Energetska efikasnost

Vattenfall će instalirati najveći evropski bojler na struju iz obnovljivih izvora

Vattenfall bojler Evropi

Slika: Vattenfall

Objavljeno

15.06.2021.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

15.06.2021.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Vattenfall će koristiti struju iz vetroelektrana i solarnih parkova da u Amsterdamu skladišti toplotnu energiju. Bojler s vodom imaće kapacitet od 150 megavata i biće najveći u Evropi, a treba da bude pušten u rad 2024. godine.

Holandija je Vattenfallu izdala dozvolu i odobrila subvencije iz svog mehanizma SDE++ za podizanje sistema od 150 megavata za pretvaranje električne u toplotnu energiju u kompanijinom postrojenju u opštini Dimen u Amsterdamu. Firma sa sedištem u Solni kod Stokholma raspisala je tender za izgradnju i saopštila da će sredinom sledeće godine doneti konačnu odluku o investiciji.

Veruje se da će ovaj bojler biti najveći u Evropi, kažu u švedskoj kompaniji i dodaju da bi 2024. mogao da bude pušten u rad.

„Vattenfall želi da 2040. snabdeva amsterdamski region u potpunosti sa održivom toplotnom energijom. Pored električnih bojlera, Vattenfall tako radi i na iskorišćavanju drugih održivih izvora toplotne energije, poput biomase, geotermalnih izvora, toplote iz data centara i vode i otpadnih voda“, izjavila je Ulrika Jardfelt, koja u kompaniji rukovodi sektorom toplotne energije.

Dva rezervoara

Holandski program SDE++ je za subvencije za obnovljivu energiju i druge tehnologije koje omogućavaju da se smanje emisije ugljen-dioksida. Za bojler u Amsterdamu je zamišljeno da zagreva vodu i distribuira je domaćinstvima i kompanijama ili da je čuva u izolovanim tankovima.

Instalacija treba da ima dva rezervoara, isto kao i sistem koji Wien Energie gradi u Beču.

Električni bojler će odmenjivati elektrane na gas kada u sistemu ima viška električne energije iz vetroparkova i solarnih farmi

„Električni bojler se pali jedino kada je miks u elektroenergetskom sistemu održiv, s mnogo struje od sunca i vetra. Onda kada nema dovoljno zelene energije, pogoni na gas u Dimenu su i dalje potrebni za proizvodnju struje – a te elektrane takođe veoma efikasno snabdevaju toplotnom energijom. Očekujemo da će ta postrojenja na gas ostati neophodna u narednim desetlećima za bezbednost snabdevanja u Holandiji; u početku na gas, ali kasnije na vodonik iz obnovljivih izvora“, kaže Alexander van Ofwegen, direktor za toplotnu energiju u Vattenfallu u Holandiji.

Maksimalni kapacitet će dostići 200 megavata

Veliki bojler u Amsterdamu će raditi nekih 2.000 sati godišnje, uz maksimalni kapacitet od 200 megavata, navode u Vattenfallu. Kompanija tvrdi da će efikasnost biti 99,9 odsto i da će izmenjivačem toplote biti konvertovana energija iz otpadnih voda iz zgrada i biti skladištena u sistemu. Po projektu, postrojenje za pretvaranje električne u toplotnu energiju će biti dugačko 30 metara, široko 20 i visoko 15 metara.

Vattenfall očekuje da će u početku pokrivati 15 odsto potreba za toplotnom energijom u oblasti Amsterdama pomoću struje iz obnovljivih izvora. Saopštio je da namerava da podiže broj sati korišćenja bojlera, s obzirom na rast broja vetroelektrana i solarnih parkova u Holandiji.

Kompanija je 2019. završila ovakav sistem kapaciteta 120 megavata u svom pogonu Reuter West u Berlinu i priključila ga na grejnu mrežu.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

hrvatska nekp cilj oie povecanje

Hrvatska povećala cilj za udeo obnovljive energije sa 36 odsto na 42 odsto

15. jun 2021. - Hrvatska je povećala sve najvažnije ciljeve u ažuriranom Nacionalnom energetskom i klimatskom planu za period 2021-2030.

gabrovo formira gradsku zonu bez emisija CO2

Gabrovo u Bugarskoj formira prvu gradsku zonu bez emisija CO2

15. jun 2021. - Grad Gabrovo je prepoznat kao predvodnik klimatskih i energetskih inicijativa u Bugarskoj, a sada ide i korak dalje sa ciljem da do 2030. godine formira gradsku zonu bez emisija ugljen-dioksida

crna gora ibrd kredit stednja energije cedis brojila

Crna Gora investira 34 miliona evra u štednju energije i modernizaciju distributivne mreže

15. jun 2021. - Investicije su deo Projekta dekarbonizacije energetskog sektora Crne Gore i finansiraće se najvećim delom iz kredita

Zgrada Energetskog instituta Hrvoje Pozar u zelenu i digitalnu tranziciju

Zgrada Energetskog instituta Hrvoje Požar ušla u zelenu i digitalnu tranziciju

15. jun 2021. - Energetski institut Hrvoje Požar je zvanično otvorio vrata svog Nacionalnog trening centra za zgrade gotovo nulte energije (nZEB)