Tenzije između Pekinga i Vašingtona ne jenjavaju, ali biznis ima drugačiju putanju. Generalni direktor Tesle Ilon Mask najavio je u na svom Twitter nalogu da će ta kompanija otvoriti fabriku Megapack baterija u Šangaju da proširi tržište koje pokriva pogon u Kaliforniji.
Megapack može skladištiti ogromne količine električne energije, i do 3,9 megavat-sati. Koristi se za stabilizaciju energetske mreže, što sprečava prekide u isporuci struje. Jedna baterija može pohraniti dovoljno energije za napajanje 3.600 domaćinstava u trajanju od jednog sata, kažu u komapaniji.
Tesla je najavio da će fabrika u Kini godišnje proizvoditi 10.000 ovih litijum-jonskih baterija. Ukupno će moći da uskladište 39 gigavat-sati. Tesla već upravlja jednom Megapack fabrikom u Kaliforniji istog kapaciteta. Kompanija trenutno ima dva modela, operativne snage od jednog i 1,9 megavata.
Tesla opening Megapack factory in Shanghai to supplement output of Megapack factory in California https://t.co/hDpqoyNeOx
— Elon Musk (@elonmusk) April 9, 2023
Očekuje se da će radovi na izgradnji fabrike u Kini početi krajem godine, u Lingangu, slobodnoj trgovinskoj zoni Šangaja, navodi kineska državna agencija Xinhua. Isti medij prenosi da je početak proizvodnje baterija najavljen za leto 2024. godine.
SAD strepi od tehnološkog napretka Kine
Kina je trenutno najveći proizvođač baterija na svetu. Teslina fabrika će povećati proizvodnju i samim tim smanjiti troškove.
Ovo nije prva Teslina fabrika u Kini. Naime, 2019. godine, u Šangaju je otvorena fabrika električnih automobila. To je prvo Teslino proizvodno postrojenje van teritorije Sjedinjenih Država. Za par meseci je postala najveća fabrika električnih automobila na svetu. Kapacitet joj je dostigao 22.000 vozila nedeljno.
Inače, najava izgradnje fabrike u Kini usledila je nakon novog pritiska američke vlade na kompanije da se manje oslanjaju na Kinu u svom poslovanju.
Administracija predsednika SAD Džoa Bajdena je prošle godine američkim tehnološkim firmama koje koriste subvencije na saveznom nivou zabranila da grade objekte „napredne tehnologije“ u Kini narednih 10 godina. On je u avgustu potpisao zakon kojim je predviđeno 280 milijardi dolara iz javnih fondova za visokotehnološku proizvodnju i naučna istraživanja, kako bi se postigla prednost u odnosu na Kinu.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.