vlada će strategiju dostaviti Parlamentu FBiH radi razmatranja i donošenja.

Strateški cilj Federacije BiH u okviru strategije je transformacija postojećg fonda zgrada u energetski visokoefikasan i dekarboniziran fond zgrada do 2050. godine.

Strateški ciljevi su smanjenje potrošnje finalne energije u sektoru zgradarstva sa 1.728.500 tona ekvivalentne nafte (toe) na 1.257.300 toe do 2050, kao i smanjenje emisija CO2 sa 7.937.000 tona ekvivalentnog CO2 na 2.075.000 tona. Početne vrednosti odnose se na 2020. godinu.

Ukupan broja zgrada obuhvaćenih programom energetske obnove iznosi od 95.173do 177.663

Razmatrani su sledeći scenariji energetske obnove stambenog fonda zgrada: obnova 0,8 odsto korisne grejane površine stambenog fonda, obnova jedan odsto i obnova 1,5 odsto korisne grejane površine.

Ukupan broja zgrada obuhvaćenih programom energetske obnove za tri razmatrana scenarija iznosi 95.173 (obnova 0,8 odsto) do 177.663 (obnova 1,5 odsto). Ukupno obnovljena korisna grejana površina zgrada iznosi 12.588.276 kvadratnih metara za obnovu 0,8 odsto do 23.483.657 kvadratnih metara za obnovu 1,5 odsto.

Kao rezultat primene mjera obnove očekuje se ušteda u potrošnji energije od 1.893 GWh za scenario obnove 0,8 odsto do 3.532 GWh za scenario obnove 1,5 odsto korisne grejane površine godišnje.

Energetska obnova zgrada donosi višestruke koristi

Energetska obnova stambenih i nestambenih zgrada primenom mera energetske efikasnosti donosi manje gubitke energije, odnosno smanjenje potrebe za energijom, čime se stvaraju uštede u budžetima (javnim i privatnim) i postiže smanjenje emisija CO2.

Intenzivna obnova, takođe, doprinosi povećanom zapošljavanju kroz razvoj građevinskog sektora (inženjerske usluge, proizvodnja građevinskih materijala i proizvoda, građevinska operativa), te se povećava vrednost i životni vek obnovljenih zgrada, komfor i kvaliteta unutrašnjeg vazduha, navela je Vlada Federacije BiH.

Doukument za sprovođenje NEKP-a za komponentu energetska efikasnost

Zakonski osnov za prihvatanje Strategije sadržan je u direktivama Evropske unije o energetskoj efikasnosti i o energetskim karakteristikama zgrada, čije sprovođenje je obavezno u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice, Akcionim planom za energijsku efikasnost FBiH i Odlukom o izradi Strategije.

U razlozima za donošenje, navodi se da se Strategija bazira na projekciji energetskog sektora iz Integriranog plana za energiju i klimu BiH (nacionalni energetski i klimatski plan – NEKP). Ujedno predstavlja i dokument za sprovođenje NEKP-a za komponentu energetska efikasnost.