Mađarska je proglasila vanredno stanje u energetici i predstavila plan od sedam mera, koje podrazumevaju i zabranu izvoza energije i energenata, povećanje domaće proizvodnje prirodnog gasa i uglja, ali i poskupljenje električne energije i gasa za oko četvrtinu domaćinstava, koja su najveći potrošači.
Zabrana izvoza energije i energenta mogla bi da izazove dosta bure među članicama Evropske unije jer Brisel insistira da članice budu solidarne kada je reč o snabdevanju prirodnim gasom. Sa pažnjom najavljene mere prate i mađarske komšije, među kojima je i Srbija, koja je dogovorila skladištenje gasa kod ovog suseda, a neophodan će joj biti i uvoz struje.
Najavljujući vanredno stanje, Gergely Gulyás, šef kabineta premijera Mađarske Viktora Orbana, rekao je da su dugotrajni rat u Ukrajini i sankcije EU Rusiji dramatično povećale cene energenata širom Evrope, izazivajući energetsku krizu.
Gulyás je istakao da je postalo jasno da Evropa najverovatnije neće imati dovoljne količine prirodnog gasa za grejnu sezonu, kao i da mađarski plan stupa na snagu 1. avgusta.
Trenutne zalihe gasa dovoljne su za tromesečnu potrošnju
Za početak Mađarska će povećati domaću proizvodnju gasa sa 1,5 milijardi na dve milijarde kubika godišnje, dok je ministar spoljnih poslova Péter Szijjártó ovlašćen da nabavi dodatne količine iz uvoza. Trenutne zalihe gasa su, kako je zvanično saopšteno, dovoljne za tromesečnu potrošnju.
Skladišta u Mađarskoj, koja imaju kapacitet za 6,33 milijarde kubika, popunjena su 44 odsto ili sa 2,74 milijardi kubika, što je daleko najniža količina u poslednje četiri godine, i znatno ispod 4,5 milijardi prošle godine i 5,4 milijarde godinu dana ranije.
Prema 15-godišnjem ugovoru sa ruskom kompanijom Gazprom, koji je potpisan prošle godine, Mađarska dobija 3,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje preko Bugarske i Srbije, a još jednu milijardu preko Austrije. Gas pokriva 85 odsto mađarskih potreba za grejanjem. Zemlja iz Rusije uvozi 65 odsto nafte i 85 odsto gasa.
Zabrana gasa može da izazove buru u EU
Sigurnost snabdevanja gasom u EU, kako prenosi Euractiv, regulisana je uredbom iz 2017. koja daje prioritet ugroženim potrošačima, domaćinstvima i malim preduzećima i čini solidarnost među evropskim zemljama obaveznom. Ta solidarnost bi trebalo da se ozvaniči sporazumima između članica, ali takvih sporazuma ima malo.
Srbija je u maju sa Mađarskom dogovorila skladištenje 500 miliona kubika koje bi koristila tokom zime. Ukoliko uspe da nabavi ove količine, Srbija bi mogla da ih povuče jer, kako prenose agencije, zabrana izvoza energenata se neće odnositi na gas uskladišten po osnovu izdavanja skladišnih kapaciteta.
Za Srbiju je, takođe, važno da u slučaju problema u snabdevanju strujom i gasom može da ima što više opcija za uvoz, pa zabrana izvoza iz Mađarske nije dobra vest.
Ko troši više od preoseka plaća tržišne cene
Vlada Mađarske namerava da poveća proizvodnju uglja što je više moguće, da aktivira termoelektranu Matra što pre i da započne produženje životnog veka nuklearke Paks.
Gulyás je istakao da je ograničenje cena struje i gasa za sva domaćinstva u uslovima ratne energetske krize prosto nije moguće. Zato će subvencionisane cene biti zadržane samo do prosečne potrošnje – 210 kilovat-sati (kWh) i 1.700 kubika gasa.
Svi koji troše više sve što potroše preko ove granice moraće da plate po tržišnim cenama, dodao je on.
Trenutne cene za domaćinstva u Mađarskoj su samo 20 odsto tržišnih cena ili 400 odsto manje.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.