Ember: Emisije CO2 iz elektroenergetskog sektora kreću da padaju usled ekspanzije solara i vetra

Emisije iz elektrana su i 2022. porasle, ali će ta putanja uskoro krenuti u suprotnom smeru, saopštio je Ember. Taj nezavisni institut sa sedištem u Londonu objasnio je da je za ograničavanje globalnog zagrevanja na jedan i po stepen Celzijusa prvo potrebno da čisti izvori električne energije pokriju povećanje potražnje, a zatim da nastave da zamenjuju fosilna goriva u tom sektoru. Ukupan udeo solarnih elektrana i vetroparkova u elektroenergetskom miksu je prošle godine skočio za skoro dva procentna poena na 12,1 odsto. Iz novih podataka proizilazi da će uspon ta dva segmenta, uz doprinos ostalih čistih izvora, već 2023. prestići rast potražnje.

Postoje jake naznake da je 2022. godina bila prekretnica u globalnoj tranziciji elektroenergetike, napisali su autori i autorke Globalnog pregleda sektora električne energije (Global Electricity Review), kojeg izdaje Ember. Procenili su da su emisije u tom sektoru stigle u svoj zenit, porastom od 1,3 odsto na istorijski maksimum, i da će se ubuduće smanjivati. Inače, brojni eksperti i organizacije su po izbijanju pandemije virusa korona tvrdili da je taj događaj bio presudan i da će se godišnja količina ispuštenih gasova s efektom staklene bašte, prvenstveno ugljen-dioksida, nadalje spuštati.

Potražnja za električnom energijom je skočila 2,5 odsto na 28,5 petavat-sati. Novopriključene vetroelektrane i solarni parkovi pokrili su zajedno 80,3 procenta povećanja ili 557 teravat-sati. Očekuje se da će rast segmenta čistih izvora, u koji ulaze i nuklearne elektrane, hidrocentrale i ostala zelena energija, ove godine prestići povećanje potražnje, piše u izveštaju. To bi bio prvi takav događaj mimo recesija.

U prognozi je dodato da je za proizvodnju iz fosilnih goriva predviđeno smanjenje od 0,3 odsto te da će se ono narednih godina ubrzati. U tom slučaju, 2022. će ostati zapamćena kao godina s najvećim emisijama.

Zbirni udeo vetra, solara se popeo na rekordnih 12,1 odsto

Vetar i solar su dostigli rekordni zajednički udeo u globalnoj potražnji za električnom energijom, 12,1 odsto, što je 1,8 procentnih poena više nego prethodne godine. Te dve tehnologije su doprinele sa 245 teravat-sati (24 odsto) odnosno 312 teravat-sati (17 odsto) većom proizvodnjom nego 2021. godine. Vetar je dao skoro 2,2 petavat-sata, a fotonaponski sistemi 1,3 petavat-sata. Inače, proizvodnja u hidroelektranama je porasla 1,7 odsto na 4,3 petavat-sata.

Ember je u svoj četvrti godišnji pregled uvrstio detaljne podatke o elektroenergetskom sektoru 78 zemalja, na koje odlazi 93 odsto globalne potražnje za strujom. Glavna autorka Malkorzata Vjatros-Motika istakla je da je ovo za klimu presudna decenija i proglasila „početak kraja“ doba fosilnih goriva. „Ulazimo u eru čiste struje“, izjavila je.

Nuklearne elektrane, koje Ember ubraja u čiste izvore, zabeležile su prošle godine istorijski pad proizvodnje

Zbirni udeo svih izvora označenih čistim popeo se do dosad nezabeleženih 39,3 procenta. S druge strane, ugalj je ostao pojedinačno najveći na tabeli, sa 36,2 odsto. U apsolutnim brojkama, taj segment je nastavio sa stabilnim rastom – 1,1 odsto na 10,2 petavat-sata.

U domenu nuklearki je zabeležen pad od istorijskog značaja, 4,7 odsto na malo preko 2,6 petavat-sati, što je činilo 9,2 ukupne potražnje. Najvažniji faktor bile su havarije i hitni remonti u Francuskoj, a zatim zatvaranja postrojenja u Nemačkoj i Belgiji.

Proizvodnja struje iz gasa je smanjena za neznatnih 0,2 odsto, na 6,3 petavat-sata, što je pripisano rekordno visokim cenama. Udeo te stavke je skliznuo 0,6 poena na 22,2 odsto.

Vetroelektrane, fotonaponska postrojenja 2030. zajedno moraju da pokriju 41 odsto potražnje za električnom energijom

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) je izračunala da zbirni udeo vetra i solara u globalnom miksu mora najkasnije 2030. da dostigne 41 procenat kako bi se elektroenergetski sektor držao putanje ka obaranju neto emisija na nulu do kraja naredne decenije. Ta organizacija tvrdi da je to neophodno da bi se globalno zagrevanje ograničilo na 1,5 stepen Celzijusa.

U poslednjih deset godina, troškovi izgradnje i rada solarnih parkova i vetrofarmi su drastično pali (82 odnosno 34 odsto) – dok su troškovi u segmentu termoelektrana na ugalj ostali na sličnom nivou, a za nuklearke skočili 61 odsto, izjavio je Adžaj Matur, generalni direktor Međunarodnog solarnog saveza (ISA).

Turski vetroparkovi i solarne farme su prošle godine zajedno proizveli 50,1 teravat-sat električne energije, u poređenju sa 36,1 teravat-satom u svim ostalim zemljama Jugoistočne Evrope zajedno

Što se tiče područja kojeg Balkan Green Energy News detaljno pokriva, Turska ima daleko najveću ukupnu proizvodnju iz vetra i solara, 50,1 teravat-sat, budući da su sve ostale zemlje zajedno izašle na 36,1 teravat-sati. U pogledu udela, ona je tek na četvrtom mestu, sa 15,5 odsto.

Grčka je prva sa 33,3 procenta, a u apsolutnom učinku je druga – 17,5 teravat-sati. Hrvatska je sledi sa učešćem vetra i solara od 17,1 odsto za 2022. godinu, ili 2,4 teravat-sata, a slede Kipar, sa 15,8 procenata odnosno 830 gigavat-sati, i Rumunija (15,7 odsto). Ta zemlja je u Jugoistočnoj Evropi bila treća po proizvodnji, 8,9 teravat-sati.

Najmanji udeo imala je Severna Makedonija, 2,2 procenta, kao i najmanju zbirnu proizvodnju iz vetroelektrana i fotonaponskih pogona, 120 gigavat-sati, po podacima koje je objavio Ember. Kosovo* je na drugom mestu od dna spiska u Jugoistočnoj Evropi, sa 2,9 procenata odnosno 310 gigavat-sati.