Drveće umanjuje broj smrtnih slučajeva od vrućine, zasadi drvo!

Po rezultatima nedavnog istraživanja Instituta za globalno zdravlje u Barseloni ISGlobal, skoro 40 odsto smrtnih slučajeva pripisanih visokim temperaturama u urbanim sredinama moglo biti izbegnuto uz pomoć drveća. Sve manje zelenih površina i sve više trotoara, zgrada i drugih površina koje apsorbuju i zadržavaju toplotu čine gradove toplijima u odnosu na njihovo ruralno okruženje. Naučnici ovaj fenomen nazivaju urbanim toplotnim ostrvima.

Efekat urbanih toplotnih ostrva ima niz negativnih posledica. Povećava troškove energije za klimatizaciju, zagađenje vazduha, tope kardiovaskularnih i plućnih bolesti, broj prijema u bolnicu i, na kraju, broj smrtnih slučajeva od vrućine.

Međunarodni tim na čelu sa Markom Njuvenhojsenom, direktorom Inicijative za urbanizam, životnu sredinu i zdravlje u ISGlobalu, uradio je procenu stope smrtnosti stanovnika starijih od 20 godina u 93 evropska grada. Istraživanje sprovedeno od juna do avgusta 2015. godine dovelo je do zaključka da je 6.700 smrtnih slučajeva posledica efekta urbanog toplotnog ostrva. Studija je objavljena prošle godine u časopisu Journal of Forestry Research.

Naučnici su uporedili stope mortaliteta u toplijim urbanim područjima sa stopama mortaliteta u hladnijim neurbanim područjima. Za svaki porast temperature od jednog stepena Celzijusa, rizik od smrti se povećava između jedan i tri odsto.

Studija pokazuje da bi se broj smrtnih slučajeva smanjio za 40 odsto kada bi se površina pod drvećem povećala za 30 odsto.

„Naš cilj je da informišemo lokalne donosioce odluka o prednostima integracije zelenih površina u sva naselja u cilju promovisanja održivije, otpornije i zdravije urbane sredine“, rekao je Njuvenhojsen.

Alternativna rešenja

Gradovi sa najvišim brojem smrtnih slučajeva zbog visokih temperatura nalaze se u južnoj i istočnoj Evropi, zaključeno je. Većina je imala nisku pokrivenost drvećem i trpi najveći efekat urbanih toplotnih ostrva.

Neki gradovi su projektovani tako da nema mnogo mesta za zelenilo. Autori u tom slučaju predlažu zelene krovove i druge alternative, poput svetlijih boja na krovovima i zidovima zgrada.

Automobili proizvode velike količine toplote. Njuvenhojsen predlaže da u gradovima budu zastupljeniji bicikli i šetnja, kako bi se smanjile emisije toplote.

Postoji još jedan izazov. Oko polovine sadnica se osuši u roku u prve dve godine. Pored toga, potrebno je 50 godina da drvo potpuno izraste. Zato autori ističu da je jako bitno očuvanje postojećih stabala.

Ozelenjavanje gradova, bilo drvećem, zelenim krovovima i zidovima, ima brojne prednosti za stanovništvo. U zelenim naseljima je životni vek duži, javlja se manje problema sa mentalnim zdravljem, a kognitivne funkcije su bolje, navodi se u studiji.