Pored ekstremno visokih temperatura, građani Kraljeva se ovih dana suočavaju sa zagađenim vazduhom, zbog požara na gradskoj deponiji.
Deponija na Kulagića adi u Kraljevu od jutros gori i to drugi put ove nedelje. Inspekcija za zaštitu životne sredine Grada Kraljeva izdala je preporuku Kraljevčanima da ne provetravaju objekte i da maksimalno smanje boravak na otvorenom.
„Prema nezvaničnim saznanjima, nepoznata lica palila su neke krevete na deponiji. Tamo nema otvorenog plamena, a beli dim se diže, jer su četiri cisterne na terenu i gase neprestano. To nije onaj crni dim. Na terenu su mehanizacija Vodovoda, Čistoće i kraljevačkih Puteva“, rekao je za RTS Novica Lišanin, direktor JKP Čistoća Kraljevo.
Podaci iz stanice za automatski monitoring kvaliteta vazduha Agencije za zaštitu životne sredine pokazali su veliko prekoračenje dozvoljenih vrednosti zagađujućih čestica tipa PM10 i PM 2.5. Ta mikroskopska prašina sadrži stotine hemikalija izuzetno štetnih po ljudsko zdravlje. Jutros je merna stanica u Kraljevu pokazala koncentraciju čestica PM10 od 143 mikrograma po kubnom metru, a nivo PM2.5 dostigao je 66,2 mikrograma.
Dozvoljena srednja dnevna vrednost za PM10 ne sme da prekorači 50 mikrograma. Godišnja granica za PM2.5 je 25 mikrograma po kubnom metru, a dnevna nije propisana.
Trenutni nivo čestica PM2.5 iznosi 43 mikrograma, a PM10 čestica 82 mikrograma po kubiku vazduha, pokazuju podaci dostupni na aplikaciji xEco.
Požar je juče izbio i na deponiji u Beočinu, iznad cementare, stvarajući ogromne oblake dima koji su prekrili čitavo naselje. Proteklih nedelju dana gorele su mnoge deponije u Srbiji, između ostalih u Surdulici, Petrovcu na Mlavi, Bogatiću i Knjaževcu.
Požari na deponijama mogu imati ozbiljan uticaj na zdravlje ljudi
Požari na deponijama mogu nastati usled nekoliko uzroka. Metan je prvi element koji pogoduje izbijanju i širenja vatre, jer je takozvani akcelerator. Nastaje raspadanjem biorazgradivog odnosno organskog otpada. Gorivi materijali poput plastike, papira i zapaljivih supstanci iz različitih vrsta opasnog otpada koji ne bi ni smeli da se nađu na deponiji jesu drugi faktor nastanka požara i njegovog održavanja. Za inicijalnu varnicu je dovoljno i prelamanje svetlosti kroz bačeno staklo.
Oslobađaju se opasne zagađujuće materije, poput kanceroganih dioksina i furana, hemijskih jedinjenja za koje u Srbiji ne postoji monitoring.
Požari na deponijama mogu dovesti do emisija teških metala kao što su olovo, kadmijum i živa. Oni se akumuliraju u organizmu i mogu izazvati dugoročne zdravstvene probleme, uključujući neurološke poremećaje i oštećenje bubrega.
Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, procenjuje se da zagađen vazduh uzrokuje nekoliko hiljada prevremenih smrtnih slučajeva godišnje u Srbiji. Novi izveštaj Programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, ‘Uticaj požara na deponijama na zagađenje vazduha i zdravlje ljudi u Srbiji’, sugeriše da zagađenje vazduha može biti odgovorno za od 5.000 do 7.000 smrtnih slučajeva godišnje.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.