Vetroparkovi na vodi mogli bi negativno uticati na ribarstvo u EU

Evropski parlament upozorio je na negativan uticaj koji bi nove vetroelektrane na vodi mogle imati na ribarstvo u Evropskoj uniji (EU) i pozvao da se ispitaju načini da se to izbegne ili ublaži, kao i da se donesu mere kojima bi se zaštitili oni koji žive od ribarenja.

Kako bi se zaštitlo ribarstvo, zemlje članice treba da obezbede da se nove vetroturbine na vodi ne postavljaju u zonama gde se ribari i da se gradnja dozvoli samo ukoliko postoje garancije da neće biti negativnih ekoloških, socijalno-ekonomskih i društveno-kulturnih posledica, navodi se u rezoluciji koja usvojena ove nedelje.

Vetroturbine ne treba da se postavljaju u zonama gde se ribari

Takođe, ribare treba uključiti u proces donošenja odluka u vezi sa izgradnjom vetroparkova na vodi kako bi se smanjio potencijalni negativni uticaj, a zemlje članice EU treba da obezbede kompenzaciju oštećenim ribarima i omoguće pristup osiguranju za brodove koji ribare u zonama gde se nalaze vetroturbine.

Obnovljivi izvori poput plutajućih vetroelektrana, vodonika i solara bi bili prikladniji

U rezoluciji se navodi i da bi drugi sistemi za obnovljive izvore energije, poput plutajućih vetroelektrana, vodonika i solara, bili prikladniji za neke zone gde se obavlja ribolov.

Poziva se i na saradnju sa Velikom Britanijom, bivšom članicom EU, s obzirom na to da se preko 85% kapaciteta vetroelektrana na vodi EU nalazi u Severnom moru, Baltičkom moru i severozapadnom Atlantiku.

Vetroelektrane na vodi bi 2050. godine trebalo da pokrivaju 30% potrošnje struje u EU

Prema procenama Evropske komisije, vetroelektrane na vodi bi 2050. godine trebalo da pokrivaju 30% potrošnje električne energije u EU. U vodama unije već se nalazi 110 vetroelektrana, sa više od 5.000 turbina, a za postizanje cilja za 2050. godinu potrebno je vetroparkovima pokriti 15 puta više vodene površine nego što je trenutno slučaj.