Niklo kao ja – A1 pravi kišne bašte za sprečavanje poplava u gradovima Srbije

Izazovi sa kojima se svet danas suočava promenili su način poslovanja kompanija. Profit nije više jedini pokazatelj uspeha. Odgovorno poslovanje postaje zahtev opstanka. Svesna izazova današnjice, kompanija A1 nizom aktivnosti doprinosi zaštiti životne sredine. „Niklo kao ja“ je njen najnoviji društveno odgovorni projekat u kom će 10 gradova u Srbiji dobiti kišne bašte.

Po rečima direktora kompanija A1 Slovenija i A1 Srbija Dejana Turka, ovaj operater telekomunikacionih sistema je od početka svog poslovanja ekomotivisan. „Kao kompanija strateški posvećena održivosti, svesni smo svoje uloge i uticaja na ekonomske, obrazovne, društvene i ekološke promene. Krenuli smo od nas samih i naše infrastrukture – prvo upotrebom zelene električne energije u 2021, da bismo već 2022. bili prva kompanija koja je uvela solarne panele u Srbiji i u okviru cele A1 grupe. Smanjili smo ukupne emisije CO2 za 33% u 2022. godini“, rekao je na promociji projekta Niklo kao ja.

Kišne bašte kao odgovor na klimatske promene

Zbog obilnih padavina, neretko se dešava da su gradovi poplavljeni, jer se kanalizaciona mreža preoptereti. Rešenje ovog problema je vrlo jednostavno, a to je postavljanje kišnih bašti.

A1 će uz podršku Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i u okviru projekta Niklo kao ja, u 10 gradova Srbije formirati 10 kišnih bašti: u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Novom Pazaru, Smederevu, Kragujevcu, Čačku, Nišu, Bečeju i Somboru.

Svrha kišnih bašti, urbanih zelenih površina, jeste smanjenje katastrofalnih posledica padavina, poplava i pojava klizišta u urbanim sredinama, objasnio je Branko Stajić, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu.

„Implementacija održivih  rešenja za održive gradove je oblast zelene infrastrukture, koja se još naziva i klimatska infrastruktura. Kišne bašte su upravo jedan od elementa koji obezbeđuje kvalitetniju životnu sredinu u urbanim sredinama, rekla je Nevena Vasiljević, vanredna profesorka Šumarskog fakulteta.

Opstanak gradova je glavna motivacija Milice Damnjanović Zantvoort, pejzažne arhitektice koja radi na ovom projektu. „Kišne bašte su jednostavno i priuštivo rešenje za posledice klimatske krize“, rekla je i dodala da svi gradovi imaju potencijal da postanu održivi ukoliko se ujedini struka, građani i cela zajednica.

Način funkcionisanja i održavanje

Kišne bašte se prave tako što se u udubljenje u zemljištu zasade biljke. Kada padne velika količina vode na sivu infrastrukturu, ta voda se slije u zelenu infrastrukturu. Ona je zadržava i rasterećuje kanalizacionu mrežu i rečne mreže. Sakupljena voda, zahvaljujući različitoj dubini korenovog sistema biljaka, stiže do podzemnih voda u roku od 24 sata.

Održavanje kišnih bašti je vrlo jednostavno. Koriste se visoke biljke koje nije moguće ukrasti ili izgaziti i biljke koje se same razmnožavaju.

Lokalno stanovništvo imaće priliku da zajedno sa profesionalnim baštovanima, ali i uz pomoć zaštitnih lica projekta, glumice Mione Marković i putopisca i TV autora Andreja Maričića, radi na istom zadatku: kreiranju i uređenju kišne bašte, u skladu sa potrebama svakog grada ponaosob. Već sledeće godine će biti napravljen izbor za najlepšu kišnu baštu.