Kljunasti kit uginuo u grčkom moru zbog gutanja plastičnog otpada

Naučnice i naučnici su izvukli 15 kila plastike iz želuca Kivijeovog kljunastog kita pronađenog mrtvog na plaži na Rodosu. To je jedna u nizu sličnih nesreća koje bacaju svetlo na opasnosti od zagađenosti plastičnim otpadom po morske životinje, ali i ljude.

Krajem prošlog meseca je na plaži Kremasti na Rodosu pronađeno telo jedinke vrste Ziphius cavirostris. Stručnjaci iz centra Arion za spasavanje i oporavak kitova su izvršili nekropsiju i zaključili da je uginuće te ženke Kivijeovog kljunastog kita dugačke 5,3 metra povezano s gutanjem velike količine plastike, jer je u želucu bilo 15 kilograma ovog materijala.

Prikupljeni uzorci su na dalju laboratorijsku analizu poslati na katedru za veterinu Aristotelovog univerziteta u Solunu. Tu zaštićenu vrstu je Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) zbog nedostatka podataka klasifikovala kao nedovoljno istraženu.

Mnogi morski kičmenjaci stradaju zbog gutanja plastike

Populacija divljih morskih sisara u istočnom delu Sredozemlja, a posebno u grčkim teritorijalnim vodama, suočena je sa brojnim pretnjama. Među njima su direktno i indirektno nadmetanje sa ribarima, zagađenost hemikalijama i bukom, sudaranje s plovilima i putničkim brodovima i zagađenost otpadom i nepokupljenim mrežama, saopštila je pomenuta organizacija.

I na površini i na dnu mora ima mnogo plastičnog otpada

„Plastični otpad je sada globalni problem za morske organizme, koje ozbiljno ugrožava. Velik broj morskih kičmenjaka ugiba zbog gutanja. Po relevantnim studijama, i na površini i na dnu mora ima mnogo plastičnog otpada“, navodi se u izveštaju.

Što se tiče ove nasukane životinje, ona zbog plastike u svom želucu nije mogla da se hrani i umrla je u bolovima, naglašavaju ekolozi. Štaviše, grčka vlada je nedavno prekinula suspenziju seizmičkih istraživanja rezervi nafte i gasa u Jonskom moru. Zabrana je uvedena zahvaljujući protestu zaštitnika životne sredine iz Ariona i organizacije WWF Greece, nakon što su tri kljunasta kita pronađena nasukana na obali Krfa.

U februaru je na Salamini pronađeno mladunče Kivijeovog kljunastog kita, koje je kasnije uginulo.

Svi treba da promenimo svoj način života

„Ovaj problem se posebno oseća u Sredozemnom moru, koje se smatra jednim od najopterećenijih područja na svetu. Stoga svi treba da promenimo svoj način života i svakodnevne navike, da bismo dali šansu grčkim morima i divnim vrstama kojima su dom“, izjavio je zamenik ministra zadužen za zaštitu životne sredine Giorgos Amyras.

Kljunasti kitovi mogu da rone i do 3.000 metara u dubinu i zadržavaju dah po više od dva sata.

Sve više plastičnog otpada završava u životnoj sredini – posebno vodotokovima i okeanima. Taj materijal se vremenom usitnjava u takozvanu mikroplastiku. Australijski Univerzitet Njukasl je pre nekoliko godina sproveo studiju i zaključio da svaka osoba nedeljno u svoj organizam unese pet grama plastike kroz hranu i piće, što odgovara masi jedne kreditne kartice.