Agora: Brža dekarbonizacija na Zapadnom Balkanu bi ublažila teret prekograničnog poreza EU na CO2

Zemlje Zapadnog Balkana treba da ubrzaju integraciju svojih tržišta električne energije i da počnu da naplaćuju ispuštanje ugljen-dioksida da bi izbegle plaćanje prekograničnog poreza na CO2 kojeg sprema Evropska unija, a potrebno je i da ona pomogne regionu u neophodnim reformama, zaključuje Agora Energiewende u novom izveštaju. Analiza pokazuje da bi nove termoelektrane na ugalj donele velike gubitke.

Vremenski okvir za pripremanje za najavljeni prekogranični porez na CO2 u Evropskoj uniji je tesan. Zemlje regiona bi morale da upotrebe veći deo dostupnih sredstava iz EU za pravednu tranziciju i socio-ekonomsko zbližavanje tom 27-članom bloku država, piše nemački nezavisni institut Agora Energiewende u svojoj novoj studiji Prekogranični mehanizam za prilagođavanje ugljenika EU: Izazovi i šanse za zemlje Zapadnog Balkana (The EU’s Carbon Border Adjustment Mechanism: Challenges and Opportunities for the Western Balkan Countries).

Taj mehanizam, skraćeno CBAM, predviđen je da se fazno uvodi od 2026. za uvozne proizvode pri čijem nastanku se oslobađa velika količina CO2: gvožđe i čelik, cement i klinker, veštačko đubrivo, aluminijum i električnu energiju.

Ima načina da se izbegne ocarinjavanje CO2 za električnu energiju, ali i druge proizvode

Zapadni Balkan i ostatak Energetske zajednice imaju priliku da odlože uvođenje pomenutog nameta za izvoz struje do 2030, podsetila je Agora u izveštaju, objavljenom u saradnji s enervisom. Za tu mogućnost moraju da se integrišu sa tržištem električne energije u EU putem uparivanja kao i da usvoje relevantne ciljeve i propise, na primer obavezu da postignu klimatsku neutralnost najkasnije 2050. i da uvedu podsticaje za energiju iz obnovljivih izvora.

Zemlje regiona imaju manje od jedne decenije da se priključe Sistemu EU za trgovanje emisijama (EU ETS) ili bar da uvedu vlastite mehanizme naplate na ime ugljenika ispuštenog u atmosferu. Kad bi takav sistem bio sasvim kompatibilan, mogle bi potpuno da izbegnu CBAM i zadrže prihod od prodaje tih dozvola. U suprotnom, sredstva će biti usmeravana u budžet EU i za finansiranje klimatske akcije njenih država članica.

Osnovna svrha CBAM-a je da spreči takozvano propuštanje ugljenika – motivaciju industrijskih proizvođača u EU da se izmeste u zemlje s labavijim klimatskim propisima

Na sličan način, prihod od plaćanja za emisije ugljenika na Zapadnom Balkanu bio bi namenjen za ozelenjavanje privrede, posebno putem razvoja projekata za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Važno je reći da je primarni cilj uvođenja CBAM-a da se spreči iseljavanje industrije iz EU u zemlje s labavijom klimatskom politikom. Takav proces se naziva curenjem ili propuštanjem ugljenika (eng. carbon leakage).

Da bi izbegle teret svojevrsnog ocarinjavanja ugljenika, treće zemlje takođe moraju da spreče indirektni uvoz struje u EU iz onih zemalja koje nisu uskladile propise s njom. Agora preporučuje Evropskoj uniji da se obaveže da će prihod od CBAM-a koristiti za tehničku pomoć i transfer znanja zemljama koje razvijaju sisteme u kojima će se plaćati za pravo na ispuštanje ugljenika.

Od 2040. godine više nema smisla držati elektrane na ugalj

EU je glavni trgovinski partner zemalja Zapadnog Balkana. Agora upozorava da će uvođenje takse na CO2 izazvati smanjenje izvoza robe velikog karbonskog intenziteta i da će se to u regionu odraziti i na druge sektore osim elektroenergetskog. CBAM će čak donekle ograničiti mogućnosti izvoza struje pri čijoj proizvodnji se ne oslobađa ugljen-dioksid u Evropsku uniju, navode autori.

U dokumentu se ističe da treba obustaviti planove za izgradnju termoelektrana na ugalj. Po jednoj ranijoj studiji, CBAM bi do 2040. prepolovio izvoz ukoliko zemlje u ovom području održe postojeće blokove i instaliraju još njih.

CBAM će čak u nekoj meri ograničiti mogućnosti izvoza čiste struje u EU

U analizi su korišćeni podaci za projekte novih termoelektrana Kakanj G8, Tuzla G7 i Gacko 2 u Bosni i Hercegovini, zatim Kosovo C1 na Kosovu* i Kolubara B1 i Kostolac B3 u Srbiji. Od toga bi dva postrojenja (oba u BiH) pravila gubitke kada bi danas bila izgrađena i to bez ikakvog plaćanja za emisije. Uvođenjem CBAM-a bi iznad vode ostao samo Kostolac B3, a uspostavljanje režima ekvivalentnog EU ETS-u bi gurnule svaki blok duboko u crveno, po toj računici.

Osim toga, startovanje mehanizma za naplatu na ime emisija CO2 bilo na granici s EU ili unutar samog regiona učinilo bi i postojeće elektrane na lignit ekonomski neodrživim najkasnije 2040. godine, stoji u dokumentu.

Prepreka za proizvodnju struje iz uglja

Na primer, BiH je 2020. izvezla 23 odsto proizvedene električne energije i zaradila 117 miliona evra. Uz naplatu na ime emisija CO2 od samo 50 evra po toni, troškovi bi se za istu količinu struje podigli za 566,5 miliona evra. Tona ekvivalenta ugljen-dioksida u sistemu EU ETS trenutno košta više od 80 evra.

Kada bi BiH uvela internu naplatu dozvola za ispuštanje ugljenika, to bi joj omogućilo da ta sredstva upotrebi za svoju privredu i dekarbonizaciju. Sa CBAM-om nema takve mogućnosti.

Agora Energiewende zaključuje da bi EU trebalo da prema svojim susedima nastupa dobronamerno u vezi sa prednostima i slabostima alatki poput CBAM-a, kao što to radi sa svojim većim trgovinskim partnerima. Bilo bi dobro da uračuna neophodnost ekonomskog zbližavanja i oslanjanje zemalja Zapadnog Balkana na njenu pomoć, dodaje ova ekspertska organizacija, uz napomenu da bi region trebalo da iskoristi veći udeo dostupnih sredstava iz EU za podršku pravičnoj tranziciji i socio-ekonomsko zbližavanje sa EU.