SolarPower Europe: uprkos većim troškovima, solar nezaustavljivo raste

U svetu je u 2022. godini instalirano 239 GW novih kapaciteta solara, čime je preskočen prag od 1 TW, a krovne solarne elektrane su tome doprinele sa skoro 40 GW, navodi se u najnovijem Izveštaju o perspektivama globalnog tržišta solara do 2027. godine (Global Market Outlook for Solar Power 2023-2027).

SolarPower Europe, organizacija koja je izradila Izveštaj, kaže da je razlog za ovakav rast u tome što solar ima izuzetno širok spektar primene – od obezbeđivanja energetske nezavisnosti pojedinačnih potrošača do velikih elektrana koje se relativno brzo grade uz konkurentno niske troškove.

Tokom 2022. godine su značajni poremećaji u lancu snabdevanja, produženi efekti krize izazvane pandemijom oboljenja COVID-19 i inflatorni pritisci prouzrokovani ratom u Ukrajini doveli do prvog povećanja nivelisanih troškova električne energije (eng. LCOE) iz solara, navodi se u Izveštaju.

Taj porast, sa 36 američkih dolara za MWh iz 2021. godine na 60 dolara za MWh u 2023. bio veći nego kod svih drugih tehnologija za proizvodnju struje.

Međutim, navodi se u Izveštaju, to ne predstavlja problem za konkurentnost troškova, jer je solar i dalje znatno jeftiniji od novih fosilnih goriva i nuklearne energije, a cene proizvoda su već počele da opadaju poslednjih meseci i uglavnom se očekuje da će se uskoro vratiti na nivoe pre krize.

U svetu je prošle godine instalirano 45% više solarnih kapaciteta nego 2021.

U 2022. godini u svetu je instalirano 239 GW novih solarnih kapaciteta, što je 45% više nego prethodne godine.

Sa preko 1,2 TW kapaciteta koji sada postoje širom sveta, tokom 2023. godine će se iz solara na globalnom nivou proizvesti 1.612 TWh električne energije – čime bi moglo da se pokrije 57% ukupne potrošnje električne energije u Evropskoj uniji, navodi se u Izveštaju.

U 2022. godini je ukupni kapacitet krovnih solarnih elektrana skočio 49% u odnosu na 2021. godinu – sa 79 GW na 118 GW. To znači da je još 36 miliona domaćinstava moglo biti snabdevano solarnom energijom.

SolarPower Europe očekuje da će i 2023. biti godina snažnog rasta solara i da će širom sveta biti instalirano između 341 GW i 402 GW novih kapaciteta. Ovakav trend će se tokom 2023. nastaviti i kod krovnih solarnih elektrana, sa još 159 GW novih kapaciteta.

Do kraja decenije, u svetu bi godišnji rast solara mogao dostići 1 TW – a stopa od 800 GW godišnje bi mogla biti ostvarena već 2027. godine, saopštila je ova organizacija.

Predsednik SolarPower Europe Aristotelis Chantavas je naglasio da je svet shvatio da su krize sa fosilnim gorivima krize koje nikada ne prolaze. „Više nego ikada ranije, ljudi se u svakom delu sveta okreću solarnoj energiji,” rekao je on i dodao da u godini koju obeležavaju energetska i klimatska kriza, solar nastavlja da daje nadu.

U 26 zemalja instalirano po više od 1 GW solara

Broj zemalja koje instaliraju više od 1 GW solara godišnje je skočio sa 17 na 26 u 2022. godini. U Izveštaju Global Market Outlook for Solar Power predviđa se da će do 2025. u svetu biti više od 50 zemalja koje instaliraju preko 1 GW solara godišnje.

Prvih 10 po tom kriterijumu su: Kina, SAD, Indija, Brazil, Španija, Nemačka, Japan, Poljska, Holandija i Australija. Od zemalja koje prati Balkan Green Energy News, Turska je na 17. mestu, a sledi je Grčka.

Uprkos pozitivnim prognozama, izazovi i dalje postoje, navodi se u Izveštaju.

“Uspavani džin” energetske tranzicije se budi

Ti izazovi su ograničeni kapaciteti mreža i nedostatak fleksibilnosti ili kapaciteta za skladištenje u nacionalnim elektroenergetskim sistemima. Oni predstavljaju ozbiljan rizik za globalnu tranziciju ka solarnoj energiji, jer od 26 zemalja sa značajnim rastom solara, njih 20 navodi zagušenja u mreži kao kritičnu prepreku za razvoj ovog obnovljivog izvora energije.

Michael Schmela iz SolarPower Europe kaže da su mreže i fleksibilnost “uspavani džin” energetske tranzicije – i da se taj džin budi.

“Instaliramo ogromne količine solarne energije i moramo da budemo u mogućnosti da je koristimo kada nam zatreba. Vlade širom sveta moraju da postave unapređivanje svoje elektroenergetske i skladišne infrastrukture kao politički prioritet,” rekao je on.