Evropska unija pooštrila standarde kvaliteta vazduha

Savet Evropske unije je usvojio direktivu kojom se uvode novi standardi kvaliteta vazduha. Direktivom su predviđena stroža ograničenja za najštetnije zagađujuće materije, bliža nivoima koje preporučuje Svetska zdravstvena organizacija. Po jednoj od novih odredbi, građani mogu da traže nadoknadu u slučaju da nepoštovanje pravila o zagađivanju vazduha dovede do pogoršanja njihovog zdravlja.

Evropska unija ima cilj da najkasnije 2050. godine umanji zagađenje vazduha na nivo koji nije štetan po zdravlje i ekosisteme. Zagađeni vazduh je najčešći uzrok prevremenih smrti u EU iz životne sredine. Procenjuje se da svake godine izazove 300.000 slučajeva prevremene smrti.

Evropski parlament je u aprilu usvojio sporazum u načelu, postignut sa Savetom EU, o snižavanju graničnih vrednosti za najštetnije zagađujuće materije u vazduhu na otvorenom, kao i o unapređenju praćenja kvaliteta vazduha. Savet EU, koji zastupa države članice, upravo je usvojio revidiranu Direktivu o kvalitetu ambijentalnog vazduha (AAQD).

Nova ograničenja koncentracije zagađivača vazduha treba da budu postignuta do 2030. godine

Novim pravilima postavljaju se stroža ograničenja i ciljane vrednosti, koje treba da budu postignuta do 2030. godine, za zagađujuće materije sa ozbiljnim uticajem na zdravlje ljudi. Pravila obuhvataju mikroskopsku prašinu odnosno praškaste materije tipa PM2.5 i PM10, azot-dioksid (NO2) i sumpor-dioksid (SO2).

Dozvoljena godišnja koncentracija za PM2.5 se spušta sa 25 na 10 mikrograma po kubnom metru, dok će za NO2 biti prepolovljena na 20 mikrograma. Ovim ograničenjima Evropska unija se približava vrednostima koje preporučuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Granica za PM2.5 je pet mikrograma po kubiku vazduha.

Podaci iz izveštaja Status kvaliteta vazduha u Evropi 2024 pokazuju da su u 2022. i 2023. godini skoro svi Evropljani koji žive u gradovima, 96 odsto njih, bili izloženi koncentracijama PM2.5 iznad nivoa koje preporučuje SZO.

Građani imaju pravo da traže i dobiju odštetu kada im je zdravlje narušeno zbog kršenja pravila o kvalitetu vazduha

Direktiva propisuje da građani mogu da traže nadoknadu za narušavanje zdravlja ukoliko je do njega došlo usled nepoštovanja pravila EU o kvalitetu vazduha, navodi se u saopštenju Saveta EU.

Propisano je i unapređivanje sistema praćenja i modeliranja kvaliteta vazduha, kao i redovna revizija standarda kvaliteta vazduha u skladu s najnovijim naučnim dokazima.

Nakon što direktiva stupi na snagu, države imaju rok od dve godine da je implementiraju u nacionalno zakonodavstvo.