Banke dobijaju velik broj zahteva za izdavanje garancija za priključenje na mrežu, a većina investitora, posebno onih iz inostranstva, nudi čvrste instrumente obezbeđenja, rečeno je na Beogradskom energetskom forumu. Učesnici su ocenili da su nova pravila Elektromreže Srbije rešila deo dosadašnjih prepreka, raščistila projekte i selektovala one s većim potencijalom da budu izgrađeni, ali da i dalje postoje određene nejasnoće.
Na panelu o napredovanju ka ciljevima po pitanju obnovljivih izvora energije bilo je reči i o reformi strukture tržišta električne energije u Evropskoj uniji, koju je nedavno usvojio Evropski parlament. Razgovor je moderirao Petar Mitrović, partner u advokatskoj firmi Karanovic & Partners.
Generalni direktor berze električne energije SEEPEX Miloš Mladenović podsetio je da je u izmenama pravnog okvira sistem marginalnih cena zadržan i ocenio da je to i dalje najbolji i pravi način da se postigne ekvilibrijum između proizvodnje i potrošnje.
“Posle detaljnih analiza, došlo se do zaključka da je taj sistem još uvek najpogodniji i da je to jedini koncept koji može, na kraju krajeva, upaliti zvono za uzbunu”, izjavio je.
Po Mladenovićevom mišljenju, reformu dizajna odnosno ustrojstva tržišta ubrzale su energetska kriza i zabrinutost, ne samo oko cena nego i dostupnosti energenata, ali je to i odgovor na nelogičnosti u procesu energetske tranzicije.
“Nažalost, političke elite i tehnokratske elite, koje vode velike korporacije, na sociološkom i filozofskom planu planu ne dobacuju više od Fukujamine teze o kraju istorije i ultimativne pobede neoliberalnog kapitalizma”, rekao je i dodao da je nakon devedesetih godina 20. veka zapadni svet pojurio ka liberalizaciji i decentralizaciji energetskog sektora te da se izgubio etički odnos prema energiji.
Upitan šta dugonajavljivana reforma donosi, Mladenović je objasnio da se jedan odnosi na prediktabilnost cene kako na strani potrošnje, tako i na strani proizvodnje, pre svega kroz uvođenje i legalizaciju podsticajnih mera, isključivo baziranih na tržišnim modelima aukcija i na ugovorima o razlici u ceni (CfD).
Reformu su ubrzale energetska kriza i zabrinutost oko cena i dostupnosti energenata
“Mi smo bili ispred svog vremena i taj model smo uveli i pre nego što je EU ozvaničila taj model kao jedini prihvatljiv”, rekao je.
Drugi strateški cilj je efikasnija integracija obnovljivih izvora, pre svega kroz podršku rešenjima fleksibilnosti, vezanim za implementaciju pametnih mreža i aktivnije učešće potrošnje i za podršku nekim inovativnim rešenjima vezanim za decentralizaciju.
“To su dva pravca koja su formalizovana, ali nisu nova”, istakao je Mladenović i dodao da je sâmo tržište pokazalo potrebu za tim rešenjima.
Lazendić: Polaganje sredstava obezbeđenja filtrira investitore
I na ovom panelu u okviru Beogradskog energetskog foruma bilo je reči o novim pravilima Elektromreže Srbije za priključenje na prenosni sistem.
Direktorka za Srbiju kompanije za razvoj projekata elektrana na obnovljive izvore WV-International Neda Lazendić kazala je je da je dobar znak to što se postupak obrade zahteva otkočio, navodeći da su investitori dve godine čekali na bilo kakav odgovor operatora.
Ona je podsetila da je Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije iz 2021. godine dao okvir za investitore i privukao ih, tako da je bilo više od 20 gigavata u zahtevima, što je mnogo više od kapaciteta mreže.
Prvi filter je prepolovio broj zahteva
Kako navodi, operator je to shvatio zbog čega je uveo “filtere”, među njima i studije adekvatnosti, ali i najproblematičniji – polaganje sredstava obezbeđenja.
Upravo je polaganje sredstava obezbeđenja, kako kaže, konačni filter koji pokazuje da li su investitori odlučni u realizaciji projekta.
Lazendić je navela da je prvi prozor prepolovio broj zahteva.
Ona je rekla i da nova pravila priključenja rešavaju neke dosadašnje probleme, da nisu idealna, ali da postoji platforma dijaloga i da će procedura nadalje biti samo unapređena.
UniCredit banka: Velik broj zahteva za priključenje
Direktorka za specijalizovano finansiranje u UniCredit banci Srbija Svetlana Cerović navela je da je broj zahteva za priključenje velik i da se njima pristupa ozbiljno.
Većina investitora iz inostranstva koji apliciraju za garancije nudi i čvrste instrumente obezbeđenja, rekla je Cerović i dodala da su zahtevi praćeni i kontragarancijama ili kontragarancijama u kombinaciji sa keš depozitima.
Banke će otvoreno dočekati i zahteve za finansiranje skladišta energije
Ona navodi da je pozitivan efekat novog pravnog okvira što je raščistio i selektovao projekte koji imaju veći potencijal da budu izgrađeni, dodajući da postoje određene nejasnoće.
Napomenula je da će bankarski sektor otvoreno dočekati i zahteve za finansiranje skladišta, te da će banke uvažiti i sagledati mogućnost finansiranja skladišnih kapaciteta, ali da je ta oblast i dalje nejasna.
Dodala je da je svaki projekat priča za sebe.
ProCredit: Nije nemoguće da se finansiraju i projekti skladištenja
Član Upravnog odbora ProCredit banke Kristof Bek rekao je da nije nemoguće da se finansiraju projekti skladištenja, jer se finansiraju na bazi celokupnog projekta.
Predvidivost prihoda i održivost projekata su među glavnim izazovima
Govoreći o izazovima, on je izjavio da se tržišta razlikuju, ali da se problemi svode na dva aspekta.
Prvi je predvidivost prihoda i održivost projekta, jer se mora stvoriti model koji će na duže vreme donositi novac, po njegovom mišljenju.
Drugi je činjenica da veoma dugo traje proces tokom kojeg investitori prikupljaju dokumentaciju kako bi banka mogla da odobri projekat, naglasio je Bek.
Ne može privatni sektor graditi cestu za struju
Direktorka Obnovljivih izvora energije Hrvatske (OIEH) Maja Pokrovac primetila je da energetska nosi i političku tranziciju i da se politička kretanja reflektuju na energetiku.
Ona je navela da je Hrvatska nedavno uvela energetsko odobrenje kao jedan od prvih potrebnih dokumenata i da su nakon toga značajno porasle investicije u solar.
Istakla je da su i u toj zemlji najveći problem pravila priključenja, navodeći da je asocijacija dobila podršku vlade da trošak priključenja bude nula.
“Ne može privatni sektor graditi cestu za struju”, kazala je.
Generalni direktor kompanije Green Balancing Group Aleksandar Stefanović napomenuo je da je ona razmatrala više ozbiljnih projekata koji uključuju baterijska skladišta. Ona su, kako kaže, neophodna i mogu da smanje troškove balansiranja.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.