Foto: Balkan Green Energy News
Konkurs za izbor Liderke održive energetike za 2024. godinu je završen, sada je na redu izbor liderke. Javno glasanje je otvoreno od 23. septembra do 3. oktobra na sajtu WISE Srbija mreže žena u održivoj energetici.
Priznanje Liderka održive energetike ustanovio je 2023. godine Centar za promociju odživog razvoja (CPOR), a pod pokroviteljstvom Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ. Nagrada se dodeljuje jednoj ženi, a sa ciljem odavanja priznanja ženskom liderstvu u procesu energetske tranzicije, kao i jačanju uloge i značaja žena u sektoru energetike.
Kandidatkinje svojom posvećenošću i svojim izuzetnim rezultatima doprinose ubrzanju procesa energetske tranzicije Srbije, ali i popularizaciji sektora među mlađim ženama. U nastavku pedstavljamo 11 žena nominovanih za ovo važno prizanje.
Lena Bratić, šefica projekta USAID Serbia Better Energy
Lena Bratić ima više od 25 godina iskustva u sektoru energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije na Zapadnom Balkanu. Karijeru je započela 1999. godine kao deo tima regionalnog projekta energetske efikasnosti u Beogradu koji je sprovodila Agencije Sjedinjenih američkih država za međunarodni razvoj (eng. United States Agency for International Development-USAID). Od tada je radila na brojnim bilateralnim i multilateralnim projektima u Bosni i Hercegovini i Srbiji, koje su finansirali USAID, Evropska banka za obnovu irazvoj (eng. European Bank for Reconstruction and Development-EBRD), Evropska unija i Kraljevina Danske.
Trenutno je direktorka USAID-ovog projekta Bolja energija, gde predvodi inovativne aktivnosti u oblasti energetske sanacije stambenog sektora u Srbiji. Njen dugogodišnji rad na vođenju projekata, podrška globalnim i građanskim inicijativama značajno su doprineli razvoju održivih energetskih rešenja u regionu Zapadnog Balkana.
U budućnosti, Lena će težiti da nastavi da utiče na mlade i istražuje načine za rešavanje globalnih izazova kroz svoje znanje u oblasti energije i međunarodnog razvoja. Njena vizija za održiviji i pravedniji svet naglašava njen potencijal da pokreće značajne promene.
Svetlana Cerović, Direktorka Odeljenja za specijalizovano finansiranje UniCredit Banka Srbija
Svetlana Cerović je svoju profesionalnu karijeru započela u kompaniji Deloitte 1995. godine gde je radila na poslovima revizije i savetovanja i učestvovala u prvoj implementaciji SAP softvera u Srbiji. U Narodnoj banci Srbije radila je 2000. godine na poziciji specijalne savetnice u kabinetu guvernera. Od 2001. zaposlena je u UniCredit Banci, gde je stekla iskustvo na poslovima upravljanja rizicima i vršila funkciju direktora sektora za upravljanje kreditnim rizikom. Od 2016. direktorka je Odeljenja za specijalizovano finansiranje UniCredit Banke.
Cerović je jedan od pionira u finansiranju projekata u oblasti obnovljivih izvora energije. Član je projektnog tima za finansiranje i savetovanje na nekim od najvećih infrastrukturnih projekata u oblasti javno-privatnog partnerstva u Republici Srbiji i finansiranja obnovljivih izvora energije.
Osim što planira da održi kontinuitet saradnje sa svim relevantnim tržišnim učesnicima, u narednom periodu će se posvetiti razvoju i osnaživanju talenata, kolega, studenata i klijenata kroz edukaciju, savetodavne usluge i inovativna rešenja, a planira i da zadrži lidersku poziciju kada je u pitanju finansiranje obnovljivih izvora energije.
Takođe, nastaviće sa sadnjom novih sadnica u porodičnom vrtu.
Jasmina Grbović Novaković je doktor fizičke hemije i osnivačica Centra izuzetnih vrednosti za vodoničnu energetiku i obnovljive izvore energije u Institutu Vinča. Članica je Upravnih odbora više evropskih programa za saradnju u domenu naučnih i tehnoloških istraživanja (eng. Еuropean co-operation in the field of scientific and technical research – COST). Rukovodilac je NATO projekta, kao i više projekata koje finasira Fond za inovacionu delatnost Republike Srbije.
Bila je predsednica Srpskog društva za mikroskopiju i osnivačica je Inicijative za vodoničnu energetiku Srbije. Autorka je i koautorka preko 250 naučnih radova u časopisima ili zbornicima konferencija.
Jasmina planira da zaposli nove inženjere i da naučne radove, zajedno sa timom koji trenutno broji 25 mladih naučnika, fizičara i fizikohemičara, pretvori u konkretan proizvod. Takođe, ideja joj je da formira novi studijski program posvećen obnoviljim izovorima energije i da formira regionalni Centar za vodoničnu energetiku sa kolegama iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine.
Tanja Lindell, asistentkinja direktora / menadžerka projekta Responsible Business Hub, Privredna komora Srbije
Tanja Lindell je asistentkinja direktora Odeljenja industrijskih udruženja i menadžerka projekta Responsible Business Hub-a u Privrednoj komori Srbije. Projekat Responsible Business Hub ima za cilj da poboljša konkurentnost, održivost i kapacitet na polju zaštite ljudkih prava i ekologije srpskih izvoznika.
Lindell vodi inicijative kao što su radionice za pripremu kompanija za Mehanizam prekograničnog prilagođavanja ugljenika (eng. Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM) i edukacije o energetskoj efikasnosti. Njeno iskustvo uključuje i rad na projektima poput EUREMnext treninga za menadžere energetske efikasnosti.
U narednom periodu Tanja planira da se fokusa na kreiranje i sprovodjenje programa edukacija privrede u oblasti energetske efikasnosti, energetskog pregleda i upravljanje karbonskim otiskom u pojedinim industrijama.
Aleksandra Lukić, glavna inženjerka u odeljenju za proizvodnju toplotne energije JKP Novosadska toplana
Odmah po završetku studija termoprocesne energetike Aleksandra Lukić se 1992. godine zaposlila kao stručna saradnica na Fakultetu tehnčkih nauka u Novom Sadu. Od 1994. do 2002. radila je kao stručna saradnica na Institutu za zaštitu na radu. Svoju karijeru u JKP Novosadska toplana započela je 2002. godine.
Ističe da je godinama bila jedina žena diplomirani inženjer mašinstva u Sektoru za proizvodnju i distribuciju toplotne energije u Novosadskoj toplani, gde je uspela da utre put drugim ženama da lakše zaplove u svet energetike.
Kao krunu svog dosadašnjeg rada izdvaja izgradnju toplane Majevica i projekat solarno-termalnog postrojenja u Novom Sadu čiji su radovi u toku.
Aleksandra planira učestvovanje u razvojnim projektima JKP “Novosadska toplana”, uključujući implementaciju projekta solarno-termalnog postrojenja (Solar Thermal) u sistem daljinskog grejanja grada Novog Sada, kao i projektovanje i izgradnju toplane Mišeluk sa baznom proizvodnjom toplotne energije pomoću toplotnih pumpi.
Kao starija savetnica za energetiku, Neda Lazendić je partner južno koreanske kompanije Hyundai Engineering, koja je putem javnog poziva Republike Srbije odabrana za strateškog partnera na realizaciji izgradnje solarnih elektrana maksimalne snage 1,2 gigavata, priključnog kapaciteta od jednog gigavata u kombinaciji sa baterijama.
Direktorka je kompanije WV-International, koja u saradnji sa norveškim investitorom Emergy razvija projekte izgradnje vetroelektrana planiranog kapaciteta od 800 megavata na lokaciji Južni Banat i solarne elektrane od 80 megavata u opštini Žabalj. Njeno pravno i ekonomsko obrazovanje, zajedno sa bogatim iskustvom, omogućava joj da unapređuje investicioni ambijent u Srbiji kroz inovativne modele i regulatorne reforme.
Kao poseban rezultat ističe svoje aktivnosti za veće učešće žena u biznisu generalno, ali i u energetici. Kao predsednica Savetodavnog odbora WISE Srbija mreže, zajedno sa ostalim članicama, unapređuje okruženje za karijerno ostvarenje žena, ali i ličnim primerom i podrškom svakodnevno učestvuje u njihovom osnaživanju.
U narednom periodu Neda planira da se bavi razvojem projekta solarnih elektrana kako bi se obezbedile sve neophodne dozvole za izgradnju kapaciteta od 1GW sa neophodnim baterijskim skladištem od najmanje 200MW. Izgradnja se planira u rekordnom roku do 2028. godine kako bi predmetne elektrane postale deo proizvodnog portfolija EPS-a i obezbedile dekarbonizaciju javnog sektora Republike Srbije kao jedan od strateških ciljeva.
Prve tri godine karijere Milena je provela u klasičnom energetskom sektoru, radeći prvo za Naftnu industriju Srbije (NIS), a zatim i za Elektromrežu Srbije (EMS) gde se prevashodno bavila temom energetske efikasnosti. Posao iz snova pronašla je 2015. godina na poziciji specijaliste za obnovljive izvore u ProCredit Banci.
U ProCredit grupi je provela ukupno sedam godina radeći u Beogradi i u Frankfurtu. U okviru grupe radila je na velikim projektima obnovljivih izvora energije u regionu ili većim kreditnim linijama koje su plasirali sa bankama kao što su EBRD i Evropska investiciona banka (EIB). Od januara 2023. godine radi za jednu od najvećih svetskih banaka JPMorganChase, gde je deo tima za dekarbonizaciju Evrope, Srednjeg Istoka i Afrike (eng. Europe, the Middle East and Africa-EMEA).
Autorka je solarnog kalkulatora, platforme koja omogućava da uz nekoliko lako dostupnih informacija izračunate kapacitet solarnog sistema za vaše potrebe. Na platformi možete saznati više i o pravnim okvirima za priključenje sistema, mogućim izvođačima radova i opcijama za finansansiranje.
Koristeći svoje znanje i iskustvo sa EU regulatornim okvirom u oblasti održivih finansija i razumevanje kretanja međunarodnog tržišta, Milena planira da nastavi da radi na podršci kompanijama u oblasti dekarbonizacije, pružajući ove uvide. Takođe, nastaviće da deli iskustvo o ovoj temi u Srbiji, dalje razvija solarnikalkutor.rs i započne razvoj sličnih korisnih alata.
Milica Pešterić, partnerka uadvokatskom ortačkom društu BD2P
Milica Pešterić je partnerka u advokatskoj kancelariji Bojović Drašković Popović & Partners (BD2P) i njen glavni fokus su pravo energetike kao i implementacija ESG kriterijuma u poslovanje kompanija. Pre priključivanja BD2P timu, Milica je radila kao starija saradnca u advokatskoj kancelariji BDK, a pre toga kao pravnik u kompaniji NIS Gazprom Neft.
Kao osnivački član Udruženja pravnika u energetici (UPES), ali i kroz pridruženo članstvo u drugim udruženjima, učestvuje u oblikovanju politika, strategija i propisa u oblasti energetike i srodnih oblasti.
Milica aktivno radi na implementaciji direktive EU Women on Board u srpsko zakonodavstvo i istražuje potencijal nuklearne energije u zelenoj tranziciji. Prepoznata je kao Next Generation Partner za 2024. u oblasti energetike i korporativnog prava prema rangiranju The Legal 500 EMEA.
Milica planira da nastavi rad na projektima obnovljivih izvora energije doprinoseći kroz savetodavne aktivnosti. Što se tiče dodatnih planova, ona izdvaja zalaganje i rad na implementaciji EU Women on Board direktive u srpsko zakonodavstvo, promociju i investiranje u biodiverzitet i ekosisteme kroz već pokrenute projekte u Republici Srbiji, kao i dalji istraživački rad i edukaciju u oblasti nuklearnog prava i temeljno ispitivanje potencijala nuklearne energije u Zelenoj tranziciji.
Ana Radojević, energetska menadžerka grada Kragujevca
Ana Radojević je energetska menadžerka grada Kragujevca od 2016. godine. Inicirala je i rukovodila nizom projekata koji su za cilj imali unapređenje energetske efikasnosti u lokalnoj zajednici – energetska sanacija više od 10 škola u Kragujevcu i izgradnja tri solarne elektrane na javnim objektima.
Bila je rukovodilac šest projekata Ministarstva rudarstva i energetike i Ministartsva zaštite životne sredine u okviru kojih je više od 900 domaćinstava sprovelo mere energetske efikasnosti. Učestvovala je u evropskom projektu Balkanski solarni krovovi, kao i saradnji sa brojnim domaćim i stranim donatorima (GIZ, USAID, UNDP, UN WOMEN i dr). Polaznica je brojnih obuka i kurseva, od kojih izdvaja usavršavanje u Japanu o upravljanju otpadom.
Ana veruje da ima dovoljno energije, zajedno sa donosiocima odluka i svojim saradnicima, za borbu za zeleni grad i da zajedničkim trudom i radom mogu doprineti da Kragujevac bude održiv, karbonski neutralan grad, sa manjim ugljeničnim otiskom. Nastaviće implemantaciju projekata koji za cilj imaju veće korišćenje solarne energije postavljanjem solarnih elektrana na školama i ustanovama koje su pod ingerencijom grada, sa unapređenjem energetske efikasnosti, kako na javnim zgradama, tako i u stambenom sektoru i domaćinstvima, sprovođenjem projekata energetske sanacije, racionalnim korišćenjem energije u javnim zgradama i komunalnim sistemima pod ingerencijom grada, kao i sa dekarbonizacijom u svim navedenim oblastima.
Jasmina Radovanović, specijalista za energetiku, imovinu i investicije u NALED-u
Jasmina Radovanović je specijalista za energetiku, imovinu i investicije u Nacionalnoj alijansi za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Od 2017. godine aktivno doprinosi unapređenju regulatornog okvira i promovisanju zelene tranzicije u Srbiji.
Bila je član radne grupe za izradu Zakona o obnovljivim izvorima energije i Zakona o energetskoj efikasnosti. Aktivno sarađuje sa Ministarstvom rudarstva i energetike na zelenoj energetskoj tranziciji i unapređenju regulatornog okvira.
Kao vodeća ekspertkinja za politike na projektu „Unapređenje položaja kupaca-proizvođača u Srbiji“, unapredila je regulative za prozjumere, omogućivši uštede energije i smanjenje troškova.
U narednom periodu Jasmina planira da se bavi unapređenjem energetske aktivnosti u zgradama kolektivnog stanovanja, edukacijom službenika lokalnih samouprava, uspostvaljanjem infocentara za građane na lokalu, promocijom tehnoloških inovacija u pravcu zelene tranzicije, povećanjem energetske nezavisnosti, kao i podrškom privredi za dostizanje ESG principa.
Radovanović će koordinirati posebnim radnim telom unutar NALED-a koje će se baviti isključivo temama održivog energetskog razvoja u pravcu zagovaranja reformi relevantnih za održivo poslovanje i zelenu agendu.
Dragaoslava Stojiljković je prodekan za naučnoistraživačku delatnost i redovna profesorka na Mašinskom fakultetu u Beogradu.
Celokupni naučno-istraživački rad Stojiljković je usmerila na oblast goriva, sagorevanja i zaštite životne sredine.
Sprovodila je istraživanja ostvarena u međunarodnim i domaćim naučnim projekatima Horizon 2020, FP7 i CEI, a naučno-istraživačke aktivnosti značajno je proširila i realizacijom brojnih projekata saradnje sa privredom, i to sa Elektroprivredom Srbije (EPS) i Naftnom industrijom Srbije. Veliki doprinos je dala unapređenju nastave na Mašinskom fakultetu u Beogradu.
Dragoslava planira nastavak unapređenja naučnoistraživačkog rada u okviru Laboratorije za goriva i sagorevanje i Laboratorije za termalnu analizu, nastavak saradnju sa Technical University of Madrid (UPM) i drugim domacim i inostranim naučnositraživačkim institucijama, učešć u međunarodnim projektima. Poseban plan predstavlja zavrsetak knjige iz “Goriva iz goriva“ za student master i doktorske studije, a koju će moći da koriste i kolege iz privrede.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.