Ekspanzija obnovljivih u Kini: megaprojekat od 16 gigavata u pustinji

Kineska državna elektroenergetska kompanija China Three Gorges New Energy je započela rad na megaprojektu od 16 gigavata u Unutrašnjoj Mongoliji. U to energetsko čvorište biće uloženo 11,6 milijardi dolara, što ga čini trenutno najvećim poduhvatom za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora na svetu, ističu u ovoj kompaniji. Kina je takođe najavila plan da ove godine instalira vetroparkove i solarne elektrane ukupne snage 160 gigavata.

Kompanija China Three Gorges New Energy započela je izgradnju energetskog megaprojekta od 16 gigavata u pustinji Kubuki, u autonomnoj oblasti Unutrašnja Mongolija na severozapadu zemlje.

Buduće energetsko čvorište Kubuqi Base Project bi trebalo da čine solarne elektrane od ukupno osam gigavata i vetroparkovi snage četiri gigavata, ali i visokoefikasne termoelektrane na ugalj zbirnog kapaciteta četiri gigavata. Vrednost projekta je procenjena na 11,6 milijardi dolara.

Za sada nisu dati vremenski okviri, niti je navedeno kada će biti završen Kubuqi Base Project, koji će biti sproveden u nekoliko faza.

U prvoj fazi biće instalisano fotonaponsko postrojenje od jednog gigavata, sa odgovarajućim kapacitetima za skladištenje energije. Kompanija je saopštila da će to biti najveće solarno postrojenje izgrađeno u pustinjskim oblastima.

China Three Gorges New Energy radi na projektu sa Mengneng grupom iz Unutrašnje Mongolije. Kada bude završeno, energetsko čvorište u pustinji Kubući bi trebalo da provincije Peking, Tjencin i Hebej snabdeva sa oko 40 teravat-sati električne energije godišnje.

China Three Gorges New Energy je ogranak kineske državne elektroenergetske kompanija China Three Gorges Corp (CTG).

CTG ulazi u ovu godinu sa 22 projekta sa ukupno 19,6 gigavata kapaciteta iz obnovljivih izvora energije. Investicije se sprovode u 11 kineskih provincija, sa ulaganjima od 15,8 milijardi dolara.

Ambiciozni ciljevi za razvoj obnovljivih izvora energije u Kini

Projekat u oblasti Unutrašnje Mongolije doprinosi ispunjenju ciljeva Kine u domenu obnovljivih izvora energije. Država se obavezala da će smanjiti neto emisije gasova sa efektom staklene bašte na nulu, najkasnije 2060. godine.

Nacionalna uprava za energiju (NEA) je objavila da je tokom prvih 11 meseci 2022. godine u Kini instalirano 65,7 gigavata u fotonaponskim pogonima i 22,5 gigavata iz vetra.

Cilj za ovu godinu je da se na mrežu poveže još 160 gigavata snage iz vetra i solara

Cilj za ovu godinu je da se novoinstaliran kapacitet iz vetra i solara poveća za 33 procenta na 160 gigavata, saopštilo je ovo telo.

Plan je da ukupni kapacitet vetroparkova do kraja 2023. dostigne 430 gigavata, a iz fotonaponskih postrojenja oko 490 gigavata.

Vlada namerava da zbirnu snagu iz vetra i solara do kraja decenije udvostruči na 1,2 teravat-sati.

Kina razvija zelene kapacitete, ali zadržava fokus na uglju

U energetskoj tranziciji Kine, ogroman zadatak predstavlja i dekarbonizacija industrije. Najmnogoljudnija zemlja sveta proizvodi oko polovinu čelika i cementa. Ti sektori, hemijska postrojenja i fabrike za preradu nemetala zajedno troše trećinu električne energije u Kini.

Država ubrzava razvoj elektrana na sunce i vetar, ali takođe povećava proizvodnju uglja, nafte i gasa kako bi osigurala energetsku bezbednost, saopštila je NEA.

Kina povećava proizvodnju uglja, nafte i gasa kako bi osigurala energetsku bezbednost

Kina je tokom prošle godine uložila oko 290 milijardi dolara u ključne energetske projekte.

Direktor uprave Džang Đenhua naveo je da će ugalj imati prioritet za obezbeđivanje energetske bezbednosti zemlje, prema planu za 2023. godinu.

Kineski zvaničnici kažu da će sa brzim uvođenjem novih izvora, status uglja kao glavnog energenta nastaviti da se menja i da će imati pomoćnu ulogu u snabdevanju, ali i da će služiti za hitnu podršku u slučaju nestašica drugih izvora, prenosi China Daily.

Predviđeno je da se učešće uglja u energetskom miksu smanji na 44,3 procenta najkasnije 2030, da bi 2060. pao na 5,8 odsto.

NEA je otkrila da će se fokusirati na razvoj hidroenergije u skladu sa ekološkim standardima. Država namerava da ove godine podigne ukupni kapacitet hidroelektrana na 423 gigavata.

Na jugozapadu zemlje CTG je nedavno pustio u rad hidroelektranu Baihetan od 16 gigavata, To je druga po veličini hidroelektrana na svetu.

NEA je takođe navela da je cilj Kine da poveća instalisane kapacitete nuklearne energije za 2,89 gigavata u 2023, tako da bi ukupni kapacitet proizvodnje energije iz nuklearnih elektrana do kraja godine trebalo da iznosi 58,46 gigavata.