Digitalizacija distributivnih mreža i pametna brojila za ubrzani razvoj prozjumera

Ubrzan porast broja solarnih elektrana za sopstvenu potrošnju u Srbiji, i regionu, alarmirao je regulatore koji se plaše da će njihova neujednačena proizvodnja, ugroziti stabilnost elektroenergetskog sistema. Zato pribegavaju ograničenju kapaciteta koji može da se instalira, ali time, takođe,  i onemogućavaju da se iskoristi puni potencijal solarne energije, koji može da donese jeftinu zelenu električnu energiju za veliki broj domaćinstava i firmi. Da rešenje postoji potvrđuje praksa u u Evropi, a zasnovana su na pametnim brojilima i uslugama fleksibilnosti. Suština je da se kroz digitalizaciju distributivnih mreža omogući prozjumerima da učine svoju potrošnju struje fleksibilnijom, čime se smanjuje potreba za njihovim balansiranjem i opasnost da ugroze sistem.

Usvajanjem izmena Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije u Srbiji uvedena su ograničenja ukupnog kapaciteta solarnih panela za domaćinstva i firme – za prve je to 10,8 kW, a za druge 5 MW do 1. jula 2024, a onda 150 kW. Magistar elektrotehnike Jovan Vujasinović, ekspert za pametno upravljanje energijom, kaže za Balkan Green Energy News da su ovim ograničenjima obe ove kategorije demotivisane da instaliraju solarne panele, što samim tim usporava povećanje broja prozjumera.

Vujasinović smatra da je potrebno promeniti Zakon i ograničenje postaviti na 100 odsto, eventualno na 80 odsto odobrene snage za priključak za domaćinstva, a na 100 odsto za privredu.

Ali, šta je sa strahovima operatora distributivnog sistema, Elektrodistribucije Srbije (EDS), i garantovanog snabdevača, Elektroprivrede Srbije (EPS), da bi bez ograničenja bila ugroženost stabilnost elektroenergetskog sistema?

Vujasinović: Umesto ograničenja postoje pametna brojila

Vujasinović kaže da su pomenuta ograničenja, kako je to zakonodavac obrazložio, uvedena zbog lakšeg balansiranja potrošnje i proizvodnje od strane operatora distributivnog sistema i garantovanog snabdevača.

Međutim, to se, kako tvrdi, prirodnije rešava uvođenjem pametnih brojila koja imaju releje za upravljanje trošilima ili uređajima koji troše električnu energiju u jednom domaćinstvu, kao i sa odgovarajućim portom ili interfejsom preko koga prozjumeri dobijaju informacije koje su im potrebne za upravljanje potrošnjom i proizvodnjom.

Možemo, dodaje, krenuti od primera Slovenije gde je primenjeno ovo rešenje.

Zakon tamo dozvoljava prozjumerima instalaciju solarnih panela u vrednosti od 80 odsto odobrene snage za domaćinstva i 100 odsto za privredu, dok se za balansiranje koriste pametna brojila. To se radi tako što operator sklapaju dogovor sa potrošačima o upravljanju njihovim toplotnim pumpama ili drugim većim potrošačima preko pomenutih releja, a zauzvrat dobijaju određenu naknadu.

Slovenački operator distributivnog sistem, Elektro Ljubljana, je tako pozvala svoje klijente, kupce struje, da se prijave za pružanje usluga fleksibilnosti.

Nema energetske tranzicije bez masovne instalacije pametnih brojila

U Švajcarskoj se, takođe, koriste pametna brojila i releji za upravljanje trošilima, ali se osim toga otišlo i korak dalje. Naime, tamo su u okviru pilot-projekta u više domaćinstava instalirani i uređaji za upravljanje energijom.

Oni upravljaju proizvodnjom, na primer, u solarnim panelima ili skladištenjem energije u baterijama, i potrošnjom, na primer preko punjača električnih vozila ili toplotne pumpe, na osnovu informacija koje dobijaju od brojila preko porta ili interfejsa za informisanje korisnika.

Isti takvi projekti postoje i u Holandiji gde se, takođe, kako kaže Vujasinović, analiziraju i rezultati primene veštačke inteligencije za ove potrebe.

Pomenuti uređaji obezbeđuje energetsku optimizaciju sa svim mogućim uštedama u potrošnji i najvećim benefitima od proizvodnje električne energije.

Ne može se upravljati mrežom ako nema pristupa informacijama i kontrole nad svakom tačkom u energetskoj mreži

On ističe da ova dva primera predstavljaju isto rešenje, ali je ovo drugo tehnički naprednije. Oba donose fleksibilnost mreži tako što operator distributivne mreže dobija mogućnost da upravlja potrošnjom na strani potrošača. Vujasinović ponavlja da nema energetske tranzicije bez masovne instalacije pametnih brojila, jer se na taj način obezbeđuje digitalizacija i decentralizacija – dva od četiri osnovna postulata energetske tranzicije.

Prosto ne možete upravljati mrežom ako nemate pristup informacijama i kontrolu nad svakom tačkom u energetskoj mreži, ističe on.

Korist od toga imaju i potrošači, jer će operator ili snabdevač moći da im daje savete kako da uštede energiju na bazi analize informacija o njihovoj potrošnji, i eventualno proizvodnji, prikupljenih iz pametnih brojila.

Vujasinović navodi da je u Belgiji započeto i ugrađivanje porta na pametnom brojilu koji služi za prikupljanje podataka sa svih mernih uređaja u kući – vodomera, gasomera, kalorimetara, što obezbeđuje da građani na jednom mestu imaju informacije o svim svojim mernim uređajima. To je prvi korak u implementaciji pametnih gradova, ističe on.

Kako primeniti ova rešenja u Srbiji i regionu?

Na pitanje šta je potrebno da se navedena tehnička rešenja primene u Srbiji i regionu, Vujasinović kaže da je u Srbiji potrebno promeniti Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, u pogledu pomenutih ograničenja kapaciteta.

Trebalo bi, zatim, ubrzati digitalnu transformaciju distributivnih sistema uvođenjem pametnih brojila, što je posao za operatora distributivnog sistema odnosno EDS. Uporedo potrebno je i nastaviti stimulisanje ugradnje solarnih panela i toplotnih pumpi, kao i kupovine električnih vozila, i to povoljnim kreditima i subvencijama.

Krajnji cilj je da da jedno domaćinstvo postane energeteski nezavisno

Takođe, kako kaže, trebalo bi raditi i na podizanju svesti građana, jer sve ovo može da funkcioniše samo sa aktivnim potrošačem. A, to je potrošač koji prati svoju potrošnju na portalu operatora, prilagođava je, primenjuje savete koje dobija od operatora ili snabdevača.

Osnovni nivo je proizvodnja energije u solarnim panelima, zatim dolazi instalacija baterija, toplotnih pumpi i nabavka električnih vozila, a na kraju je i prodaja viškova električne energije na tržištu. Za ovo poslednje potrebne su i promene propisa.

Kruna svega je da jedno domaćinstvo postane energeteski nezavisno, a to znači da samo proizvodi onoliko energije koliko troši, ističe Vujasinović.

Budućnost koja izgleda daleko, a možda i nije tako daleko.