Ember: Rekordno niska proizvodnja električne energije iz fosilnih goriva u EU

U prvoj polovini 2023. godine došlo je do kolapsa proizvodnje električne energije iz fosilnih goriva u Evropskoj uniji, pa je zabežena rekordno nizak rezultat, saopštio je institut Ember.

Uzrok smanjene proizvodnje iz fosilnih goriva, prema analizi Embera, krije se u značajnom padu potražnje za električnom energijom, koji je posledica visokih cena gasa i električne energije, smanjenja industrijske proizvodnje i mera štednje tokom zime.

Cene fosilnih goriva i električne energije su bile dosta manje nego u odnosu na rekorde koje su dostizale 2022, ali i dalje su veće u odnosu na period pre početka energetske krize 2021.

Podaci pokazuju da je proizvodnja iz elektrana na fosilna goriva pala 17 odsto (86 TWh) u poređenju sa istim periodom 2022. To je najniže od 2000, a možda i u još dužem vremenskom periodu, pa je proizvedenih 410 TWh bilo dovoljno da se pokrije 33 odsto potrošnje, što je najniži udeo ikada.

Pad proizvodnje električne energije desio se širom Evrope

Proizvodnja iz uglja je smanjena 23 odsto (49 TWh), a iz prirodnog gasa 13 odsto (33 TWh).

Pad je zabeležen širom Evrope, pa je smanjenje od najmanje 20 odsto imalo 11 zemalja, a više od 30 odsto pet (Portugal, Austrija, Bugarska, Estonija, Finska). U četrnaest zemalja zabeležena je najniža proizvodnja ikada, a Austrija, Češka, Danska, Finska, Italija, Poljska i Slovenija sigurno od 2000, a moguće je i u dužem vremenskom periodu, naveo je Ember u izveštaju.

Solarna i hidro energija prednjače u rastu obnovljivih izvora energije

Rast solarne energije je nastavljen u prvoj polovini ove godine, sa povećanjem proizvodnje od 13 odsto u odnosu na isti period 2022. Proizvodnja energije iz vetra je uvećana pet odsto, dok su se hidroelektrane oporavila ka prosečnim nivoima rasta (11 odsto).

Od januara do juna, 17 zemalja je imalo rekordni udeo energije iz obnovljivih izvora, pri čemu su Grčka i Rumunija po prvi put prešle 50 odssto, a Danska i Portugal 75 odsto.

Visoke cene energije, mere štednje, blaga zima uticale na smanjenju potražnju

Usled visokih cena energije, mera štednje i blage zime potražnja za električnom energijom je značajno pala na rekordno niskih 1.261 TWh, niže od pandemijskih 1.271 TWh u 2020. i vremenski gledano najniže najmanje od 2008.

Ovaj pad je odgovoran za najveći deo smanjenja proizvodnje iz fosilnih goriva u EU, istakao je Ember.

Potrošnja električne energije smanjena je 4,6% (61 TWh) u prvih šest meseci ove godine.

Pad potrošnje u industriji posebno je bio značajan u Nemačkoj

Pad potrošnje u industriji posebno je bio značajan u Nemačkoj, gde je proizvodnja iz energetski intenzivnih industrija pala 15-20 odsto u odnosu na prosek iz 2021. Smanjenja je bilo i u drugim velikim industrijskim centrima EU, kao što su Italija, Francuska, Španija, Poljska i Holandija.

Iako se deo pada potražnje može pripisati energetskoj efikasnosti, odzivu potrošnje i nezabeleženoj proizvodnji iz solarnih elektrana za sopstvenu potrošnju, jasno je da je došlo i to “uništavanje potražnje” (eng. demand destruction), što povećava zabrinutost za konkurentnost evropske industrije, naglasio je Ember.

Cene su snižene u odnosu na 2022, ali i dalje više nego u 2021.

Podaci Embera pokazuju da su cene fosilnih goriva snižene sa rekordnih nivoa u toku energetske krize, ali su i dalje povišene u poređenju sa periodom pre početka krize.

Sa prosekom od 44 evra/MWh od januara do juna 2023. zabeležen je pad više od 50 odsto u poređenju sa nivoima u istom periodu prošle godine (97 evra/MWh).
Međutim, u odnosu na prvu polovinu 2021. (22 evra/MWh) i dalje su duplo veće.

Rizici od novog skoka cene gasa, upozorava Ember, rastu kako se približava zima i grejna sezona.

Cene uglja u Roterdamu su u proseku iznosile 134 dolara po toni, u poređenju sa 275 dolara po toni u prvoj polovini 2022. Međutim, kao i kod gasa, ugalj je i dalje mnogo skuplji nego pre početka krize kada su cene bile 78 dolara po toni.

Zbog uloge fosilnih goriva u određivanju cena električne energije u Evropi, cene su takođe ostale visoke, u proseku 107 evra/MWh za period od januara do juna 2023. Ovo je pad od više od 40 odsto u poređenju sa istim periodom 2022. (185 evra/MWh), ali dvostruko više od cene u prvoj polovini 2021. (55 evra/MWh), dodao je Ember.