Životna sredina

Zlatko Kokanović: Budućnost sveta nije litijum, budućnost je hrana i poljoprivreda

Foto: Projekat Jadar, pravni okvir i ekološke posledice / Facebook

Objavljeno

23.04.2022.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

23.04.2022.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Zemljište u Nedeljicama i Slatini je ponovo poljoprivredno i šumsko, što je zavedeno u katastru i dokumentovano, a sve parcele koje su bile prenamenjene u građevinsko zemljište za projekat rudnika litijuma su sada i zvanično vraćene u prvobitno stanje, istakli su lokalni ekološki aktivisti. Takođe, tri istražne bušotine na imanju koje nedavno otkupio od komšije Zlatko Kokanović su zatvorene na njegov zahtev. Meštani koji se protive otvaranju rudnika sada čekaju na sledeće poteze nadležnih instanci.

Sve parcele su vraćene u poljoprivredno i šumsko zemljište, kaže Zlatko Kokanović iz udruženja Ne damo Jadar. Vlasnici još uvek nisu dobili rešenja, ali prenamena je vidljiva na sajtu katastra. U pitanju je oko 600 katastarskih parcela, područje koje je bilo namenjeno za projekat rudnika Jadar. Prvobitna odluka je poništena i to je dobra vest, ističe ovaj borac protiv projekta rudnika.

Institucije na potezu i novi prostorni plan

Meštani i aktivisti sada čekaju na sledeće poteze nadležnih institucija, lokalne vlasti, kao i budućeg saziva Narodne skupštine Srbije.

„Videćemo, pratićemo. Očekujemo u maju mesecu sednicu Skupštine grada Loznice na kojoj treba da bude usvajanje prostornog plana. Tu moramo pratiti da li će pokušati ponovo da vrate projekat Jadar ili neće. Ako pokušaju da vrate, onda je jasno kao dan da žure ponovo, a ako ne pokušaju, onda mi možemo da budemo malo mirniji“, govori Kokanović

Skupština grada Loznica bi trebalo da donese novi prostorni plan na sednici najavljenoj za drugu polovinu maja

Dodao je da bi, prema informacijama kojim raspolaže, sednica trebalo da bude zakazana za 17. ili 27. maj, a da će se udruženje prethodno potruditi da dobije materijal. Prostorni plan obuhvata dolinu Jadra i prostor za projekat rudnika.

Takođe se čeka odluka o narodnoj inicijativi za zakon za trajnu zabranu istraživanja i eksploatacije i prerade minerala koji u sebi sadrže litijum i bor, o kojem će se izjašnjavati poslanici u novom sazivu parlamenta.

Sakupljen je dovoljan broj potpisa, preko 30 hiljada, i to će biti ispit novoj vladi i opoziciji, da se izjasne o projektu

„Sakupljen je dovoljan broj potpisa, preko 30 hiljada, i to će biti ispit novoj vladi i opoziciji, da se izjasne o projektu. Mnogi su se opozicioni političari hvatali na ovu priču. E sad ćemo videti, kada bude trebalo da se glasa. Da li će to što su govorili ispoštovati. Mi smo naše uradili i skupili potpise. Sad ostaje na njima da vidimo kako će se izjasniti“, ističe Kokanović.

U dolini Jadra soja i kukuruz

U dolini između reka Jadar i Korenita u toku je setva soje i kukuruza. Ove godine je i setva skupa, kaže Kokanović. On je nepokolebljiv u stavu da je budućnost ovoga kraja u čistoj vodi, poljoprivredi i proizvodnji hrane, a ne u iskopavanju rude litijuma.

Kompanija Rio Tinto je istakla obaveštenje da se vrši rekultivacija istražnih bušotina na lokaciji Polje, potes Prekaja, što je parcela koja pripada Kokanoviću i koju je nedavno otkupio od komšije.

„To je bukvalno međaš, pored moje parcele, i ja sam otkupio tu 32 ara. Na njoj se nalaze tri bušotine. Kada je prošlo proceduru kroz katastar da se vodi na mene jedan kroz jedan, ja sam nazvao kompaniju i tražio da se ti njihovi pijezometri povade“, kaže Kokanović.

On je dodao da su po pozivu došli izvođači radova i geolog, kostatovali stanje, napravili zapisnik i cementirali bušotine, a da treba da se završi rekultivacija bušotina.

Nivo vode u tim cevima je bio na 50 i 90 centimetara ispod površine tla i plodno polje leži na jezerima podzemnih voda

Kokanović objašnjava da je nivo vode u tim cevima bio na 50 i 90 centimetara ispod površine tla i da to plodno polje leži na jezerima podzemnih voda. A tu je rađeno ispitivanje podloge terena za planiranu deponiju, dodao je.

Rekultivacija bušotina se obavlja i na području Lipničkog Šora, koji se nalazi nedaleko od Drine. Tamo su prošle godine vršena hidrogeološka istraživanja za potrebe vodosnabdevanja projekta, saopštio je Rio Tinto.

Po slovu zakona

Javnost su uzburkale i nedavne izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kao i ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović, da su Vlada Srbije i premijerka Ana Brnabić mogli da sačekaju zvaničnu studiju o uticaju na životnu sredinu projekta Jadar pre donošenja odluke o ukidanju prostornog plana za projekat.

Ipak, Kokanović konstatuje da to nije ništa novo i da meštane i aktiviste takve izjave nisu mnogo iznenadile.

„Predsednik nijednog momenta nije rekao da je protiv projekta Jadar. I kada je ukinuta uredba, on je rekao da se ne slaže sa ukidanjem, ali da će da ispoštuje odluke vlade i premijerke. Mihajlović se slaže sa predsednikom: i ona je bila protiv ukidanja, trebalo je sačekati sve studije, ali to je rešeno i nema šta o tome da se priča, to je za nju prošlost. E sad, videćemo kako će se dalje odvijati i šta će se dešavati“, kaže Kokanović i dodaje da će poverovati kada bude usvojen zakon o zabrani istraživanja i eksploatacija litijuma i bora.

Rio Tinto je saopštio da poštuje vladinu odluku i da, u skladu s njom, ne sprovodi niti planira bilo kakve aktivnosti koje su u suprotnosti sa trenutnim statusom projekta.

Jadar je zelen i bez zelene agende

U javnosti se pominjalo da postoje modeli i savremene tehnologije za takozvano zeleno rudarstvo, koje ne bi imalo devastirajući uticaj na životnu sredinu. Kokanović tvrdi da to nije realna opcija.

„To ne postoji, zeleno rudarstvo ne postoji. Mi smo ovde u dolini Jadra svi zeleni i nama ne treba neka zelena agenda. Budućnost sveta nije litijum. Budućnost je hrana i poljoprivreda. To je fabrika koja je najstarija na svetu i ostaće, a sve ostalo će se promeniti. Ko bude imao vodu i hranu, taj će biti bogat, a neće biti bogat ko ima litijum“, tvrdi Kokanović.

Kokanović: Ko bude imao vodu i hranu, taj će biti bogat, a neće biti bogat ko ima litijum

On napominje da je ovo je u suštini borba za život i borba za Srbiju. Ako projekat prođe, do 2035. godine je u planu još 40 rudnika, tako da od Srbije ne ostaje ništa. Četrdeset rudnika, četrdeset deponija, kaže Kokanović.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

danska, sume, poljoprivreda

Danska pretvara poljoprivredno zemljište u šume, prirodna staništa

23. april 2022. - Kako bi smanjila upotrebu veštačkih đubriva, Danska je odlučila da 15 odsto svog poljoprivrednog zemljišta pretvori u šume i prirodna staništa

deponija duboko

Zatvoren Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko

23. april 2022. - Inspekcija za zaštitu sanitarne deponije zatvorila je Duboko, nekada ključni regionalni centar za upravljanje otpadom za devet lokalnih samouprava

crna gora francuska afd sporazum kredit spajic vukovic

Crna Gora potpisala ugovor o kreditu sa Francuskom razvojnom agencijom

23. april 2022. - Francuska razvojna agencija će podržati reforme u sektorima upravljanja otpada, obnovljive energije, održivog šumarstva i klimatskih akcija

azbest

Azbestna prašina – nevidljiva pretnja zdravlju

23. april 2022. - Rušenje hotela Jugoslavija izazvalo je zabrinutost Beograđana zbog mogućnosti prisustva azbesta, stoga i kancerogene azbestne prašine