Federacija BiH pokreće postupak protiv izgradnje hidroelektrane Ulog na Neretvi

Vlada Federacije Bosne i Hercegovine će uputiti Vijeću ministara BiH inicijativu za zaštitu interesa FBiH od posledica izgradnje hidroelektrane Ulog i sedam mini hidroelektrana na reci Neretvi. Postoje sumnje da će gradnja i korišćenje HE Ulog naneti štetu u opštini Konjic, odnosno da će biti ugrožena sigurnost stanovništva i materijalnih dobara u dolini Neretve, saopšteno je.

Vlada Federacije BiH usvojila je predlog Federalnog ministarstva okoliša i turizma i Federalnog ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva o pokretanju inicijative kod Vijeća ministara BiH za zaštitu interesa Federacije BiH od posledica izgradnje HE Ulog u Republici Srpskoj i sedam mini hidroelektrana koji čine hidroenergetski sistem Gornja Neretva, stoji u saopštenju sa sednice entitetske vlade.

Ministarstva su prve zvanične informacije o projektu dobila 2009. godine. Nakon toga su više puta urgirala za učešće javnosti u procesima u kojima Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Republike Srpske izdaje vodne akte.

Nadležni organi za vode u Federaciji BiH nikada nisu dobili traženu dokumentaciju, saopšteno je. Ukoliko se u postupku donošenja vodopravnog akta utvrdi negativan uticaj na vodne resurse na teritoriji Federacije BiH, nadležni organ u drugom entitetu pre donošenja vodopravnog akta mora da pribavi mišljenje nadležnog organa Federacije BiH, podseća tamošnja vlada.

Posebno je istaknuto da Federalna ministarstva ne raspolažu o informacijama o trenutnom stanju realizacije hidroenergetskog sistema Gornja Neretva. Isti slučaj je i kod drugih projekata na vodama u entitetu RS koji imaju uticaj na vode na teritoriji Federacije BiH, stoji u saopštenju.

Hidroelektrana Ulog i zamućena Neretva

Izgradnja hidroelektrane Ulog, snage 35 megavata, počela je 2019. na gornjem toku reke Neretve u opštini Kalinovik. Koncesiju je dodelila Vlada Republike Srpske.

Završena je pripremna faza, koja obuhvata istražne radove, izradu projektne dokumentacije i pripremu gradilišta, saopštio je ETF Ulog. Glavni izvođač je kineska kompanija Sinohydro. Ukupna vrednost projekta iznosi 70 miliona evra.

Sekretarijat Konvencije o zaštiti Evropskih divljih vrsta i prirodnih staništa (Bernske konvencije) pokrenuo je postupak 2020. protiv BiH zbog HE Ulog i HES Gornja Neretva.

Nizvodno od radova na HE Ulog se nekoliko sedmica moglo videti zamućenje vode i desio se pomor ribe

Sekretarijat je ponovo u septembru 2023. pozvao vlasti zemlje da suspenduju projekat. Na deonici od nekoliko desetina kilometara nizvodno od HE Ulog se tokom nekoliko sedmica moglo se videti zamućenje vode i zabeležen je pomor ribe.

Centar za životnu sredinu iz Banjaluke je 28. septembra pisao Upravi za inspekcijske poslove Republike Srpske. Inspekcija je 16. oktobra izašla na teren i konstatovala da nema nikakvog zagađenja te da su i voda i riblji svet u dobrom stanju.

„Posebno je porazno što se u svojim konstatacijama na kvalitet vode, vodni inspektor oslanja na metodu vizuelnog pregleda vodotoka. Ovakva ažurnost i metodologija rada ne omogućava efikasnost u samoj zaštiti i lokalnog stanovništva i same životne sredine“, izjavio je Vladimir Topić iz Centra za životnu sredinu.

Inače, kvalitet vode u Neretvi spada u prvu kategoriju u celom svom gornjem toku. Po dosadašnjim istraživanjima, biodiverzitet ove reke čini preko 1.300 vrsta, a samo tokom prošle godine su 24 identifikovane kao nove u BiH.

Postoje opravdane indicije da će gradnja i korišćenje HE Ulog imati štetan efekat u opštini Konjic, kao i na Emerald mrežu, saopštila je Vlada FBiH.

Nisu urađena ni opsežna geološka i geotektonska istraživanja, bez kojih postoji sumnja da izgradnjom ovog objekta može biti ugrožena sigurnost stanovništva i materijalnih dobara nizvodno u dolini Neretve, dodaje se u saopštenju.