Ogromni potencijali korišćenja otpadne toplotne energije

Višak toplote, tačnije neiskorišćena toplotna energija, mogao bi da zadovolji godišnje potrebe za grejanjem i toplom vodom u svim stambenim zgradama i objektima u sektoru usluga u Evropskoj uniji. Prema navodima kompanije Danfoss, ovaj potencijal omogućava ogromne uštede energije, a tehnološka rešenja za to već postoje.

U atmosferu se u EU ispušta 2,86 petavat-sati otpadne toplotne energije godišnje. To odgovara ukupnoj potražnji u EU za toplotom i toplom vodom u stambenim i zgradama u sektoru usluga poput škola, bolnica, hotela, restorana, kancelarija i tržnih centara, navodi se u najnovijem istraživanju kompanije Danfoss, koja se bavi energetski efikasnim sistemima za grejanje i ventilaciju.

Višak toplote je izvor energije s ogromnim potencijalom, i to najveći na svetu, saopšteno je, uz poziv državama i kompanijama da ga iskoriste. Preostaje iz industrijske proizvodnje, kompjuterskih data centara, postrojenja za otpadne vode, od zagrevanja stanica metroa i sa drugih mesta. Ta toplota bi se usmeravanjem kroz sistem daljinskog grejanja lako mogla upotrebiti za zagrevanje domaćinstava ili za industriju, objašnjavaju u pomenutoj danskoj kompaniji.

Višak toplote je najveći neiskorišćeni izvor energije na svetu

Međutim, sav taj potencijal ostaje neiskorišćen i ne preduzima se skoro ništa da se toplota sačuva i ponovo iskoristi, ističe predsednik i generalni direktor kompanije Kim Fausing. Napominje da je neverovatno da na nivou EU ne postoji skoro nikakva inicijativa koja podstiče efikasnije korišćenje ogromnih količina izgubljene energije u obliku otpadne toplote.

Njome bi se podstakla privreda, snizila bi se cena energije za potrošače i preduzeća i zelena tranzicija bi se ubrzala.

Korišćenje viška toplote izuzetno povećava energetsku efikasnost

Tehnologije kao što je preusmeravanje otpadne toplote neophodne su za povećavanje energetske efikasnosti i dekarbonizaciju.

U Danfossu objašnjavaju da svaki put kada motor radi, on proizvodi toplotu, te da to može da potvrdi svako ko je osetio toplinu iza svog frižidera. To takođe važi, u većoj razmeri, u supermarketima, fabrikama i drugim privrednim objektima.

Sinergija između različitih sektora može da do 2050. donese uštedu čak do 67,4 milijarde evra godišnje, navode u Danfossu, pozivajući se na rezultate istraživanja koje je sproveo Univerzitet u Olborgu.

Korišćenje viška toplote može da donese uštedu čak do 67,4 milijarde evra godišnje

U nekim zemljama višak toplote može čak da nadomesti celokupne potrebe za zagrevanjem, napominju u kompaniji. Ističu primer Holandije, gde neiskorišćena toplota ima energetski potencijal od 156 teravat-sati godišnje, dok potražnja iznosi 152 teravat-sati.

Neiskorišćena toplota u širem području Londona iznosi 9,5 teravat-sati godišnje, što je dovoljno da se zagreje 790 hiljada domaćinstava. Potencijal neiskorišćene toplotne energije u Berlinu je 4,8 teravat-sati, izračunao je Danfoss.

Veličina potencijala viška toplote se još uvek previđa

Ovakvim uštedama energije moglo bi da se izbegne sagorevanje oko 30 miliona barela nafte dnevno i korišćenje 650 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje, što je oko četiri puta više nego što je 2021. EU uvezla iz Rusije, saopštio je Danfoss.

„Danas postoji niz prepreka koje nas sprečavaju da ponovo koristimo višak toplote, uključujući nedostatak informacija i regulative. Moramo da uvedemo ekonomske podsticaje i mere, a prioritet moraju da budu partnerstva između lokalnih vlasti, snabdevača energentima i izvora energije, kako bismo lakše maksimalno iskoristili puni potencijal viška toplote”, rekao je Fausing.

“Today there are a number of barriers that prevent us from reusing excess heat including lack of information and regulation. We have to introduce economic incentives, policy measures and prioritization of partnerships between local authorities, energy suppliers and energy sources to help maximize the full potential of excess heat.”

Neophodno je da se neiskorišćena toplota shvati kao energetski resurs, a ne kao otpad

Neophodno je da se neiskorišćena toplota shvati kao energetski resurs, a ne kao otpad. Potencijal se na političkom nivou previđa, međutim tehnološka rešenja već postoje, naglašavaju u kompaniji.

Inženjeri u Danfossu se pozivaju na Međunarodnu agenciju za energetiku (IEA), prema kojoj bi dodatni napori za povećanje energetske efikasnosti na globalnom nivou mogli da pre kraja decenije smanje emisije ugljen-dioksida za pet gigatona godišnje.