Elektromreža Srbije spremna da priključi vetroparkove snage 2,8 GW u Banatu

Elektromreža Srbije je investirala 30 miliona evra u dva dalekovoda u Banatu koja će omogućiti integraciju vetroparkova snage 2,8 GW, koji su u različitim fazama priključenja. To pokazuje da je EMS spreman da odgovori na zahteve za priključenje novih elektrana na zelenu energiju, kaže u intervjuu za Balkan Green Energy News Jelena Matejić, direktorka Elektromreže Srbije. Ipak, ona ističe da će biti izazov obezbediti 60 miliona evra za investicije na godišnjem nivou kako bi prenosni sistem ispratio intenzivnu integraciju obnovljivih izvora energije.

Jelena Matejić je u intervjuu govorila i o novim zahtevima za priključenja solarnih elektrana i vetroparkova, o iskustvima prihvatanja varijabilne proizvodnje iz vetroparkova, koji su već na mreži, kao i o završetku gradnje Transbalkanskog koridora.

Investitori najavljuju ulaganja u elektrane na zelenu energiju čija se snaga meri od nekoliko stotina MW, do nekoliko GW. Kakva je spremnost EMS-a da na mrežu priključi nove vetroelektrane, solarne elektrane, hidroelektrane – nove kapacitete na obnovljve izvore energije?

Kao nacionalni operator prenosnog sistema Srbije, EMS AD usmerava ulaganja u infrastrukturu uzimajući u obzir nekoliko osnovnih ciljeva, među kojima je i integracija obnovljivih izvora energije u elektroenergetski sistem. U skladu sa tim, a ujedno uz nastojanje da se na adekvatan način ispune ciljevi definisani Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2025. (sa projekcijom do 2030.), EMS je u prethodnom periodu izgradio dva kapitalna infrastrukturna projekta u regionu južnog Banata: dalekovod 2×400 kV trafo-stanica (TS) Pančevo 2 – državna granica Srbije sa Rumunijom (prva sekcija Transbalkanskog koridora) i dalekovod 110 kV TS Bela Crkva – TS Veliko Gradište.

Samo za izgradnju ova dva projekta mi smo, iz sopstvenih sredstava, uložili gotovo 30 miliona evra. Ovo vam kažem zato što je značaj upravo ovih projekata u tome što je njihovom realizacijom omogućena integracija određenog broja vetroelektrana na tom području, na kome se trenutno, u različitim fazama procesa priključenja, nalaze vetroelektrane prijavljene instalisane snage od čak 2.800 MW. Dakle, mi smo spremni. Radimo i sagledavamo sve potrebe investitora, kao i mogućnosti našeg sistema i uostalom države Srbije.

Na koliko su procenjene investicije EMS-a za priključenje novih kapaciteta?

EMS u narednom periodu očekuju ogromna investiciona ulaganja kako bi se omogućila veća integracija električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora. Potrebna godišnja ulaganja EMS-a, kako bi se obezbedio odgovarajući razvoj prenosnog sistema, uz neophodno održavanje već postojeće mreže, sagledana su u „Studiji dugoročnog razvoja prenosnog sistema Republike Srbije na vremenskom horizontu do 2035. godine“, koju je, u svojstvu konsultanta, izradio Elektrotehnički institut „Nikola Tesla“.

Očekujemo i značajnu podršku iz državnog budžeta za buduće investicije, jer je reč o kapitalnim i strateški važnim projektima koji doprinose ostvarenju ciljeva zemlje

Nakon razmatranja rezultata ove Studije i podataka raspoloživih iz praktičnog iskustva, utvrđeno je da bi bilo neophodno ulagati gotovo 60 miliona evra na godišnjem nivou ne bi li se moglo garantovati da će razvoj prenosnog sistema ispratiti intenzivnu integraciju obnovljivih izvora energije. U suprotnom, moglo bi se očekivati da će doći do kašnjenja realizacije nekih od projekata, čime bi se redukovala i spremnost EMS-a da adekvatno odgovori na energetsku tranziciju.

Kako ćete obezbediti ova sredstva?

Jasno je da je reč o značajnim investicijama koje zahtevaju velika sredstva. EMS ima iskustva sa sprovođenjem i uspešnom realizacijom velikih infrastrukturnih poduhvata, i tokom godina oslanjali smo se, kako na sopstvena sredstva, tako i na kredite i aranžmane sa finansijskim institucijama iz inostranstva. Tako će biti i ovog puta, ali svakako, u ovom slučaju očekujemo i značajnu podršku iz državnog budžeta, jer je reč o kapitalnim i strateški važnim projektima koji doprinose ostvarenju ciljeva i zacrtanih planova naše zemlje.

Gde još ulažete u prenosni sistem u ovom trenutku?

Naš cilj je obezbeđivanje što veće pouzdanosti i sigurnosti napajanja potrošača, kao i neometana integracija što veće količine obnovljivih izvora energije.

Trebalo bi istaći i nastavak izgradnje dalekovoda 400 kV TS Kragujevac 2 – TS Kraljevo 3 (druga sekcija Transbalkanskog koridora), kao i dalekovoda 2×400 kV TS Obrenovac – TS Bajina Bašta (treća sekcija Transbalkanskog koridora). Nakon završetka tih projekata, biće omogućena nesmetana evakuacija električne energije iz hidro-potencijala na drinsko-limskom slivu, na kome je trenutni instalisani kapacitet veći od 1.100 MW.

EMS radi i na uvođenju novih tehnologija

Uz to, značajan deo ulaganja EMS-a usmeren je u nastavak razvoja prenosnog sistema u regionu južnog Banata i povećanje prenosnih kapaciteta između ove oblasti i ostatka elektroenergetskog sistema Srbije, gde je, na prvom mestu, potrebno navesti projekat BeoGrid 2025, pod kojim se podrazumeva izgradnja nove transformatorske stanice 400/110 kV Beograd 50 i novog dalekovoda 2×400 kV kojim će se ovo postrojenje povezati sa regionom južnog Banata. Time će se otvoriti još jedan koridor pomoću kojeg će se energija proizvedena iz OIE dostavljati do potrošača smeštenih na području Srema.

Paralelno sa izgradnjom infrastrukture, EMS radi i na uvođenju novih tehnologija. Kompletiran je pilot projekat ugradnje uređaja za dinamičko određivanje propusnih kapaciteta dalekovoda (Dynamic Line Rating – DLR), kako bi se postojeća insfrastruktura učinila fleksibilnijom u uslovima sve izraženije integracije obnovljivih izvora energije. Ova tehnologija se može smatrati operativnim rešenjem problema nastalih u uslovima visoke proizvodnje energije u vetroelektranama usled velikih brzina vetra.

Kakvo je dosadašnje iskustvo EMS-a sa vetroparkovima snage 400 MW koji su na mreži?

Na prenosni sistem su u ovom trenutku povezana četiri vetroparka (VE Čibuk 1 na naponski nivo 400kV, VE Kovačica na naponski novo 220kV , VE Alibunar i VE Košava na naponski nivo 110kV) ukupne instalisane snage 374 MW. Udeo proizvodnje ova četiri vetroparka u 2020. je bio 2,6% od ukupno proizvedene električne energije. Dosadašnja iskustva su pozitivna i nije bilo problema u mreži usled rada ovih vetroparkova.

Koliko je nestalnost ovog izvora energije problematična za rad prenosnog sistema?

Uzimajući u obzir trenutni udeo ovih vetroparkova u ukupnoj proizvodnji i u odnosu na instalisanu snagu svih elektrana priključenih na prenosni sistem, nestalnost ovih izvora ne utiče na sigurnost rada prenosnog sistema.

EMS ima dobru saradnju sa sva četiri vetroparka, koja je definisana kroz potpisane Ugovore o eksploataciji objekata gde su definisane odgovornosti i obaveze koje se odnose na rad ovih specifičnih izvora električne energije.

U skladu sa najboljim iskustvima evropskih operatora prenosnih sistema u kojima OIE imaju veliki uticaj na rad sistema, EMS je uspostavio proces prognoze proizvodnje iz obnovljivih izvora električne energije kako bi uticaj njihove nestalnosti na rad sistema bio minimalan. Za sada su te prognoze, koje se izrađuju na dnevnom i nedeljnom nivou, u definisanim granicama kvaliteta (reda prosečna satna greška iznosi desetak procenata instalisane snage) što daje dovoljno dobre ulazne parametre za izradu dnevnih planova rada celog prenosnog sistema na osnovu kojih se obavlja upravljanje u realnom vremenu.

Koja je trenutno instalisana snaga zahteva za priključenje novih elektrana?

U ovom trenutku, zahtevana snaga za vetroelektrane na mestu priključenja je 4.274 MW, za solarne elektrane 637 MW i za termoelektrane 750 MW.

Kako biste ocenili izvodljivost tih projekata?

Evakuacija proizvedene energije iz elektrana koje koriste obnovljive izvore energije, sa stanovišta nadležnosti operatora prenosnog sistema, biće omogućena shodno novousvojenom zakonskom okviru, a prema dinamici kojom investitori vetroelektrana i solarnih elektrana mogu realizovati svoje projekte i definisani način priključenja.

Dokle je stigla izgradnja Transbalkanskog  koridora?

Poznato je da projekat predstavlja stratešku investiciju od regionalnog i evropskog značaja. Transbalkanski koridor je primarno osmišljen u cilju obezbeđenja nacionalne energetske bezbednosti Srbije i zamenu dotrajale mreže nižeg naponskog nivoa (220 kV) sistemom mnogostruko većeg kapaciteta i višeg naponskog nivoa. Projekat će poboljšati i sigurnost napajanja u regionu zapadne i centralne Srbije. Svojim geografskim položajem i planiranim ulaganjem u nove interkonekcije, Transbalkanski  koridor ujedno predstavlja i svojevrsnu spregu istoka i zapada, odnosno spajanje tržišta istočne i zapadne Evrope.

Projekat se sastoji iz četiri sekcije. Sekcija 1 podrazumevala je izgradnju dalekovoda 2×400 kV Pančevo – granica sa Rumunijom i opremanje 400 kV polja u TS 400/220/110 kV Pančevo 2 i okončana je i puštena u pogon u decembru 2017., a kompletno je realizovana iz sopstvenih sredstava EMS-a.

Kada je reč o Sekciji 2 – odnosno izgradnji dalekovoda 400 kV dalekovoda Kragujevac 2 – Kraljevo 3 (dužina trase dalekovoda je 60 km), dogradnji TS 220/110 kV Kraljevo 3 u TS 400/220/110 kV i opremanju 400 kV polja u TS 400/110 kV Kragujevac 2 – radovi su započeli 2020. Očekujemo završetak svih radova na izgradnji dalekovoda krajem ove godine, a  na TS Kraljevo 3 u prvoj polovini 2022. čime će kompletna Sekcija 2 biti završena.

Sekcija 3 (dalekovod 2×400 kV Obrenovac – Bajina Bašta sa podizanjem naponskog nivoa u TS Bajina Bašta na 400 kV i opremanje 400 kV polja u TS 400/220 kV Obrenovac), trebalo bi da bude završena do kraja 2025, a puštanje u pogon Sekcije 4 (dalekovod 2X400 kV TS Bajina Bašta – državna granica sa Crnom Gorom i  državna granica sa BiH sa opremanjem jednog sistema provodnika) planirano je za 2026.

Energetska tranzicija donosi niz promena za građane i kompanije. Koliko je EMS spreman za izazove koji su već tu, i koji će doći?

Kao što je već poznato, energetska tranzicija i posledično okretanje prema obnovljivim izvorima energije uzrokuju promene ustanovljenih tokova snaga u sistemima, pri čemu dolazi do povećanog opterećenja pravaca koji prethodno nisu posmatrani kao ključni segmenti prenosnih sistema. U skladu sa time, operatori sistema dolaze u situaciju da se od njih zahteva realizacija velikog broja projekata na veoma kratkom vremenskom horizontu, što, u uslovima ograničenja postavljenih realnom brzinom izvođenja radova i raspoloživim budžetom, može dovesti do potrebe za povećanjem ulaganja u razvoj sistema, kako bi se izbeglo kašnjenje projekata.

EMS, kao i većina evropskih operatora, ne predstavlja izuzetak od ovog pravila. Osim ovoga, od EMS-a se očekuje značajnija implementacija novih tehnologija i softverskih alata, kao i aktivna edukacija zaposlenih sa ciljem njihove adekvatne pripreme za razvijanje, upravljanje i održavanje prenosnog sistema u kome će značajan udeo energije dolaziti upravo iz obnovljivih izvora. Vremena koja dolaze nesumnjivo će biti izazovna za EMS, ali ćemo kao i uvek, uspeti da blagovremeno, ekonomično i efikasno odgovorimo na svaki zadatak.