Nova pravila Evropske komisije pred drugu aukciju kroz mehanizam Evropske banke za vodonik

Evropska komisija je namenila 1,2 milijarde evra za drugu aukciju obnovljivog vodonika pod mehanizmom Evropske banke za vodonik. Iznos uključuje 200 miliona evra za vodni saobraćaj. Upotreba opreme iz Kine je ograničena na do 25 odsto po projektu, a maksimalna ponuđena cena je spuštena na četiri evra po kilogramu.

Evropska komisija je objavila konačna pravila i uslove za IF24, svoju drugu aukciju obnovljivog vodonika finansiranu sredstvima iz Inovacionog fonda. Tim mehanizmom, koji je osnovna funkcija Evropske banke za vodonik (EHB), pruža se finansijska podrška proizvođačima vodonika koji potpada u kategoriju goriva iz obnovljivih izvora nebiološkog porekla (RFNBO), stoji u objavi.

Za ovaj postupak nadmetanja obezbeđeno je do 1,2 milijarde evra. Suma uključuje 200 miliona evra za obnovljivi vodonik ili njegove derivate za pomorski i ostali vodni saobraćaj. Inače, u pilot-aukciji IF23 je dodeljeno 720 miliona evra za sedam projekata.

Nova runda po rasporedu kreće 3. decembra. Na aukciji mogu da učestvuju proizvođači u Evropskoj ekonomskoj zajednici (EEZ).

Prijave za aukciju za obnovljivi vodonik kreću 3. decembra

Zamisao je da se podstakne stvaranje evropskog tržišta obnovljivog vodonika tako što će podrškom iz javnih sredstava biti umanjen rizik, objašnjavaju u izvršnom telu Evropske unije. Odabrani korisnici dobijaju fiksnu premiju do deset godina od početka rada.

Kupci koji ponude najviše biće upareni s proizvođačima koji bi isporučivali obnovljivi vodonik, poznat i kao zeleni vodonik, po najnižim cenama, a razlika se pokriva iz Inovacionog fonda. Evropska komisija je maksimalnu ponuđenu cenu snizila sa 4,5 na četiri evra po kilogramu.

Mere zaštite, sajberbezbednost među novim kriterijumima

Među kriterijumima su mere zaštite u procesu proizvodnje i sajberbezbednost. Na drugoj aukciji biće zastupljeni i takozvani uslovi istrajnosti u skladu sa ciljevima iz Zakona o potpunoj dekarbonizaciji industrije (NZIA), navedeno je u saopštenju.

„S obzirom na aktuelni i očekivani trend globalnog snabdevanja i potražnje za elektrolizerima, kao i u EU, uključujući činjenicu da proizvodni kapacitet Kine već premašuje 50 procenata globalne proizvodnje te da je očekivana proizvodnja vodonika u Kini daleko veća od njenog domaćeg cilja za 2025 i predviđene globalne potražnje, ocenjeno je da postoji značajan rizik od uvećane i nepovratne zavisnosti EU od uvoza elektrolizera poreklom iz Kine, što bi verovatno ugrozilo bezbednost snabdevanja u EU. Stoga su u ovoj industriji u nastanku specijalne mere opravdane i doprinose ciljevima iz Zakona o potpunoj dekarbonizaciji industrije. Tako projekti moraju da ograniče nabavke blokova elektrolizerskih ćelija, u šta ulazi obrada površina, proizvodnja pojedinačnih ćelija i montiranje blokova iz Kine, na ne više od 25 odsto (snage struje u megavatima) da bi ispunili ovaj kriterijum“, piše u dokumentu.

Za prijavu je neophodan viši nivo razvijenosti projekta nego u pilot-aukciji.

Iz Inovacionog fonda se za projekte u domenu obnovljivog vodonika isplaćuju i druga bespovratna sredstva, uz finansiranje i tehničku podršku.

EU sastavila predlog definicije niskougljeničnog vodonika

Osim toga, Evropska komisija je otvorila postupak javne rasprave do 25. oktobra o svom nacrtu delegiranog akta kojim se utvrđuje metodologija ocenjivanja umanjenja emisija s efektom staklene bašte za niskougljenični vodonik i niskougljenična goriva. Obnovljivi vodonik i RFNBO-ovi su već definisani.

Sve u svemu, predviđeno je da novi pravilnik obuhvati takozvani plavi vodonik i ružičasti vodonik. Prvi se proizvodi od fosilnog, prirodnog gasa, isto kao i sivi vodonik, ali uz izdvajanje emisija i njihovo trajno skladištenje. Ta tehnologija se zove hvatanje i skladištenje vodonika – CCS – ili, ukoliko je uključena i upotreba u određene svrhe, CCUS.

Druga navedena kategorija je za proizvodnju u elektrolizerima, poput zelenog iliti obnovljivog vodonika, ali s napajanjem iz nuklearnih elektrana. Električna energija se koristi za razdvajanje molekula vode na vodonik i kiseonik.

Komesari i komesarke su predložili niskougljenični status za vodonik kod kojeg dolazi do barem 70 odsto manje emisija nego kod izvora kojeg zamenjuje. Konačna verzija delegiranog akta će stupiti na snagu ukoliko je ne obore Savet EU ili Evropski parlament.