Za i protiv – nuklearna energija u svetlu energetske bezbednosti

Japan najavljuje povratak nuklearkama u svom energetskom miksu, a Nemačka je, nakon razmatranja mogućnosti produžetka rada postojećih nuklearnih elektrana, ipak odlučila da ih zatvori.

Japan prevazilazi ranjivost svoje bezbednosti snabdevanja energentima kroz diverzifikaciju nabavke, uvođenje obnovljivih izvora energije na najvišem mogućem nivou i korišćenje nuklearne energije, najavio je premijer Fumio Kishida.

Japan će se ponovo okrenuti nuklearnoj energiji u nastojanju da ojača svoju energetsku bezbednost i kako bi smanjio zavisnost od ruskih energenata, poručio je Kishida.

„Pored obnovljivih izvora, koristićemo nuklearne reaktore sa sigurnosnim garancijama kako bismo doprineli smanjenju zavisnosti od ruskih energenata širom sveta“, rekao je Kishida u govoru održanom u Londonu.

Ponovno pokretanje samo jednog postojećeg nuklearnog reaktora imalo bi isti efekat kao jedan milion tona tečnog prirodnog gasa (LNG) godišnje više na globalnom tržištu, pomenuo je premijer.

Kishida: Ponovno pokretanje samo jednog postojećeg nuklearnog reaktora imalo bi isti efekat kao jedan milion tona LNG-a godišnje

Kishida je rekao da klimatske promene ostaju hitno pitanje kao i da će kreativnost i inovacije biti ključne u talasima digitalne transformacije i dekarbonizacije. Japan će artikulisati nacionalnu strategiju sa fokusom na oblasti veštačke inteligencije, kvantne tehnologije, biotehnologije, digitalizacije i dekarbonizacije, naveo je.

Premijer je rekao da će u dugoročnoj perspektivi Japan ispuniti međunarodnu obavezu da do 2050. godine spusti neto emisije ugljenika na nulu. Država će smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte za 46 procenata najkasnije 2030. godine, uz obezbeđivanje stabilnog snabdevanja energijom, kaže Kishida.

Kako bi se to postiglo, u narednoj deceniji kroz javno-privatna partnerstva treba da se prikupi 150 biliona jena (1,16 biliona dolara) za investicije. U cilju postizanja ugljenične neutralnosti do 2050, Japan namerava da razvije tržište zelenih obveznica, najavio je premijer.

Pronuklearna energetska politika nakon Fukušime

Nuklearna energija je osetljiva tema u Japanu. Zemljotres u martu 2011. godine u blizini japanske obale izazvao je cunami koji je udario u nuklearnu elektranu u regionu Fukušima severno od Tokija i izazvao jednu od najgorih nuklearnih nesreća na svetu.

Japan je isključio svojih 50 nuklearnih reaktora nakon Fukušime, ali je vlada 2014. odlučila da ponovo počne da ih vraća nakon bezbednosnih provera.

Premijer Kishida je zastupao pronuklearnu energetsku politiku i tokom izbora za lidera vladajuće Liberalno-demokratske partije (LDP), prošle godine. On smatra da je ponovno pokretanje nuklearnih elektrana koje su ugašene nakon katastrofe u Fukušimi od vitalnog značaja.

Nemačka neće produžiti rad svojih nuklearnih elektrana

Incident u Japanu je  doprineo odluci Nemačke da 2011. ubrza denuklearizaciju. Iako je Zemlja izlazećeg sunca u međuvremenu promenila kurs, vlada u Berlinu ostala u nameri da na kraju ove godine zatvori poslednje tri nuklearke, ukupne snage 4,2 GW.

Strategija je ponovo razmotrena u svetlu energetske krize i rata u Ukrajini, ali vicekancelar i savezni ministar za ekonomske poslove i klimatsku akciju Robert Habeck, iz redova Zelenih, tvrdi da je prekasno, da bi takav potez bio nepraktičan i da nije sigurno da pravni okvir omogućava produžavanje dozvola za rad.

Takođe, pitanje je da li bi moglo da se obezbedi nuklearno gorivo. Produženje radnog vremena tri pogona takođe bi zahtevalo procenu bezbednosti, koja je poslednji put izvršena 2009. godine.

Tada su je izvršili ministarstva ekonomije i životne sredine i procenili da će do 2028. godine postati dostupne alternative za snabdevanje električnom energijom.

Iako je nova nemačka vlada prvobitno planirala da postupno izbaci ugalj do 2030. godine u najboljem slučaju, sada se obavezala da će elektrane na to gorivo nastaviti da rade ili ostati u stanju pripravnosti.

Antinuklearni pokret u Nemačkoj

Antinuklearni pokret u Nemačkoj je nastao sedamdesetih godina prošlog veka. Demonstranti su uporno protestovali na lokacijama predviđenim za preradu i skladištenje radioaktivnog otpada. Antinuklearni pokret bio je jedan od ključnih pokretačkih faktora za osnivanje partije Zelenih (sada Bündnis 90/Die Grunen) 1980. godine.

Prema planu iz 2000. poznatom kao „nuklearni konsenzus“, svaka nuklearka je dobila kvotu za proizvodnju električne energije do zatvaranja. Budući da učinak može varirati, u planu nije bilo roka za gašenje, ali je u teoriji poslednje takvo postrojenje trebalo da 2022. okonča svoj životni vek.

Posle Fukušime i oštre reakcije javnosti, vlada je u junu 2011. naložila gašenje osam nuklearnih elektrana i ograničila rad preostalih devet.

Rezultati anketa su narednih godina stalno pokazivali da je većina stanovništva za postepeno ukidanje nuklearne energije. Takođe, kritičari nuklearne energije ukazuju na pretnju od nuklearnih incidenata i zabrinuti su za skladištenje otpada.

Nuklearna energija u globalnom kontekstu

Nemačka nije jedina zemlja u Evropi koja ukida nuklearnu energiju. Italija, Belgija i Švajcarska su takođe odlučile da idu u tom pravcu.

Francuska, Velika Britanija, Poljska, Finska, Češka, Slovačka, Mađarska i Bugarska žele da zadrže nuklearnu energiju u svom energetskom miksu, dok neke planiraju i izgradnju novih reaktora.

Francuska bazira svoju energetsku bezbednost i napore za postizanje ugljenične neutralnosti na nuklearnoj energiji. Prema najavama predsednika Emmanuela Macrona, u planu je proširenje kapaciteta i izgradnja još najmanje šest reaktora, a prvi bi trebalo da bude pušten u rad do 2035. godine.

Uprkos protivljenjima država i organizacija za zaštitu životne sredine, Evropska unija je nuklearnu energiju i fosilni gas uvrstila u svoju zelenu taksonomiju za tranziciju ka klimatskoj neutralnosti.

Većina od 99 operativnih komercijalnih reaktora u Sjedinjenim Državama su u funkciji od pre 2000. godine. Oni zadovoljavaju oko 20 procenata ukupne potrošnje električne energije.

U izveštaju o stanju u sektoru nuklearne industrije u svetu za 2017. navodi se da je njen udeo tada bio oko 10,5 odsto i da je bio u konstantnom padu sa istorijskog maksimuma iz 1996, koji je iznosio 17,6 procenata.

Ukupno 31 zemlja ima nuklearne elektrane. Prosečna starost aktivnih nuklearnih reaktora je 2017. iznosila 29,3 godine.

Polovinom te godine su u izgradnji bila 53 bloka, dok je prosečno vreme takvog poduhvata bilo oko sedam godina.