Izveštaj o komunalnom otpadu za 2021: Hrvatska nastavlja napredak, ali ciljevi nedostižni

Hrvatska je prošle godina povećala odvojeno skupljanje otpada, recikliranje komunalnog otpada i odvojeno prikupljanje biootpada iz komunalnog otpada, dok je smanjila odlaganje komunalnog otpada. Time je nastavila napredak iz prethodnih godina u skoro svim važnim stavkama upravljanja otpadom, ali ipak to nije bilo dovoljno da se i ostvare zacrtani ciljevi.

Podaci iz izveštaja o komunalnom otpadu za 2021. godinu u Hrvatskoj, koji je objavilo Ministarstvo gospodarstva i održivog razvoja, jasno pokazuju da je izgradnja funkcionalnog sistema za upravljanje otpadom dugotrajan proces.

Odvojeno sakupljanje komunalnog otpada: za pet godina rast sa 28 na 43 odsto

Tako se u izveštaju navodi da se u periodu od 2017. do 2021. povećao broj lokalnih samouprava sa odvojenim sakupljanjem komunlanog otpada sa 457 na 519, pa samo još 37 to ne radi.

Procenti pokazuju porast udela odvojeno sakupljenog komunalnog otpada (primarna separacija otpada) sa 28 odsto u 2017. na 43 odsto u 2021. Rast u odnosu na 2020. je dva odsto.

Kao razlozi za veliki rast u periodu 2017-2021. u izveštaju se navode ulaganja u infrastrukturu za odvojeno prikupljanje komunalnog otpada, poput kanti u domaćinstvima, reciklažnih dvorišta (povećan broj aktivnih reciklažnih dvorišta sa 186 na 201), vozila, sortirnice.

A, razlog su u informativne aktivosti usmerene na podizanje svesti građana o njihovoj ulozi u stvaranju i sprečavanju nastanka otpada, kao i izdvajanju otpada na mestu nastanka.

Odlaganje komunalnog otpada i recikliranje: ciljevi, zasad, nedostižni

Odložena količina komunalnog otpada iznosila je 1.029.725 tona, pa je udeo odloženog komunalnog otpada u 2021. bio 58 odsto ili dva odsto manjeu odnosu na 2020. Ali, definisani cilj je bio da se odloži manje od 25 odsto.

Iako cilj nije ispunjen nastavljen je pozitivan trend, pa su količine odloženog komunalnog otpada smanjene u razdoblju od 2010. do 2021. za 36 odsto.

Stopa recikliranja u 2021. bila je 31 odsto, što, kako se navodi u izveštaju,  predstavlja nastavak uzlaznog trenda poslednih godina i dva procenta poena više nego 2020.

U kod ove stavke nije dostignut cilj, koji kaže da se mora reciklirati najmanje 50 ukupne mase otpada proizvedenog u domaćinstvima i otpada iz drugih izvora čiji tokovi otpada su slični toku ovog otpada.

Odvojeno sakupljanje biotpada: rast 144 odsto za deset godina

Ukupno je u 2021. nastalo 494.583 tona biootpada iz komunalnog otpada, a odvojeno je sakupljeno 122.175 tona ili 25 odsto što je porast za jedan procentni poen u odnosu na 2020. Međutim, cilj je bio da taj procenat bude 40 odsto do 2022.

Pre deset godina taj procenat je bio 9,5 odsto, a pre pet godina 13 odsto. Količine komunalnog biootpada su se u poslednjih deset godina neznatno smanjile, dok se odvojeno prikupljenja količina povećala sa oko 50.000 na 122.000.

Odvojeno sakupljanje biootpada sprovodilo se u 215 lokalnih samouprava ili 23 više u odnosu na 2020.

Nastavak edukacije i ulaganja u infrastrukturu

U izveštaju se navodi da je poslednjih pet godina Ministarstvo u edukativno – informativne aktivnosti uložilo više od 53 milina kuna (7,1 milion evra), a u infrastrukturu za sortiranje, recikliranje i odvojeno prikupljanje komunalnog otpada putem javnih pozivapodeljeno je 1,2 milijarde kuna (160 miliona evra).

Ministarstvo planira da nastavi informisanje javnosti usmereno na sprečavanje nastanka otpada i izdvajanje korisnog otpada i ulaganje u infrastrukturu, kao što su postrojenja za sortiranje, obradu odvojeno prikupljenog biootpada, obradu reciklabilnog otpada.