Na bečkom aerodromu puštena u rad najveća solarna elektrana u Austriji

Flughafen Wien Group, koji upravlja bečkim aerodromom, objavio je da je sagradio najveću solarnu elektranu u Austriji. Postrojenje zauzima 24 hektara.

Prestonica Austrije želi da dostigne klimatsku neutralnost već 2040, deset godina ranije nego Evropska unija. Saobraćajna infrastruktura je jedan od najizazovnijih segmenata, jer ovako ambiciozni ciljevi podrazumevaju hitno prelaženje na alternativne tehnologije za dobijanje energije, a bečki aerodrom u Švehatu prednjači s rešenjima.

Flughafen Wien Group tvrdi da će već sledeće godine eliminisati svoje neto emisije ugljen-dioksida, a veliku ulogu u toj tranziciji ima nova solarna elektrana, najveća u zemlji. Ova kompanija, koja upravlja i aerodromima u Košicama u Slovačkoj i na Malti, saopštila je da je postrojenje u Švehatu počelo da proizvodi struju.

Nova solarna elektrana pokriva trećinu potreba aerodroma za strujom

Na prostoru bečkog aerodroma postavljeno je 55.000 solarnih panela na 24 hektara, a procenjena godišnja proizvodnja je 30 gigavat-sati. Flughafen Wien je ranije najavio da će maksimalni kapacitet postrojenja biti 24 megavata, što znači da u mrežu može da se isporuči najviše 20 megavata. Kompanija računa na to da će s ovom solarnom elektranom pokriti trećinu godišnje potrošnje struje.

Investicija je vredna 20 miliona evra, od čega je u prvom kvartalu ove godine potrošeno 1,8 miliona, saopšteno je.

Flughafen Wien je ranije s OMV-om ugovorio projekat korišćenja otpadne toplote iz obližnje rafinerije nafte za grejanje svojih objekata. Bečki aerodrom takođe koristi geotermalnu energiju i ima nekoliko stotina električnih vozila.

Švehat će proizvoditi više struje nego što mu je potrebno

Na Švehatu posluje 250 preduzeća. Aerodrom već ima sedam manjih fotonaponskih pogona, a u planu je instaliranje solarnih panela na još sedam hektara i proizvodnja više električne energije nego što je potrebno za objekte i usluge, kažu u kompaniji.

„Međutim, aerodrom je samo mali deo vazdušnog saobraćaja. Potrebni su i noviji avioni koji troše manje kerozina, kao i efikasnije rute letenja i ugljenično neutralni kerozin“, naveo je član upravnog odbora aerodroma Julian Jäger.

Aerodromi obično imaju mnogo površine koja može da se iskoristi za montiranje fotonaponskih panela, uključujući krovove zgrada i parkirališta. Kompanije u sektoru proizvodnje ovih uređaja razvijaju rešenja za eliminisanje odbleska s površine solarnih ploča, jer on smeta pilotima pri uzletanju i sletanju, kao i kontrolorima leta.