Elektroenergetski sistemi članica Energetske zajednice sposobni su da prihvate varijabilne elektrane na obnovljive izvore energije snage 30 gigavata (GW) do 2030. godine bez dodatnih ulaganja u izvore fleksibilnosti, navodi se u novoj Studiji o opcijama fleksibilnosti za podršku dekarbonizaciji u Energetskoj zajednici.
Studija o opcijama fleksibilnosti za podršku dekarbonizaciji u Energetskoj zajednici procenila je potrebe i opcije za fleksibilnost elektroenergetskih sistema članica do 2030. i 2040. u cilju balansiranja svakog od njih na različitim vremenskim skalama – na dnevnom, sedmičnom i godišnjem nivou. Analiza je urađena na osnovu tri različita scenarija povezana sa brzinom gradnje elektrana na obnovljive izvore i nivoom integracije tržišta.
Osnovni scenario odnosi se na „business as usual“, sa relativno sporim prihvatanje obnovljive energije od oko 22 GW (9 GW vetar, 13 GW solar). Umereni scenario predviđa gradnju elektrana snage 27 GW (12 GW vetar, 15 GW solar), a ambiciozan isntaliranje 33 GW (15 GW vetar, 18 GW solarni), navodi se u studiji koju su za Sekretarijat Energetske zajednice pripremile konsultantske kuće Trinomics i Artelis.
Do 2040. će ipak biti potrebna ulaganja u nova rešenja za fleksibilnost sistema
Glavni postojeći izvori fleksibilnosti u članicama Energetske zajednice su elektrane na ugalj i prekogranične interkonekcije, sa 30 GW, odnosno 20 GW, hidroelektrane sa 12 GW i elektrane na gas, koje su uglavnom prisutne u Ukrajini, snage 8 GW .
Ni u jednom od analiziranih scenarija nema potrebe za ulaganjima u dodatne kapacitete fleksibilnosti do 2030, ali su potrebna ulaganja u nova fleksibilna rešenja do 2040, navodi se u studiji.
U ambicioznom scenariju do 2040. potrebna su ulaganja od 5,7 milijardi evra. Električna vozila, putem pametnog punjenja i rešenja vozila-mreža (eng. vehicle to grid – V2G) mogu postati značajan doprinos fleksibilnosti, iako troškovi ulaganja koji omogućavaju korišćenje ovih tehnologija nisu eksplicitno razmatrani.
Postojeći prekogranični dalekovodi i berze mogu da smanje potrebne investicije
Studija navodi da će investicije biti znatno manje ako se postojeća prekogranična infrastruktura bolje iskoristi i ako kratkoročna tržišta električne energije budu operativna i povezana sa EU.
Godišnje investicione potrebe između 2030. i 2040. u dodatne izvore fleksibilnosti smanjiće se za čak 150 miliona evra ako se dan-unapred, unutardnevna i balansna tržišta povežu između ugovornih strana i EU, navodi se u studiji.
Integracija tržišta će omogućiti povlačenje dodatnih 5 TWh iz EU
Integracija tržišta će takođe omogućiti povlačenje dodatnih 5 TWh godišnje varijabilne obnovljive proizvodnje iz EU koja bi inače morala da bude potisnuta odnosno protraćena.
Studija navodi preporuke za definisanje politika i regulative za minimiziranje ukupnih troškova sistema, uključujući upravljanje energetskim sektorom, dizajn tržišta električne energije, razvoj obnovljivih izvora energije i oporezivanje CO2.
Studija definiše smernice i regulatorne preporuke za minimiziranje ukupnih troškova
Sekretarijat je podsetio da je ugovornim stranama preporučeno da definišu strategiju fleksibilnosti sistema u okviru propreme nacionalnih energetskih i klimatskih planova (NEKP).
Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkowski izjavio je da studija pokazuje da ništa ne bi trebalo da stoji na putu većem prihvatanju obnovljivih izvora energije. Dalja integracija tržišta električne energije je put kojim će region napredovati, dodao je Lorkowski.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.