Tri najveće centralne banke optužene za nestanak šuma u Amazonu

I najveće, odnosno najmoćnije globalne finansijske institucije ponašaju se neodgovorno u odnosu na životnu sredinu i klimatske politike, nalazi su novog izveštaja Global Witness-a. Ova organizacija je optužila tri najveće svetske centralne banke za finansiranje agrobiznis korporacija koje su odgovorne za uništavanje ekosistema i deforestacije u Amazonskoj prašumi.

Izveštaj organizacije Global Witness pod nazivom Bankrolling Destruction navodi da su Federalne rezerve SAD, Evropska centralna banka i Banka Engleske uprkos deklarativnim izjavama protiv klimatske krize, direktno investirale u kompanije odgovorne za krčenje Amazonske prašume.

Pomenute centralne banke kupile su obveznice tri agrobiznis korporacije: Archer-Daniels-Midland Company (ADM), Bunge Ltd Financial Corp i Cargill, Inc.

Sporna kupovina obveznica

Izveštaj se fokusirao na praksu prema kojoj centralne banke kupuju korporativne obveznice kako bi stimulisale privredu.

U nastojanju da ubrizgaju dodatnu likvidnost na finansijska tržišta centralne banke kupuju korporativne obveznice, odnosno finansiraju kompanije u trenutku kada privatne banke nisu spremne da investiraju u njih, navodi se u izveštaju. Ova praksa je postala uobičajena tokom globalne ekonomske krize 2008, a zatim ponovo tokom pandemije koronavirusa.

U izveštaju se zaključuje da kroz programe kupovine obveznica, banke takođe potencijalno finansiraju krčenje šuma.

Neprihvatljivo je da najveće centralne banke finansiraju kompanije koje su povezane sa uništavanjem šuma i kršenjem ljudskih prava, ističe Veronica Oakeshott, vođa Forest tima u Global Witness-u. Ona napominje da ako želimo da imamo bilo kakvu nadu da ćemo ograničiti klimatske promene, potrebne su nam te šume.

Our investigation finds that @federalreserve the @ecb and @bankofengland despite making public statements against the #ClimateCrisis, have invested in companies linked to #deforestation.

We need banks to take urgent action on deforestation. https://t.co/7LhacfXhXh

— Global Witness (@Global_Witness) September 28, 2022

U osvrtu se na optužbe iz izveštaja Global Witness-a, kompanija Cargill je saopštila da je posvećena okončanju krčenja šuma i konverzije zemljišta u svojim poljoprivrednim lancima snabdevanja, izvestio je Gardian.

Kompanija Bunge navodi da je kompanija posvećena poštovanju svih propisa na lokalnom ili globalnom tržištu i da se pridržava svoje stroge socijalno-ekološke politike. Kompanija ADM nije odgovorila na upit za komentar britanskog lista.

Agribiznis i deforestacija

Prema podacima iz izveštaja, Federalne rezerve SAD su od 2020. godine kupile ukupno 16 miliona dolara obveznica koje su izdale kompanije, ADM, Bunge i Cargill.

Banka Engleske je od 2016.godine kupila udeo u korporativnoj obveznici od 150 miliona funti koju je izdao Cargill, a Evropska centralna banka je kupila nespecifikovani deo duga od Bunge Finance Europe B.V.

Ovakva dešavanja dolaze uprkos izjavama sve tri centralne banke koje naglašavaju rizik koje klimatske promene predstavljaju za finansijsku stabilnost i dugoročni ekonomski rast, navodi se u izveštaju.

Loši primeri za stabilnost finansijskog sistema

Odluke centralnih banaka o kupovini korporativne obveznice signalizira i drugim investitorima da su ovakva ulaganja legitimna, naglasio je Global Witness.

Klimatske promene i gubitak biodiverziteta donose i ozbiljne rizike po stabilnost globalnog finansijskog sistema. Preko polovine ukupnog svetskog BDP-a, što iznosi oko 44 biliona dolara, zavisi od prirode i „usluga“ ekosistema, navodi se u izveštaju.

Preko polovine ukupnog svetskog BDP-a, oko 44 biliona dolara, zavisi od prirode i „usluga“ ekosistema

Centralne banke su sprovele stres testove spremnosti finansijskog sektora za suočavanje sa klimatskim rizicima. U maju 2022, Banka Engleske je procenila da bi klimatske promene mogle da koštaju britanske banke više od 340 milijardi funti do 2050, ukoliko se akcije za ublažavanje klimatskih promena prolongiraju.

Međutim, nijedan od scenarija korišćenih u testu nije imao za cilj da izmeri izloženost gubitku biodiverziteta ili krčenju šuma.

Lančane posledice krčenja šuma

Pored direktnog ugrožavanja ekosistema i biodiverziteta Amazonske prašume, deforestacija negativno utiče na globalne procese i klimatske promene.

Procenjuje se da 11 procenata globalnih emisija gasova staklene bašte dolazi od krčenja i degradacije šuma

Procenjuje se da 11 procenata globalnih emisija gasova staklene bašte dolazi od krčenja i degradacije šuma, a takođe dolazi do nestajanja skladišta ugljenika (ugljeničkih ponora). Do sada je posečeno je 26 procenata Amazona, dok opasnost predstavlja i to što je takav negativni trend u porastu u poslednje četiri godine.

Šume apsorbuju neto 7,6 milijardi metričkih tona ugljen-dioksida godišnje, što je jedan ipo put više ugljenika nego što SAD emituju godišnje.

Rasprostranjeno ulaganje u preduzeća i aktivnosti povezane sa krčenjem šuma pogoršavaju klimatsku krizu, Tokom 2021. nastanak tropskih šuma je proizveo ekivivalent emisija cele Indije.

Preporuke za politiku nulte deforestacije

Centralne banke treba da procene izloženost privatnog finansijskog sektora krčenju šuma i riziku agrobiznisa, kao i u drugim industrijama koje intenzivno koriste ugljenik, jedna je od preporuka autora ovog izveštaja.

Takođe se zaključuje da bi vlade zemlja morali da efikasno regulišu finansijske institucije i kompanije, kako bi se zaustavilo i sprečilo finansiranje krčenja šuma, dok bi centralne banke trebalo da se oslobode svih korporativnih obveznica povezanih sa krčenjem šuma.

Centralne banke bi trebalo da usvoje eksplicitnu politiku nulte deforestacije

Centralne banke bi trebalo da usvoje eksplicitnu politiku nulte deforestacije kao deo svojih strategija o klimi, prirodi i biodiverzitetu, sprovodeći dužnu pažnju o novim investicijama, a takođe i da u delu svojih obaveza izveštavaju o krčenju šuma, navodi Global Witness.