Konferencija RES fondacije: Siromašni moraju dobiti veće subvencije da se ubrza dekarbonizacija grejanja

Finansijski ugrožena domaćinstva na Zapadnom Balkanu obično ne mogu na priušte renoviranje stambenog objekta niti zamenu dotrajalih i neefikasnih peći i kotlova čak ni uz subvenciju od 50 odsto. To je jedna od poruka s konferencije Ne to. 0! u organizaciji RES fondacije. Podrška ljudima suočenim s energetskim siromaštvom može da osnaži rad na iskorenjivanju fosilnih goriva u sektoru grejanja, obaranju neto emisija na nulu i unapređivanju kvaliteta vazduha.

Drugi dan ovogodišnjeg skupa RES fondacije Ne to. 0! bio je posvećen načinima za unapređivanje sistema grejanja tako da se zagađivanje vazduha svede na minimum, a neto emisije ugljenika eliminišu. Govornici i govornice ukazuju na to da tranzicija ovog sektora mora da bude usmerena na građane, njihovu dobrobit i zdravlje.

Programska direktorka RES fondacije Jasminka Young istakla je važnost osnaživanja pojedinaca na Zapadnom Balkanu za učestvovanje u transformaciji i donošenje pravih odluka na polju grejanja.

Strogi standardi, ograničenja za sagorevanje drveta

Energetsko siromaštvo je velik izazov, jer mnogi ljudi ne mogu da priušte da izoluju svoj stambeni prostor i zamene zastarele uređaje čak ni uz subvenciju od 50 procenata. Učesnici konferencije su naglasili da drvo treba da se sagoreva jedino u najefikasnijim pećima koje sprečavaju oslobađanje najvećeg dela gasova i čestica opasnih po zdravlje i okolinu, a da korišćenje tog materijala i biomase uopšte za grejanje mora da bude održivo i svedeno na minimum.

EBRD unapređuje sisteme grejanja bez povećanja cena

Daljinsko grejanje treba učiniti najzelenijim mogućim, izjavio je Bojan Bogdanović (na slici desno), menadžer Fonda za sisteme daljinske energetike iz obnovljivih izvora energije na Zapadnom Balkanu (ReDEWeB) Evropske banke za obnovu i razvoj – EBRD. Po njegovom mišljenju, najefikasniji način je da se naplaćuje količina potrošene energije umesto po grejanoj površini, a to se može postići omogućavanjem  energetske obnove zgrada koje su u najgorem stanju.

S programima za sprovođenje mera energetske efikasnosti u zgradarstvu i prebacivanjem na obnovljive izvore grejanja, uštede u potrošnji energije tako mogu da se usmere u širenje mreže, podvukao je Bogdanović. On je izjavio da EBRD sprovodi takve projekte na način da korisnicima računi ne porastu.

Severna Makedonija pomaže domaćinstvima da nabave čistije uređaje

Hristina Odžaklieska, zamenica ministra životne sredine i prostornog planiranja Severne Makedonije, navela je da je vlada svesna da je zagađenost vazduha ogroman problem i da zato preko namenskih mehanizama doprinosi unapređenju sistema grejanja. Isto čine lokalne samouprave, a najviše Grad Skoplje.

Toplotne pumpe su najisplativija alternativa kotlovima na gas

Femke de Jong iz Evropske klimatske fondacije (ECF) ukazala je na studiju sprovedenu u Španiji, Italiji, Češkoj i Poljskoj po kojoj su toplotne pumpe na struju najjeftinije rešenje za zamenu kotlova na gas. Hibridni uređaji, oni koji u nekoj meri mogu da sagorevaju i vodonik, mogu da budu konkurentni u urbanim sredinama.

Ipak, autori su upozorili da oslanjanje na vodonik za grejanje stambenog sektora možda nikad neće postati isplativo za potrošače.

Civilni sektor dao na značaju zagađenosti vazduha u političkoj areni

Denis Žiško iz Centra za ekologiju i energiju iz Tuzle u Bosni i Hercegovini podsetio je da je zagađenost vazduha postala politička tema pre pet do šest godina zahvaljujući kampanjama nevladinih organizacija. Sve partije su pokrile to pitanje u predizbornim programima, izjavio je.

Žiško: Kvalitetan pelet se izvozi, a ostatak se prodaje i troši na Zapadnom Balkanu

Subvencionisanje kupovine peći na pelet nije dobro rešenje, po Žiškovom mišljenju. On tvrdi da se kvalitetan pelet izvozi, a da se ostatak prodaje i sagoreva na Zapadnom Balkanu. Pritom, jedna studija je, kako kaže, pokazala da u Tuzli 34 odsto mikroskopskih čestica PM2.5 potiče od biomase, u poređenju sa 24 odsto pripisanih uglju i udelom saobraćaja od 20 procenata.

Ambasador Norveške u Srbiji Jørn Eugene Gjelstad napomenuo je da je 1991. njegova zemlja postala jedna od prvih u kojima zagađivači plaćaju za posledice svojih aktivnosti. Taj mehanizam je doneo prihod namenjen merama smanjenja zagađenja u skoro svim sektorima privrede, izjavio je.