Srbija prikupila milijardu evra u svojoj prvoj emisiji zelenih obveznica

Srbija je uspela da svoje prve zelene obveznice plasira uz najmanju godišnju kuponsku stopu u svojoj istoriji. Generalni direktor organizacije Climate Bonds Initiative Sean Kidney pohvalio je potez i ocenio da vlasti mogu da očekuju još ovako dobrih rezultata ukoliko budu pravilno koristile sredstva, za zaštitu životne sredine.

Srbija se zadužila milijardu evra na međunarodnom finansijskom tržištu putem emisije zelenih obveznica ubrzo nakon što je usvojen neophodni okvirni dokument, koji je pripreman od juna.

Te hartije od vrednosti s rokom dospeća od sedam godina imaju godišnju kuponsku ili kamatnu stopu od jedan odsto, za koju je Narodna banka Srbije (NBS) saopštila da je najniža do sada, i prinos od 1,26 odsto. Ponude za kupovinu premašile su tri milijarde evra, stoji u objavi. Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je ta suma tri puta veća nego što je vlada očekivala.

Potražnja za zelenim obveznicama bila je preko tri puta veća od nominalne vrednosti paketa kojeg je država ponudila

Srbija je istog dana emitovala i konvencionalnu evroobveznicu u iznosu od 750 miliona evra, ročnosti 15 godina, da bi refinansirala postojeći dug. Centralna banka je istakla da je to najduži period do sada.

Interesovanje investitora za taj instrument duga bilo je veće od 2,5 milijarde evra, a za obe emisije zajedno preko šest milijardi, dodaje se u saopštenju. Kuponska stopa je izašla na 2,05 odsto, a stopa prinosa na 2,3 procenta.

Srbija ostvarila vrhunski rezultat u plasmanu zelenih obveznica

„Brojke su vrhunske, što ukazuje na korist koju države imaju od plasmana zelenih obveznica“, kazao je za Balkan Green Energy News generalni direktor organizacije Climate Bonds Initiative (CBI) Sean Kidney. On je izjavio da je rezultat „prilično uzbudljiv“ i da je to veoma jasna i pozitivna poruka.

Vlada mora prikupljena sredstva koristiti transparentno i kako je propisano i o tome izveštavati

Prvi čovek CBI-ja, koji sastavlja smernice za zelene obveznice i sertifikuje ih, napomenuo je da su uslovi finansiranja iz emisije zelene obveznice povoljniji za Srbiju nego oni ostvareni pri prodaji obične. Kidney je takođe ukazao na to da je inflacija u Evrozoni trenutno mnogo viša od prinosa utvrđenog na aukciji. Eurostat je saopštio da su potrošačke cene u 19-članoj monetarnoj uniji skočile tri odsto u godini dana zaključno s avgustom, u poređenju sa stopom od 2,2 odsto izmerenom za jul.

„A sada treba da gledamo za šta će konkretno sredstva biti upotrebljena. Transparentnost i izveštavanje su osnove ovog tržišta. Srbija sada mora da se pobrine da se prikupljena sredstva pravilno iskoriste. Inače će izgubiti poverenje investitora. Ali ukoliko mogu da ispune šta tržište želi i očekuje od upotrebe sredstava, ovo će se ponoviti još mnogo puta“, podvukao je Kidney.

Interest rates plunged during two auctions

Ukupno je više od dve stotine investitora učestvovalo na pomenute dve aukcije, otkrili su u NBS.

Ministar Mali je istakao da će se sredstva prikupljena prodajom zelenih obveznica upotrebiti za ubrzanje sprovođenja zelene agende. Biće uložena u železničku mrežu, izgradnju metroa, kanalizaciju, preradu vode i otpadnih voda, zaštitu od poplava, zaštitu biodiverziteta, kontrolu i prevenciju zagađenja i upravljanje otpadom i za podršku za mere energetske efikasnosti i instaliranje solarnih panela, kazao je. Za te namene će u budućnosti biti određeno još više novca, izjavio je Mali.

Pravni okvir je sastavljen u skladu s principima Međunarodne asocijacije tržišta kapitala (ICMA)

Centralna banka je saopštila da je Srbija jedina evropska zemlja van Evropske unije koja je izdala zeleni instrument. Guvernerka NBS Jovanka Tabaković navela je da je država tokom aukcije uspela da snizi kamatnu stopu za zelene sedmogodišnje obveznice za 0,35 procentnih poena, a 0,3 poena za konvencionalne petnaestogodišnje hartije.

U okvirnom dokumentu za izdavanje zelenih državnih obveznica Srbije piše da se sredstva isključivo mogu koristiti za finansiranje i refinansiranje u oblasti energije iz obnovljivih izvora (sa emisijama do sto grama ekvivalenta ugljen-dioksida po kilovat-satu), energetske efikasnosti, održivog upravljanja vodama i otpadnim vodama, sprečavanja i kontrole zagađenja i cirkularne ekonomije, zaštite životne sredine i biodiverziteta i održive poljoprivrede.

Dokument je sastavljen u skladu s principima Međunarodne asocijacije tržišta kapitala (ICMA), saopštila je vlada.