Koncesionari Eni i Novatek nisu našli rezerve nafte i gasa u svojoj prvoj probnoj bušotini pod Jadranskim morem kod Crne Gore, pa je zaštitnicima životne sredine laknulo – zasad. Naime, kompanije će verovatno probušiti još jednu, pliću rupu, a Energean traži partnera za istraživanje gasa.
Državni sekretar u Ministarstvu kapitalnih investicija Marko Perunović, zadužen za energetiku i rudarstvo, izjavio je da Energean ima obavezu da do 15. marta obavesti vladu da li je našao partnera za istražno bušenje u potrazi za gasom. On tvrdi da su u kompaniji optimistični oko količine.
Po preliminarnim rezultatima, u prvoj podmorskoj bušotini nema ugljovodonika
Energean, sa sedištem u Londonu, ima mogućnost da uradi četiri bušotine. Osim toga, Perunović je kazao za RTCG da će u roku od šest meseci biti poznato da li će Eni i Novatek bušiti na još jednoj lokaciji, nakon što su u prvom pokušaju ostali praznih ruku.
U bušotini nije bilo nafte ni gasa, po rečima državnog sekretara, koji se pozvao na preliminarne informacije od čelnih ljudi zajedničkog italijansko-ruskog poduhvata. Zvanični rezultati će biti objavljeni za najviše šest meseci, naveo je Perunović.
Nema kapaciteta za saniranje mogućeg izlivanja nafte
Građanski i ekološki aktivista Aleksandar Dragićević rekao je da se, na sreću po Jadransko more, obalu i građane Crne Gore ispostavilo da je bušotina suva. On je za RTCG izjavio da su finansijski uslovi bili nepovoljni za zemlju.
„Sada kada je saga o Crnoj Gori kao Kuvajtu završena, možemo se pridružiti ostatku svijeta koji pravi otklon od fosilnih goriva kroz ulaganje u zelene tehnologije“, po Dragićevićevim rečima.
Buka i vibracije su pogubni za ribe, delfine i morske kornjače
Ekolozi i grupe za zaštitu životne sredine odavno upozoravaju da Crna Gora nema kapaciteta za reagovanje u slučaju izlivanja nafte. Dragićević je podsetio da je za to odgovoran koncesionar, ali da bi opremu za saniranje naftne mrlje morao da doveze čak iz Italije.
Nina Pantović iz organizacije KOD naglasila je da nije poznato koliko će još biti bušenja i ko će da nadoknadi štetu nanetu morskom ekosistemu.
„Buka i vibracije su pogubni za ribe delfine i morske kornjače. I dalje nam izvještaji o načinu rada i posljedicama bušenja nijesu dostupni“, dodala je. Crna Gora se oslanja na odluke energetskih korporacija umesto na svoje stvarne razvojne potrebe, a još bušenja bi obezvredilo domaće primorje, napominje Pantović.
Samo Italija eksploatiše naftu u Jadranskom moru
Ukoliko Eni i Novatek ispune sve obaveze vezane za prvu probnu bušotinu, dobiće nazad 73 miliona evra na ime bankarske garancije koju su položili. Druga rupa bi bila manja, dubine do 1.500 metara, a za nju bi morali da obezbede 12 miliona evra garancije.
U moru kod Crne Gore je od 1975. do 1991. bušeno nekoliko puta i rezultati su obećavali, ali istraživanja nisu bila dovoljno detaljna.
Susedna Hrvatska na moru proizvodi gas, ali planovi za dalje istražno bušenje su pre šest godina napušteni usled pritiska javnosti, dok su se potencijalni investitori povukli. Italija ima na desetine i gasnih i naftnih platformi na Jadranu. Albanija dozvoljava istražno bušenje u podmorju, ali na tom planu već godinama nema aktivnosti.
Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.