Pravilno dimenzioniran kapacitet solarnih panela može da donese uštede domaćinstvu u Srbiji koje bi tako proizvodilo zelenu energiju za sopstvenu potrošnju i dobilo status kupca-proizvođača ili prozjumera, jedna je od poruka prve epizode solarnog podkasta Sve što ste želeli da znate o solarnim panelima, a niste imali koga da pitate. Period otplate investicije, kako se moglo čuti, u zavisnosti od potrošnje, kreće se od šest do 12 godina.
Prva epizoda solarnog podkasta Sve što ste želeli da znate o solarnim panelima, a niste imali koga da pitate dala je i odgovore na pitanja koje greške najčešče prave budući prozjumeri, koje navike se moraju menjati kako bi uštede bile veće, ali i kako se pravilno informisati o svemu i ubrzati prikupljanje potrebne dokumentacije.
Devedeset minuta podkasta bilo je malo da Miloš Lončar, prvi registrovani prozjumer u Srbiji, Miodrag Vuković, direktor firme Conseko, i Aleksandar Popović, menadžer projekta Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ „Promocija obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u Srbiji“ daju sve odgovore, ali za to će biti još prilika u sledeće tri epizode koje će biti održane u naredna tri meseca.
Slede još tri epizode solarnog podkasta
Svi koji žele da pogledaju prvu epizodu mogu to da urade Fejsbuku i Yutjub kanalu portala Balkan Green Energy News. Naš portal organizuje podkast uz podršku projekta Promocija obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u Srbiji, koji sprovodi nemačka razvojna agencija GIZ u saradnji sa Ministarstvom rudarstva i energetike.
Donosimo vam i pitanja koja su izazvala najveću pažnju gledalaca podkasta, koji je vodio Danko Kalkan, menadžer za ESG (eng. environmental, social and governance) savetodavne usluge u kompaniji Ernst & Young (E&Y).
Koji su bili motivi da postaneš prozjumer u jednoj zemlji kao što je Srbija?
Miloš Lončar kaže da je odavno veliki zagovornik solarne energije, pre donošenja regulative koja je to sve omogućila. Instalacijom solarnih panela želeo je da svoju strast prema ovoj energiji inkorporira u svoje domaćinstvo, da, pored ekonomske koristi, dobije sigurnost i nezavisnost, i obezbedim porodicu u dužem vremenskom periodu.
On smatra da je Srbija najteže završila, a to je da omogući građanima da instaliraju solarne panele, pa sada cela procedura samo može da se ubrzava.
Da li je tačno da Srbija ima više solarnog potencijala od Nemačke, gde se na svakom koraku mogu videti solarni paneli? Koliki je solarni potencijal u južnoj Bačkoj?
Južni deo Nemačke ima potencijal od 1.050 kWh po 1 kW solarnih panela godišnje, a južna Bačka 1.200-1.250 kWh. To znači, kako je rekao Miodarg Vuković, 15-20 odsto veću proizvodnju u Srbiji za istu količinu panela, ali i da je isto toliko manje panela i zauzete površine neophodno da se dobije isto energije kao u Nemačkoj.
GIZ je u okviru projekta Promocija obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u Srbiji uradio studiju dostupnosti krovova u stambenom sektoru za korišćenje solarne energije, koja je namenjena donosiocima odluka kada postavljaju ciljeve u okviru strateških dokumenata.
Preliminarni rezultati govore da na krovovima površine 52 kvadratna kilometra može da se instalira 6-7,5 GW i da se dobije proizvodnja od 7-8 GWh, što je isto kao postojeća proizvodnja u Srbiji.
Koji su to prvi koraci, sa tehničke strane, koje budući prozjumer mora da napravi?
Krovovi moraju da budu zdravi, dobro očuvani, jer solarni paneli imaju radni vek od najmanje 25 godina, s tim da i posle toga rade, ali sa kapacitetom manjim 20 odsto. Ako građani žele solarne panele koji će se tri puta isplatiti u toku radnog veka onda je potrebno da budu na dobroj osnovi. I da to bude osunčana strana, s tim da nema senke s okolnih zgrada.
Starije kuće mogu da zahtevaju ugradnju određenih uređaja u okviru instalacija za struju, ali troškovi obično nisu veliki.
Koje su to početničke greške koje najčešće prave građani?
„Morate da se zapitate šta želite da postignete instaliranjem solarnih panela – da smanjite račun, da budete nezavisni…“, poručuje Lončar. Korišćenje solarne energije podrazumeva drugačije životne navike jer sada nije važno da se troši noću, kada je jeftina tarifa, nego u podne, kada je najveća proizvodnja. Zbog toga moraju da odluče da li će i koliko menjati navike, i od toga će zavisiti , pre svega, kapacitet panela i isplativost investicije.
Možda najveća greška je ideja da se napravi što veća elektrana, koja ne odgovara potrošnji, pa se i investicija ne vraća kako su građani očekivali. Kapacitet mora da se pravilno odredi, a jedan od najboljih koraka je da se nađe neko tehničko lice, možda i izvođač radova, koji bi dao pravi savet.
Koje navike moraju da se menjaju kako bi korist od solarnih panela bila što veća?
Solarna energija, prema rečima Miloša Lončara, ide ruku pod ruku sa energetski efikasnom kućom, koja podrazumeva izolaciju, sistem grejanja – toplotne pumpe, centralni bojler, sve to donosi dodatne benefite, uz smanjenje računa zbog instalacije solarnih panela.
Solarni paneli bez izolacije ili sa grejanjem na uljane radijatore neće dati neki efekat.
Najisplativije je da se energija koja se proizvodi odmah i troši, što je tokom dana, kada ima sunca. Ako se ne potroši onda mora da se predaje u mrežu, pa onda povlači kada je proizvodnja panela nedovoljna, što izaziva ne velike, ali dodatne finansijske troškove, koji se plaćaju preko računa.
Ako građani nisu kod kuće tokom dana, onda je rešenje da programiraju veš-mašinu ili mašinu za pranje sudova kako bi se uključile kada je najveća proizvodnja u panelima.
Da li je bilo momenata kada si hteo da od svega odustaneš?
„Ja sam entuzijasta, džombe na putu me nisu zaustavile“, poručio je Miloš Lončar.
Prepreke koje se javljaju postoje, dodao je, ali ima dosta ljudi koji su spremni da pomognu, izmenjeni su neki podzakonski akti i već sada je sve povoljnije nego na početku. Cena energija je, kako su rekli svi učesnici pokdasta, sada niska u Srbiji, ali niko ne gaji nadu da će tako i biti narednih godina. Što cena bude veća biće sve veće interesovanja.
Ali, i sada mogu da se ostvare uštede ako se pravilno dizajnira solarna elektrana.
Kako odrediti pravi kapacitet solarne elektrane? Koliki kapacitet je potreban za prosečno četvoročlano domaćinstvo?
Mora da se vodi računa kolika je sadašnja potrošnja domaćinstva, ali i o eventualnom povećanju u budućnosti, ako će se, na primer, dobiti prinova u kući ili se planira instaliranje toplotne pumpe, što povećava potrošnju struje. Ako je, na primer, mesečna potrošnja 600 kW u višoj tarifi onda je potreban sistem snage 5-6 kW.
Kolika investicija je neophodna?
Sistem od 8 kW košta 8.750 evra sa PDV-om, od 5 kW je cena veća po kW, kao i od 10 kW, gde je cena 12.500 evra. Dodatni troškovi su kupovina brojila – oko 320 evra, njegova zamena – oko 100 evra, kao i provera instalacija – oko 150 evra.
Kolika površina krova je potrebna?
Potrebno je šest kvadrata za 1 kW solarnih panela.
Za koliko godina se vraća ulaganje?
Zavisi od potrošnje proizvedene struje. Ako se 70 odsto struje odmah potroši kada se proizvede i ako je domaćinstvo pre instalacije ulazilo u crvenu zonu, što znači da je potrošnja bila veća od 1.600 kWh, onda se isplati i za 6-7 godina. Ali, ako se dosta struje ne troši odmah nego se isporučuje u mrežu, onda je to i do 12 godina.
Naravno, to se odnosi na sadašnje cene struje, i treba imati u vidu da paneli traju najmanje 25 godina.
Cene opreme su, prema rečima Miodraga Vukovića, pale desetak odsto u poslednjih nekoliko meseci, i ako se u narednom periodu budu menjale mogu samo da idu na dole.
Gde građani mogu da se informišu šta je sve potrebno da postanu prozjumeri?
GIZ je u okviru svog projekta planirao pripremu vodiča „korak po korak“, na osnovu pilot instalacija solarnih panela u Kragujevcu i Novom Pazaru.
Vodiči će dati odgovore kako postati prozjumer, kako izabrati i šta pitati instalatera, zatim preporuke za instalaciju i eksploataciju, kao i za održavanje i postupanje sa solarnim panelima posle isteka životnog veka.
Vodič za domaćinstva je napravljen i najkasnije za mesec dana biće na sajtu GIZ-a i na sajtu Solarni kalkulator. Plan je da se izrade i vodiči za stambene zajednice i ostale kupce.
Osim vodiča na sajtu Solarni kalkulator svaki budući prozjumer može unošenjem konkretnih podataka – lokacija krova, mesečna potrošnja… – da dobije odgovor na pitanje koliki mu je optimalni kapacitet solarnih panela potreban.
Kako najlakše i najbrže prikupiti potrebnu dokumentaciju?
Pomoć izvođača u prikupljanju dokumentacije je jako zahvalna, prema rečima Miloša Lončara, jer se mnogi od građana prvi put sreću sa ovom terminologijom. Procedura je kod njega trajala šest meseci, ali tada još nisu bili definisani svi tehnički zahtevi. Kako je to rešeno sve je bilo gotovo za dva meseca.
Trajanje procedure se razlikuje od distribucije do distribucije, pa bi to trebalo da se uniformiše. Sve bi moglo da se ubrza digitalizacijom i obavljanjem potrebnih koraka onlajn, kako bi se izbegla suvišna papirologija i šalteri.
Šta se radi da se procedura ubrza i olakša?
U okviru GIZ-ovog Projekta trenutno se sa svim stranama koje su uključene u sticanje statusa prozjumera, od građana, preko Elektrodistribucije Srbije (EDS) i Elektroprivrede Srbije (EPS) do Ministarstva, radi na osnivanju elektronske ili onlajn platforme za prijavljivanje za ovaj status i obavljanje cele procedure.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.