Podeli
Podeli
Poljoprivrednici širom sveta se već odavno suočavaju sa negativnim uticajem klimatskih promena, čije posledice, poput ekstremno visokih temperatura, suša, ali i obilnih padavina i grada, dovode do slabijih prinosa voća, povrća i žitarica. Ovi izazovi, koji će nesumnjivo postajati sve ozbiljniji, zahtevaju inovativna rešenja, a jedno od njih bi moglo biti i zaštita useva solarnim panelima.
Koncept koji se naziva agrosolar podrazumeva poljoprivrednu proizvodnju uz istovremenu proizvodnju električne energije, a pokrivanje voćnjaka i njiva solarnim panelima može doneti dvostruku korist – zaštitu od nepovoljnih i ekstremnih vremenskih uslova, uz zaradu od proizvodnje električne energije. Ujedno, postavljanjem solarnih panela iznad poljoprivrednih useva ili voćnjaka sprečava se potencijalni konflikt kada se plodno zemljište koristi za proizvodnju električne energije.
Zaštita useva i voća, ali i finansijska korist
U Nemačkoj se, prilikom testiranja, ovakav koncept u gajenju pšenice i krompira pokazao ekonomski isplativim u vrlo kratkom vremenskom roku, a sada je u toku novi pilot-projekat gde se agrosolar testira u voćnjacima u kojima se uzgajaju organske jabuke.
Solarni paneli za zaštitu pšenice i krompira se pokazali isplativim, a sad se koncept testira na organskim jabukama
Naime, osam sorti jabuke se gaji pod solarnim panelima na površini od skoro jednog hektaru na jednoj farmi za organsku proizvodnju voća u nemačkom selu Gelsdorf na zapadu zemlje. Projekat, koji sprovodi firma za razvoj rešenja iz oblasti solarne energije BayWa r.e., traje pet godina, a finansira ga nemačka vlada.
Solarni paneli su napravljeni tako da propuštaju 50% sunčeve svetlosti, što omogućava jabukama da sazrevaju, ali ih istovremeno i štiti od prejakog sunca.
Jabuke pod solarnim panelima (Foto: Fraunhofer ISE)
Paneli propuštaju 50% sunčeve svetlosti da pokrivene jabuke mogu da sazre
Stefan Šindele, mendžer za agrosolar u ovoj nemačkoj firmi, kaže da agrosolar može biti dugoročno rešenje koje će pomoći poljoprivrednicima da se prilagode uticajima klimatskih promena. Ovim rešenjem se može očuvati, pa čak i unaprediti, postojeći ekosistem, tvrdi Šindele.
On je takođe napomenuo da je ova kompanija uspešno uspostavila profesionalnu proizvodnju jagodičastog voća pod solarnim panelima u Holandiji.
Jedan od mogućih pozitivnih efekata je i izbegavanje upotrebe pesticida i fungicida
Cilj projekta nije samo da se pokaže da je moguće smanjiti emisije CO2, već i da se izbegne korišćenje pesticida i fungicida, kao i potrošnih materijala, kaže jedan od istraživača sa Instituta za solarnu energiju Fraunhofer ISE, koji takođe učestvuje ne projektu. Rezultati projekta biće upoređeni sa korišćenjem obične zaštite pri uzgoju jabuka.
Ovo svakako nije jedini projekat takve vrste u Evropi. Jedan od primera je i Švajcarski startap Insolight, koji testira prozirne solarne module na zasadima jagoda i malina.
Lijepo i umno !Nase plantaze malina koje rastu iako je radne snage manje dobile bi na znacaju,naravno vlasti moraju dati organizovanu podrsku !Mogucnosti se uvecavaju ako se paneli mogu zakretati do80 stepeni za nuzno povecanje propustanje svjetlosti..bas dobra varijanta za NAS !
@Mirko Stjepanovic
Da…da…u Srbiji nije dovoljno što je država subvencionisala svaki kg prozvedene maline sa 3,5 EUR, pa bi država, odnosno mi građani, mogli da subvencionišemo sa odokativnih 100% i ugradnju solarnih panela iznad zasada ovog „strateškog proizvoda“ zvanog malina….
Veoma zanimljivo, jer imamo ja i supruga tri jutra zemlje u komadu u blizini Vukovara i razmišljam o rasadniku drveća i bilja za pčele, kako bi poboljšali pčelari pašu za te vrijedna mala stvorenja.
S poštovanjem,