Električna energija koju proizvode vetroelektrane jeftinija je i čistija od skoro svih drugih oblika proizvodnje električne energije. Najčešća zamerka na račun vetroturbina je što se ptice sudaraju sa njihovim lopaticama. Međutim, nova studija sprovedena u Sjedinjenim Američkim Državama pokazuje da uticaj vetroelektrana na ptice nije toliko dramatičan.
Vid ptica se razvijao sa ciljem pronalaženja hrane i izbegavanja predatora, ali ne i za izbegavanje visokih čeličnih divova sa lopaticama koje se okreću. Zaštita ptica postaje sve značajnije pitanje sa ekspanzijom vetroelektrana.
Ipak, rezultati nove analize, objavljene u naučnom časopisu Environmental Science and Technology, sugerišu da je broj ptica koje se sudare sa vetroturbinama zanemariv i da to ima mali uticaj na njihovu populaciju.
Kapacitet za proizvodnju električne energije iz vetra u Americi drastično se povećao. Vetroelektrane na kopnu su 2000. imale ukupno 2,6 gigavata, a 2020. čak 122 gigavata.
Brojne studije su analizirale efekte vetroelektrana na određenim lokacijama i na određene vrste ptica. Međutim, malo njih je pokrilo efekte vetroturbina na brojnost tih životinja.
Vetroturbine nemaju značajan uticaj na brojnost ptica
Ekonomista Erik Katovič sa Univerziteta u Ženevi imao je drugačiji pristup. U svojoj analizi je iskoristio projekat Božićno brojanje ptica (CBC), kojeg sprovodi Nacionalno društvo Odubon (NAS). Ta ornitološka organizacija nosi ime po prirodoslovu i pioniru te naučne discipline Džonu Džejmsu Odubonu.
Volonteri broje ptice koje uoče oko Božića i beleže podatke iz godine u godinu. Istraživačeva pretpostavka je bila da, ukoliko vetroturbine nanose štetu pticama, njihova brojnost će se smanjiti na mestima gde su vetroelektrane izgrađene.
Kombinovao je mape populacija i vrsta ptica sa lokacijama i datumima izgradnje vetroturbina u Sjedinjenim Američkim Državama, sa izuzetkom Aljaske i Havaja, između 2000. i 2020. godine.
Rezultati njegove studije su pokazali da vetroelektrane ne utiču mnogo na brojnost ptica, čak ni velikih vrsta, poput jastrebova, supova i orlova, za koje mnogi veruju da su u posebno velikoj opasnosti.
Proizvodnja uljnih škriljaca nanosi više štete pticama nego vetroturbine
Analiza je, pored vetroturbina, obuhvatila uticaj eksploatacije uljanih škriljaca za proizvodnju nafte i gasa na populaciju ptica. Nafta i gas iz škriljaca se dobijaju hidrauličkim frakturiranjem stena, frakingom. To je postupak ubrizgavanja mešavine vode i drugih fluida pod visokim pritiskom u slojeve podzemnih stena.
Ovaj vid proizvodnje nafte i gasa porastao je u SAD sa 37 miliona kubnih metara iz 2007. na 740 miliona kubika 2020. godine.
Podaci su upoređeni i ispostavilo se da je broj ptica na lokacijama novih bušotina pao za 15 odsto. Autori studije to pripisuju kombinaciji buke, zagađenosti vazduha i kontaminaciji vodotokova od kojih ptice zavise.
Broj ptica oko bušotina opao i do 25 odsto
Na mestima koja je Nacionalno društvo Odubon označilo kao važna područja za ptice, poput migracionih čvorišta, hranilišta ili gnezdilišta, broj ptica je opao za čak 25 odsto.
Katovič je kazao da je mnogo više medijskih izveštaja o negativnom uticaju vetroturbina na ptice nego onih štetnosti eksploatacije uljnih škriljaca. On zaključuje da uticaj vetroturbina nije strašan.
U Evropi se aktivisti za zaštitu životne sredine verovatno ne bi složili sa nalazima studije. Krajem prošle godine, aktivisti u Francuskoj su se izborili za zatvaranje vetroelektrane na jugu zemlje, zbog štete koju je sedam vetroturbina nanelo pticama, pogotovo zaštićenim vrstama poput surog orla.
Na Svetski dan ptica selica, 13. maja, holandska vlada je u dogovoru sa vlasnicima vetroelektrana prvi put zaustavila turbine u dva vetroparka na moru da bi zaštitila prolazeće ptice selice. U međuvremenu je počelo postepeno uvođenje protokola po kojem se u jeku migratornog naleta nakratko obustavlja rad.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.