Klimatske promene

Hrvatska usvojila Strategiju niskougljičnog razvoja: klimatsku neutralnost do 2050. iz ove perspektive biće teško postići

Hrvatska_Cavtat_niskougljenicna-strategija-2050

Slika: Pixabay

Objavljeno

02.06.2021.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Objavljeno

02.06.2021.

Država

Komentari

comments icon

0

Podeli

Strategija niskougljičnog razvoja Republike Hrvatske do 2030. sa pogledom na 2050. predviđa smanjenje emisija prema dva scenarija od 33 do 36 odsto do 2030. i od 56 do 80 odsto do 2050, sve to u odnosu na 1990.

Klimatsku neutralnost do 2050. u odnosu na 1990. (Scenario neto nulte emisije), je prema sada dostupnim znanjima i  tehnologijama teško postići, navodi se u Strategiji, koju je danas usvojio Hrvatski sabor.

Hrvatska, kako se ističe, kao deo EU deli klimatsku ambiciju iskazanu u Evropskom zelenom dogovoru da EU bude klimatski neutralna do 2050.

Hrvatska će scenario neto nultih emisija pripremiti kada budu poznati detalji sprovođenja klimatskih ciljeva na nivou EU

Kada budu poznate sve implikacije zajedničkog cilja EU za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte od 55 odsto do 2030. i cilja za klimatsku neutralnost do 2050. na sektorske politike, biće moguće završiti scenario nulte emisije za Hrvatsku, piše u Strategiji.

U strategiji niskougljeničnog razvoja se navodi da će temperatura u Hrvatskoj porasti od 1,3 i 1,5 stepena Celzijusa do 2040, odnosno od 2,2 do 2,5 stepena do 2070.

Za dostizanje ciljeva ambicioznijeg scenarija iz Strategije kojim se do 2050. emisije smanjuju 80 odsto, postoje veliki izazovi

Ministarstvo gospodarstva i održivog razvoja saopštilo je da je za postizanje ciljeva ambicioznijeg scenarija iz Strategije kojim se do 2050. postiže smanjenje emisija 80 odsto u odnosu na 1990, postoje veliki izazovi, ali analize pokazuju da će ulaganja i sprovođenje Strategijom utvrđenih mera doneti rast svih najvažnijih makroekonomskih pokazatelja.

Uprava za klimatske aktivnosti Ministarstva sa partnerima izrađuje petogodišnji akcioni plan za sprovođenje Strategije, koji će uključiti mere za postizanje većeg smanjenja emisija do 2030. i postizanje klimatske neutralnosti do 2050, navelo je Ministarstvo.

Dva scenarija

Scenario NU1 predviđa da u 2030. emisije budu smanjene 33,5 odsto, a u 2050. za 56,8 odsto. Hrvatska ovim scenarijem, kako se navodi, ispunjava obavezu smanjenja emisija do nivoa koji je određen za sektore izvan Sistema za trgovanje emisijama EU za 2030.

Scenario NU2 prikazuje sličan trend smanjenja emisija kao kod scenarija NU1 do 2030, pa je taj procenat 36,7 odsto, ali nakon 2040. ovaj scenario prikazuje snažnije smanjenje, tako da je u 2050. cifra 73,1 odsto sa trenutno poznatim tehnologijama, a 80 sa onima koje su zasad nedovoljno razvijene, piše u Strategiji.

Komentara: (0)

Budite prvi i ostavite komentar na ovaj članak.

Unesite vaš komentar
Molimo sačekajte... Molimo vas popunite obavezna polja Dogodila se greška, osvežite stranu pa probajte ponovo. Vaš komentar je uspešno poslat na moderaciju.

Slični članci

crna gora francuska afd sporazum kredit spajic vukovic

Crna Gora potpisala ugovor o kreditu sa Francuskom razvojnom agencijom

2. jun 2021. - Francuska razvojna agencija će podržati reforme u sektorima upravljanja otpada, obnovljive energije, održivog šumarstva i klimatskih akcija

asor cop29 radionice AQSIA baku

ASOR i azerbejdžanska AQSIA organizovali tri radionice o OIE na COP29

2. jun 2021. - Asocijacija za održivi razvoj i AQSIA organizovali su tri radionice o obnovljivim izvorima energije na COP29 u Bakuu

hrvatska nekp cilj oie povecanje

Hrvatska povećala cilj za udeo obnovljive energije sa 36 odsto na 42 odsto

2. jun 2021. - Hrvatska je povećala sve najvažnije ciljeve u ažuriranom Nacionalnom energetskom i klimatskom planu za period 2021-2030.

Sud doneo presudu da Shell ne mora da smanji emisije CO2

Shell oborio presudu da mora da smanji emisije CO2 mnogo više nego što je obećao

2. jun 2021. - Shell nije u obavezi da dramatično smanji svoje emisije ugljen-dioksida do 2030. godine, odlučio je Apelacioni sud u Hagu odbacivši presudu iz 2021. godine.