Natrijum-jonske baterije prve generacije kineskog giganta CATL ulaze na tržište 2023. godine. Ukoliko kompanija nadoknadi zaostatak u gustini energije, nova tehnologija bi mogla da postane konkurentnija od rešenja zasnovanih na litijumu.
Litijum-jonske baterije prednjače na svetskom tržištu skladištenja električne energije uključujući automobile na struju. Međutim, brza ekspanzija u sektoru podstiče rast cena, a već sledeće godine moguća je drastična nestašica. Pritom je kvalitetna ruda litijuma retka, a proizvođači širom sveta su na meti kritika zbog prevelike potrošnje vode u postupku i drugih štetnih uticaja na životnu sredinu. Glavni pretendent na tron su natrijum-jonske baterije.
Contemporary Amperex Technology Co. Ltd. (CATL), koji se naglo popeo na treće mesto po tržišnoj kapitalizaciji u Kini, ne računajući Hongkong, nastupa s rešenjem za koje tvrdi da je već konkurentnije na polju efikasnosti integracije, radu pri niskim temperaturama vazduha i brzini punjenja.
Prelazno rešenje je da se natrijum-jonske baterije kombinuju s litijum-jonskim
Ta kompanija, vredna preko 200 milijardi dolara po trenutnom kursu juana, oslanja se na litijum-ferofosfat (LFP) i snabdeva Teslu, BMW, Volkswagen, Daimler, NIO i Geely. Njen istraživački ogranak je, međutim, razvio natrijum-jonske baterije za električna vozila. One još zaostaju po takozvanoj gustini energije.
CATL-ovi naučnici su dostigli 160 vat-sati po kilogramu, a osnivač i predsednik Robin Zeng je postavio cilj od 200 vat-sati, kao kod svojih LFP baterija. S druge strane, standard NMC-811, baziran na katodi od nikla, mangana i kobalta, stigao je do zone 300.
Natrijum-jonska tehnologija prednjači u efikasnosti integracije, radu pri niskim temperaturama vazduha i brzini punjenja
Stručnjaci kažu da natrijum-jonske baterije mogu da se pune samo 1.500 puta, u poređenju sa dva do četiri više puta kod litijumskih varijanti.
Kompanija je ponudila prelazno rešenje – sistem za kombinovanu upotrebu litijumskih i natrijumskih baterija, i pozvala snabdevače i kupce da do 2023. sagrade lanac snabdevanja za novi proizvod za električna vozila.
Natrijum je neuporedivo jeftiniji
Natrijuma ima u izobilju, pa bi cena sirovine trebalo da bude neuporedivo niža. Taj element može da se dobije elektrolizom kuhinjske soli. Litijum uglavnom dolazi iz Čilea i Australije. Kina je prinuđena da uvozi taj alkalni metal, jer slab kvalitet rude na domaćem terenu čini eksploataciju i preradu preskupom. Poseban adut natrijuma je što je bezbedniji od nestabilnog litijuma.
CATL-ova tržišna kapitalizacija je u poslednjih godinu dana narasla više od dva i po puta, na preko 200 milijardi dolara
Na minus 20 stepeni Celzijusa, natrijum-jonske baterije se i dalje drže na više od 90 odsto snage, a na sobnoj temperaturi mogu da se napune do 80 procenata za samo 15 minuta, kažu u kompaniji. Katoda u CATL-ovim novim baterijama je na bazi natrijuma i gvožđa, a anodu je napravio od čvrstog materijala od ugljenika.
Akcije gigantskog proizvođača baterija iz Kine su skočile više od dva i po puta u poslednjih godinu dana, čime je daleko nadmašila konkurente Panasonic i LG Chem, ali i automobilsku industriju. Devet suvlasnika su milijarderi u dolarima.
Sa ekspanzijom zelene energetike dolaze veće potrebe za baterijama, jer vetroelektrane, solarni parkovi i hidroelektrane u proizvodnji struje zavise od vremenskih uslova i ne mogu da pariraju kontroli koju nad zadovoljavanjem potražnje imaju nuklearne i termoelektrane.
Možda. Ali meni se čini da je budućnost u proizvodnji Solid State baterije bez litijuma ili superkondenzatora sa grafinom. Neuporedivo su bezbedniji od opasnog litijuma. Čak i kad se probuše ekserom neće se zapaliti.
Prema tome rudnik litijuma nam uopšte nije potreban,pogotovo što godišnji prihod od rudne rente neće biti veći dvadesetak miliona eura.Šteta će naravno biti daleko veća.
Petronije, ne gleda se dobit samo preko rudne rente. Spoljnotrgovinski odnos, zarade zaposlenih pa porez na zarade, porez na dobit, pa smanjenje nezaposlenosti, pa uposljavanje zavisnih delatnosti pogotovo usluznih… A onda dodje i ono sto se pravi od litijuma a takva fabrika doprinosi visestruko svemu prethodno nabrojanom. Pa cak i da ne idemo na fabriku automobila (sto bi bio ogroman faul) dobitak je daleko veci od 20 miliona, godisnje. Samo treba naci resenje za rudnik. A ako ove oteramo, vise nam niko nece doci, nikada. Cak, otici ce i mnogi koji su odavno ovde. Ne mozes nekome dati da 15 godina ulaze u istrazivanje a onda ga oteras kada je na korak od ostvarenja.
Мислим да нас та аутомобилска индустрија и даље „ваћари“! Будућност је у водонику! Али онда неће бити потребе за нус производима и услугама, попут бензинских станица.
Nema rjesenja, nema rudnika! Neka grade rudnik u Njemackoj ili Francuskoj, kolicina litijuma je pet puta veca u Njemackoj. Fora je u tome sto ekoloske takse koje bi tamo placali su deset puta vece nego u Srbiji. Upravo zbog toga im odgovaraju ova trusna podrucja divljeg Balkana, gdje vlada potpuno bezakonje i bezumlje
Lalo pa zar je moguće da toliko loše misliš. Očigledno nemaš pojma šta za sobom povlači proizvodnja rude litijuma i zašto ga je priroda toliko duboko zakopala. gde god su ga vadili ostao je pakao za uvek. Litijum samo u zemlji je dobar. Natrijum je prava stvar za proizvodnju baterija. Meni su eksplodirale tri ili četiri litijumske baterije, kada bi video slike, nikada ti ne bi palo na pamet da pomeneš litijum.
Molim vas nemojte da „izbijate“ iz ruku Malog i Vvčića argument litijum za blagostanje Srbije.
Uprkos svemu pored gore navedenih info o razvoju novih AKU na bazi natrijuma moram da vas obavestim da je jedan od vodećih univerzitetskih instituta u USA objavio da je realizovao AKU na bazi natrijuma koji može da se koristi u elektroauto. Taj Aku ne samo što je mnogo jeftiniji nego je i ekološki aopsolutno bezbedan.
Litijum tek treba da nadje primenu u fuziji… Kakve baterije….